Vučić o snimku iz Banjaluke: bez odgovora odakle SNS-u podaci građana
Snimak u kom se čuje kako “filijala Srpske napredne stranke” u Banjaluci navodno “prijavljuje” građane s dvojnim državljanstvom za glasanje na predstojećim izborima u Srbiji, a koji je objavila Crta, privukao je pažnju i predsednika države. Predsednik tvrdi da je reč o kampanji od vrata do vrata, ali nije objasnio odakle “filijali SNS-a” u Banjaluci podaci o građanima i na kom pravnom osnovu ih obrađuje. Nije rekao ni koliko ljudi iz Bosne i Hercegovine je dobilo državljanstvo Srbije za vreme vlasti SNS-a, ali je zato, sudeći po javno dostupnim podacima, značajno uvećao broj državljanstava koji je bivša vlast dodelila ljudima iz BiH. Istovremeno, nije poznato koliko ljudi s oba državljanstva ima pravo glasa.
*****
Prilikom posete Centru za razminiranje, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, odgovarao je na pitanja novinara, od kojih je jedno bilo vezano za snimak koji je Crta objavila 26. avgusta, a u kojem se čuje kako žena, koja se predstavila kao Sara ispred “filijale Srpske napredne stranke u Banjaluci” pita čoveka da li želi da dođu ljudi da mu očitaju srpsku ličnu kartu i navodno ga prijavi za glasanje na izborima u Srbiji.
Predsednik je odgovorio poređenjem broja dodeljenih državljanstava u vreme vlasti SNS-a i bivše vlasti. Nije, međutim, precizirao o kom vremenskom periodu tačno govori.
“Mi smo nekih devet puta manje davali državljanstava dali ljudima iz okruženja ili bilo kome drugom, nego što su davali oni koji su pre nas bili na vlasti. U nekom periodu tri puta manje, u nekom periodu u nekim godinama čak i do devet puta manje”, rekao je Vučić i dodao:
“U svakom slučaju to je toliko glupo sve što pričaju. Vi kada radite telefonske pozive, kada radite od vrata do vrata kampanju, imate ljude koji imaju državljanstvo i koji imaju prebivalište. Njih, ne znam ima svega 80 i nešto hiljada pravo glasa, obično ne izađe ni 30, 40.000. Što je mnogo mnogo manje od 700.000 koliko su oni primili u državljanstvu”, rekao je predsednik.
Koliko ljudi iz BiH ima državljanstvo Srbije?
Prema ranijoj izjavi ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića 590.000 Srba iz Republike Srpske dobilo je srpski pasoš od 1997. godine do 2024. godine.
„To se deli na nekoliko perioda od 1997. do 2003. bilo je oko 230.000, od 2003. do 2013. 186.000, i od 2014. do danas oko 170.000„, rekao je tada Dačić.
Ukoliko se Vučićeva izjava da je bivša vlast primila 700.000 ljudi u državljanstvo odnosi isključivo na ljude iz BiH, onda ga Dačićeva izjava demantuje.
Dalje, prema dokumentu Migracioni profil Vlade Srbije iz 2025. godine, te godine je državljanstvo Srbije steklo 6.682 ljudi iz BiH. U 2024. godini 9.500 državljana BiH steklo je srpsko državljanstvo, а godinu ranije 15.748 državljana. Državljanstvo Srbije 2022. godine dobilo je 22.879 građana BiH, godinu pre ta brojka iznosila je 16.526, dok je 2020. godine čak 23.560 ljudi iz BiH steklo državljanstvo Srbije. U 2019. godini taj broj je iznosio 10.136, u 2018. godini 16.057, a u 2017. godini 15.662. U 2016. godini 18.068 osoba iz BiH steklo je državljanstvo Republike Srbije, u 2015. ukupno 13.131, a 2014. godine 16.444 ljudi. Državljanstvo Srbije 2013. dobilo je 9.934 ljudi iz BiH, a godinu ranije 8.409.
Dakle, u vreme vlasti SNS-a, u periodu od 2012. do 2025. godine, državljanstvo Srbije dobilo je ukupno 202.736 ljudi iz Bosne i Hercegovine.
Nepoznato koliko ljudi s oba državljanstva ima pravo glasa
Koliko ljudi koji imaju oba državljanstva, a žive u Srbiji ima pravo glasa nije moguće utvrditi, jer takvi podaci nisu javno dostupni, ali ni članovima novoosnovane Komisije za reviziju biračkog spiska.
Takav problem iznosi i članica Komisije za reviziju biračkog spiska Ana Gođevac.
Upozorava da Komisija još uvek nema pristup svim bazama i podacima, pa i kada naiđu na nešto što im je sumnjivo, ne mogu da to potvrde poređenjem sa drugim podacima.
