Zašto treba da se vakcinišete i kako biti imun na dezinformacije o zdravlju – pitali smo imunologa Irenu Vuković

Razgovarali smo sa Irenom Vuković, imunologom i docentkinjom na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu o tome kako da se zaštitimo od virusa manipulacija, o gubljenju poverenja u lekarsku profesiju, nezavidnom položaju struke i izgubljenom autoritetu znanja u društvu u kom mnogo toga počiva na entuzijazmu pojedinaca u ruševinama zdravstvenog sistema.

Istinomer: Na koje izvore se ljudi najčešće pozivaju kada dovode u pitanje mišljenje lekara?

Irena Vuković: Sad će me ljudi osuditi, ali zaista mislim da ako već traže sami informacije, da je ChatGPT još i najbolji jer najmanje greši po mom nekom iskustvu. Probala sam da ga prevarim, pa sam ga nekoliko puta pitala kako da izbegnem vakcinaciju deteta, ali nije se dao: „Ali ja to vama ne mogu da predložim, vi na taj način ugrožavate zdravlje svog deteta, to je nedopustivo…“. Došao je u stanje da ne može da veruje šta mu se dešava. Tako da od svih tih izvora, možda je to i najmanja šteta, ako već neće da se obrate lekaru.

Ne znam kako je u drugim zemljama, mislim da je to sankcionisano – mislim na Zapad, ali u Srbiji dobar deo dezinformacija dolazi od naših kolega lekara i to je veliki problem. Ako vi imate profesora na fakultetu koji priča o tome da, da može da vrati vreme, ne bi dao svom detetu nijednu vakcinu, a radi na medicinskom fakultetu, to je onda ogroman problem i u tom kontekstu uopšte ne mogu da osudim roditelje koji kažu: „Pa kome ja sad da verujem?“.

Istinomer: Koliko vremena ti je potrebno da, kada uočiš da je nešto manipulacija iz oblasti kojom se baviš, da to proveriš, nađeš dokaze, relevantna istraživanja…?

Irena Vuković: Mi smo u problemu jer nekome da izmisli glupost treba 10 sekundi i još 25 da napiše objavu, ali meni često treba dva do tri sata, u zavisnosti od toga da li već o tome malo nešto znam. Ali uvek uzmem da proverim da li je izašlo još nešto novo na tu temu, da pretražim PubMed, da iščitam radove, da sastavim objavu… Vrlo često moram prvo da nađem taj poluizvor odakle je to krenulo, jer uvek je odnekud krenulo, nisu oni baš toliko kreativni da smisle sami. Ono što je super, ima dosta stranih Instagram profila koji se bave ovom tematikom. Ja njih pratim i vrlo često skraćenica mi je što su ti ljudi već odradili posao za mene. Oni su već uradili debunk cele situacije. Vrlo su slični ti mitovi, vrte se i kod nas i u svetu. Nismo mi tu nešto mnogo drugačiji u odnosu na inostranstvo.

Istinomer: A da li si naišla na neke manipulacije koje su toliko vešto izvedene da i ti moraš da zastaneš i da proveriš da li u njima ima istine?

Irena Vuković: Pronašla sam ceo sajt i pomislila „Šta je ovo? Ja ovo da sam našla kao roditelj, ne bih nikad vakcinisala svoje dete. Nema šanse – nijednom jedinom vakcinom!” A šta su oni radili? Objavljivali su studije, ali na primer, na pacovu koji je umro od aluminijuma u mozgu, a kod dementnih ljudi su našli aluminijum u mozgu. Međutim, to je zato što se aluminijum taloži kao posledica stanja, ne kao uzrok, tu gde već postoji oštećenje tkiva. I sad ja – gotovo – već mislim svi ćemo dobiti Alchajmerovu bolest od vakcine. Onda na primer formaldehid. Da ne znam da se formaldehid proizvodi u našem organizmu, ja bih pomislila: „Pa mi smo leševe na anatomiji potapali u formalin, a to sad ima u vakcini“. A sve kao ima neka referenca, tekst i ispod literatura. Pa spisak dvadeset pomoćnih supstanci koje se nalaze u vakcinama i za svaku imate da kliknete na link i kad kliknete, otvori se novi krug pakla.

Zamišljam roditelje koji to čitaju. Ja koja imam neko medicinsko predznanje, pa mi nije baš dobro kad to čitam, a onda mogu da zamislim kako je ostalima.

Istinomer: Kakva je uloga Lekarske komore, ili kakva bi trebalo da bude, i zašto su poslednji izbori bili toliko važni, za razliku od prethodnih?

Irena Vuković: Imajući u vidu lekare koji propagiraju antivakcinalne stavove, a ni na jedan način nisu sankcionisani, mi time dobijamo informaciju koliko Lekarska komora brine o tome. Protiv mnogih su, posebno za vreme kovida, podnete prijave Lekarskoj komori i nikada ništa nije urađeno po tom pitanju. Sa sve dokazima. Pritom te dokaze uopšte nije teško nabaviti. Ti ljudi potpuno javno pričaju o tome, ne silaze sa medija. Profesorka na našem fakultetu je čak dobila dobila opomenu od tadašnjeg dekana, ali joj to očigledno nije bilo dovoljno, jer je ostalo na opomeni. Mi smo se ogradili od jedne profesorke za vreme kovida i to se vidi na sajtu Medicinskog fakulteta. Zamislite da se ceo kolektiv od četrdeset i nešto ljudi ogradi javno od vaših stavova i onda se neko poziva na vaše mišljenje. Nemoguće da smo mi svi ludi, a svi smo u nastavi, imamo te doktorate i završili smo taj fakultet. Mislim da su tu institucije ozbiljno zakazale jer ti ljudi ne samo da ne snose posledice, oni čak dobijaju na popularnosti, što je zastrašujuće i tu se zapravo vidi koliko smo mi plodno tlo.

Stalno pominjem tu Barbaru O’Nil koja je proterana iz Australije. Nije me mrzelo, našla sam izveštaj sa njenog suđenja. Žena nema ni diplomu za medicinsku sestru. Tvrdi da je navodno radila tri godine kao medicinska sestra na psihijatriji, možete misliti, to su sve njene kvalifikacije da priča o imunskom sistemu i da govori ženama da ne piju folnu kiselinu tokom trudnoće, da ne koriste antibiotike i da deci daju kozje mleko. Ta žena gostuje kod nas u Novom Sadu i to je događaj godine. Dakle, njoj je zabranjeno u zemlji odakle dolazi da priča bilo šta zato što je dokazano na sudu da ugrožava zdravlje ljudi svojim dezinformacijama, a ona je u Srbiji ne dobrodošla, nego nacionalno oduševljenje. A ne postoji nijedna njena rečenica da nije sporna, medicinski gledano. Ona je obožavana ovde. I onda vam to govori sve – koliko smo mi plodno tlo i koliko kod nas sve može da prođe.

Ceo razgovor dostupan je ovde.