Zoran Ćirjaković

Rođen je 1965. u Beogradu. 
Diplomirao je na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, a postdiplomske studije je završio na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Doktorant je na Međunarodnim i evropskim studijama na Fakultetu političkih nauka.   
Bio je izveštač “Newsweek-a” i “The Los Angeles Times-a” tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji. Za domaće medije izveštavao je tokom oružanih sukoba i kriza u zemljama Azije, Podsaharske Afrike i Latinske Amerike. Radio je kao novinar “NIN-a” i spoljnopolitički komentator Radija “B92”. Putopisne tekstove i reportaže je objavljivao u brojnim domaćim medijima. Sarađivao je sa “Human Rigts Watch-om” i bio je gostujući predavač na univerzitetima u Velikoj Britaniji, Bosni i Hercegovini i Srbiji. Vodio je seminare o istraživanju i izveštavanju iz kriznih i opasnih okruženja.   
Od 2008. godine je predavač na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu. Piše publicističke radove i komentare i bavi se alternativnim modernostima, Podsaharskom Afrikom i interkulturalnim komunikacijama.
Objavio je knjigu “Globalna Afrika” 2013. godine, koja se bavi posledicama globalizacijskih i modernizacijskih procesa u podsaharskoj Africi.
Ćirjaković se vezuje za termin “autošovinizam”. Prema navodima novinarke Milice Jovanović, bivši novinar “NIN-a” je “autor žiga autošovinizam” u “isleđivanju” Druge Srbije. Ćirjaković je kasnije, u nekoliko javnih nastupa, rekao da je ovaj izraz “skovao preispitujući sopstvene neprihvatljive stavove iznete devedesetih godina u tekstovima objavljenim u američkom nedeljniku „Newsweek””.
Prema dostupnim arhivama, ovaj pojam je prvi put upotrebljen u tekstu Zorana Ćirjakovića “Sloboda je mržnja” koji je objavljen u nedeljniku “NIN” 6. aprila 2006. godine. U tom tekstu Ćirjaković poredi srpsku grupu neonacističkog foruma “Stormfront” sa sadržajima na forumima “B92” i “Zamisli Srbiju”, sajtovima pojedinih NVO i uopšte onim delom „sajber Srbije“ koji sprovodi sistematsku „dehumanizaciju Srba“.
U tekstu “Lepljiva Laž”, objavljenom u nedeljniku “NIN” 29. novembra 2007, 
komentarišući lokalne reakcije na tekst Petra Lukovića iz splitskog lista “Feral Tribune”, Ćirjaković konstatuje da je autošovinizam u Srbiji metastazirao, dok je “Nezavisno udruženje novinara Srbije” asocijacija koja je “izgleda postala poluga kriptokomunističkog ‘liberalizma’”.
Tekst “Vrhunska ironija i cinizam”, objavljen u rubrici pisma čitalaca dnevnog lista “Politika” 24. decembra 2008. godine, jedan je od brojnih tekstova i komentara koji ukazuju da se upotreba termina odomaćila. “Ko plaća i podupire tu patološku srbofobiju, taj žalosni autošovinizam i gde je tome kraj?”, pitanje je kojim se u pismu komentarišu postupci Nataše Kandić, uz optužbe za izdaju.
U jednom kasnijem objavljenom tekstu Ćirjaković piše da suština autošovinizma “nije samomržnja – ona je sasvim legitimna i često je nije teško razumeti, naročito onda kada vlastodršci ili sunarodnici pišu sramne i zločinačke stranice zajedničke istorije. Autošovinizam počinje onda kada neko zaključi da je on sam “izuzetak”, “propust u sistemu” i kada sunarodnicima, ljudima koji su objekt lične mržnje, negira čovečnost i sugeriše da je njihova “zverska” priroda nešto što je večno, neuništivo i trajno, nešto što je deo njihovog „mentaliteta””.
Grupa novinarki, aktivistkinja i naučnih radnica, 8. jula 2019. godine, obratila se javnosti pismom u kojem su navele da ih predavač na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu Zoran Ćirjaković duže vreme proganja i da su izložene njegovom nasilju na društvenim mrežama, kao i njegovim seksističkim uvredama.
“Iako za to nije postojao ‘poseban povod’ – nije bilo ličnog ili javnog sukoba među nama – Ćirjaković je u različitim trenucima tokom prethodne tri godine targetirao svaku od nas vređajući nam dostojanstvo seksističkim uvredama, diskreditovanjem našeg rada i sposobnosti, često na rodnoj osnovi, i to na društvenim mrežama, u tekstovima koje je objavljivao na svom blogu, u medijima za koje piše i tokom nastupa u televizijskim emisijama”, navodi se u pismu.
Pismo su potpisale novinarke Jovana Gligorijević i Snežana Čongradin, viša naučna saradnica Adriana Zaharijević, aktivistkinje Jelena Lalatović i Isidora Petrović i profesorka Filozofskog fakulteta Dubravka Stojanović.
“Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal je obavešteno o pojedinim ispadima Zorana Ćirjakovića, ali nikada nije reagovalo. Ćirjaković, ponavljamo, nikada nije imao nikakav privatni ili poslovni sukob ni sa jednom od nas. Neke među nama poznaju ga vrlo površno, a neke ga nisu srele nikada u životu”, navele su one.
Dekan Fakulteta za medije i komunikacije Miško Šuvaković ogradio se, u ime fakulteta, od “individualnog ponašanja” predavača Zorana Ćirjakovića, koji je na društvenim mrežama upućivao uvrede aktivistkinjama i novinarkama.
“On mora da se podvrgne ne samo sudu javnosti, već i nadležnom organu koji treba da se bavi takvim ponašanjem”, naveo je Šuvaković. 
Naslovna fotografija: Printscreen/RTV Marš emisija „Govornica“