Takođe, preko javno dostupnog biračkog spiska nije moguće utvrditi koliko ima birača koji imaju državljanstvo BiH istovremeno sa srpskim državljanstvom, te ostaje nejasno odakle predsedniku podaci koje je izneo.
“Iako je osnovana u februaru ove godine, Komisija i dalje nema potpun pristup podacima koje su joj po zakonu potrebni za potpunu reviziju biračkog spiska. Pristup jednom delu podataka Komisija je dobila tek u julu mesecu, a rad na tim podacima je započela u avgustu kada su se stekli i tehnički uslovi za početak rada. Uprkos i tom napretku, članovi Komisije i dalje ne mogu da utvrde koja lica su nosioci dvojnog državljanstva – mogu da potvrde da li neko lice ima državljanstvo, ali ne i da utvrde kad ga je stekao, po kom osnovu i da li je lice nosilac još nekog drugog državljanstva”, kaže za Istinomer Vladimir Erceg, zamenik člana Komisije.
“Kako bi premostila manjak direktnog pristupa, Komisija se obraćala Ministarstvu unutrašnjih poslova. Na zahteve članova Komisije MUP-u da dostavi spisak adresa na kojima je prijavljeno tri i više birača koji su prethodnih godina primljeni u državljanstvo Srbije, MUP već drugi put izbegava da odgovori, pravdajući se tehničkim i proceduralnim razlozima”, kaže Erceg.
Inicijativa “Beograd ostaje” uputila je otvoreno pismo Kancelariji za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) u kojem je ocenila da problem biračkog spiska, u susret novim izborima, i dalje nije rešen jer ga sabotiraju „bezmalo sve institucije“ koje bi morale da omoguće njegovu proveru.
„Komisija za kontrolu i reviziju biračkog spiska i dalje nema mogućnost pune i stvarne kontrole. Njeni članovi nemaju pristup svim podacima neophodnim da se proveri tačnost spiska, dok istovremeno postoji oko 130.000 novoupisanih birača koji su stekli državljanstvo Srbije (u periodu od 2020-2025. prim.), a javnost nema mogućnost da proveri gde su i da li su stvarno prijavljeni„, navodi se u pismu.
O migraciji birača na beogradskim izborima u decembru 2023. pisala je Crta. Tada je utvrđeno da je postojala praksa koja podrazumeva koordinisano ponašanje birača koji privremeno menjaju prebivalište kako bi uticali na rezultate glasanja u drugom gradu ili opštini.
Organizovane migracije birača nisu ni legalne ni legitimne. Prijavljivanje fiktivnih prebivališta radi korišćenja prava glasa u jedinicama lokalne samouprave u kojima birači ne žive u suprotnosti je sa zakonom koji reguliše prebivalište građana u Srbiji.
Upravo je to uradio ministar bezbednosti Bosne i Hercegovine Nenad Nešić koji je u emisiji na TV N1 BiH nedvosmisleno priznao da ima prebivalište u Bosni i Hercegovini, ali i u Novom Sadu, gde je glasao na parlamentarnim izborima u Srbiji. Na konstataciju voditeljke da je to zabranjeno zakonom, Nešić je rekao da, koliko on zna, ne krši zakon.
Kampanja od vrata do vrata ili zloupotreba?
Predsednik Vučić je istovremeno sporni telefonski poziv objasnio kao deo kampanje od vrata do vrata.
Kampanja „od vrata do vrata“ je dozvoljen vid političke kampanje. Međutim, postoje načini na koje ona može da se zloupotrebi. Stranački aktivisti često obilaze i zovu ljude tokom perioda kampanje, ali ako ljudi koji vas zovu imaju vaše lične podatke, a vi im ih niste dali, možete da tražite od stranke da vaše podatke izbriše iz baze, kao i da vas više ne kontaktiraju.
Ono što je važno za građane jeste da na vaš zahtev za brisanje podataka moraju da odgovore u roku od 30 dana, s tim da se taj rok može produžiti za još 60 dana uz obavezno obaveštenje u prvih 30. U suprotnom, imate pravo da podnesete pritužbu Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ili tužbu sudu.
Ako građani koji nisu dali svoje podatke stranci a dobijaju ciljane pozive ili posete stranačkih aktivista, postavlja se pitanje – odakle stranci njihovi podaci i na kom pravnom osnovu ih obrađuje?
Član 46. Zakona o državljanstvu kaže da se evidencija o državljanima Republike Srbije vodi u matičnim knjigama rođenih, a da je vode organi nadležni za vođenje matičnih knjiga kao povereni posao.
Prema Članu 49a, ova evidencija čuva se tajno.
Istovremeno, član 49b propisuje da se podaci iz jedinstvenog registra drugim korisnicima mogu dostaviti samo ako su zakonom ovlašćeni da ih koriste ili uz saglasnost osobe na koju se podaci odnose.
