Strah građana kao sredstvo ucene i pritisaka

Od parlamentarnih i predsedničkih izbora (3. aprila) prošlo je godinu dana. Politički pritisci na građane dešavaju se gotovo svakodnevno, a ne samo uoči izbora ili tokom izbornog dana. U uslovima spin diktature većina ljudi je „anestezirana”, neinformisana i izmanipulisana kroz propagandu i širenje straha (od neprijatelja, najčešće izmišljenih). Crta je prošle godine pokrenula kampanju za suzbijanje kulture normalizovanja pritisaka. Kada su uvideli da nisu sami, počeli su da se javljaju građani kako bi podelili svoje iskustvo.
Izvor: Printscreen / YouTube:Crta

Najčešća meta pritisaka su oni koji su dobili posao preko stranke i zaposleni su po ugovoru na određeno vreme u javnom sektoru, radnici sa nižom stručnom spremom, nezaposleni, kao i ljudi iz socijalno ugroženih i manjinskih grupa. Ugroženi su svakako i oni koji se otvoreno suprotstavljaju političkom establišmentu ili se kritički odnose prema njemu, simpatizeri ili članovi „pogrešnih” stranaka, aktivisti nevladinih organizacija, profesionalni, nezavisni novinari i vlasnici privatnih firmi.  

Pritisci se vrše i na članove porodice, prijatelje, čak i na komšije pojedinaca koji su pokazali otpor ili nelojalnost.

Ko vrši pritiske? Iskustvo građana koji su se javili Crti (a o čemu više možete pročitati na https://pritisci.crta.rs/politicki-pritisci-na-gradane/) pokazuje da osim u poslovnom okruženju, građani često trpe pritiske i iz privatnog okruženja. Te pritiske vrše i predstavnici gradskih vlasti, opštinske uprave, sudske vlasti, policije. 

Izvor: Printscreen / YouTube:Crta

Zaposleni u javnom sektoru (javna preduzeća, gradska uprava, škole i vrtići, ustanove kulture, zdravstvene ustanove…) svedoče o pritiscima kojima su izloženi prvenstveno u okviru radnog vremena i koje najčešće vrše nadređeni (viši menadžment), ali i kolege koje su i same pod pritiskom onih koji su im pretpostavljeni u stranci. Pritisci na zaposlene sprovode se i van radnog vremena. U nekoliko slučajeva sagovornici Crte svedoče kako su dobijali telefonske pozive od kolega s posla ili nadređenih, pa i da su ih posećivali kod kuće, tražeći od njih „uslugu” ili upućujući pretnje.

Šta je cilj političkih pritisaka?

! da se regrutuje što više “korisnih” ljudi koji će biti bezuslovno lojalni stranci i koji će dalje širiti glasačku mašineriju;

! da se izoluju, degradiraju i “slome” svi koji pružaju otpor;

! da se održava atmosfera u kojoj egzistencija građana apsolutno zavisi od volje pojedinaca (deinstitucionalizacija) i, na kraju,

! da se građani zastraše demonstracijom posledica koje bi ih mogle zadesiti ako ne postupaju kako je očekivano.

Politički pritisci osim za obezbeđivanje sigurnih glasova, podršku u promociji stranke i političkih aktera ili dokazivanje lojalnosti stranci, imaju tendenciju da kontrolišu i privatni život pojedinca, kulturne i medijske sadržaje koje konzumira, odnose koje stvara, mesta koja posećuje i sl. 

U okviru prve klasifikacije političkih pritisaka, razlikuju se: 1) pritisci koji su usmereni na podstrekivanje učešća u određenim aktivnostima i 2) pritisci koji su usmereni na zabranu učešća u određenim aktivnostima.

Druga klasifikacija pritisaka može se izvesti na osnovu toga da li pritisci treba da rezultiraju 1) direktnom ili 2) indirektnom podrškom stranci, i tu spadaju oni kojima je cilj da se stranci indirektno pruži podrška, na primer, preko kvazinestranačkih aktivnosti, tj. obavljanja dodatnih poslova van redovnih dužnosti na radnom mestu, na osnovu čega stranački funkcioneri stiču političke poene.

Građani svedoče i o pritiscima koji se odnose na zabranu određenih aktivnosti kao što je čitanje i gledanje nepoželjnih medija (u službenim prostorijama ili javnim mestima), zabranu određenih aktivnosti na društvenim mrežama (praćenje neprihvatljivih naloga i stranica) ili zabranu druženja s osobom koju stranka ili funkcioneri etiketiraju kao „personu non grata”. Većina navedenih oblika pritisaka karakteristična je prvenstveno za javni sektor, ali se oni manifestuju i u odnosu na privatni sektor, kao i na nezaposlene i socijalno ugrožene građane. 

Narednih dana objavljivaćemo priče ljudi koji su bili žrtve političkih pritisaka.

Povezan sadržaj

 

Naslovna fotografija: Printscreen / YouTube:Crta