Njegova zvanična biografija nije javno dostupna, čak ni na sajtu Advokatske kancelarije Tomanović.
„Odrastao je u Beogradu, na Vračaru, a poreklom je Hercegovac. Išao je u Četrnaestu beogradsku gimnaziju i završio Pravni fakultet u Beogradu. Deset godina bio je sudija krivičar u Trećem opštinskom sudu u Beogradu, a jedno vreme i zamenik predsednika suda, da bi 1993. godine podneo zahtev za razrešenje sa sudijske dužnosti.“ (Politika, 19. 3. 2006. godine)
Advokaturom se bavi od 1994. godine.
„Zastupao je televizije Studio B i BK, a krajem devedesetih bio je pravni zastupnik ‘Politike AD’ i advokat tadašnjeg direktora kuće Hadži Dragana Antića. U ‘Politiku’ je došao kao advokat Bogdana Tirnanića i Aleksandra Tijanića. Početkom 2001. godine odlazi iz ‘Politike’ tako što otkazuje punomoćje Antiću i Darku Ribnikaru zbog toga što su obojica tražila da ih on zastupa u uzajamnim sudskim sporovima.
‘Demonstranti su u pravu’, rekao je Slobodanu Miloševiću 1996. godine kada se i prvi put susreo sa njim kao advokat Hadži Dragana Antića, u vreme velikih uličnih demonstracija. Posle te izjave, kako kazuje njegov prijatelj, Milošević nije hteo da ga vidi, ali ga je nekoliko godina kasnije pozvao da mu bude advokat.“ (Politika, 19. 3. 2006. godine)
Kako se ističe, bio je prvi advokat koga je Slobodan Milošević pozvao da dođe u Hag.
„Razgovarali su punih pet sati pre nego što je Milošević 2. jula 2001. godine prvi put izašao pred sudsko veće Tribunala. Milošević se pred sudom zvanično branio sam. Tomanović je bio zapravo njegov advokat iz senke. ‘Sa galerije, pregrađene staklom, Zdenko Tomanović gestikulira rukama kao dirigent. Dizanjem palca nagore pokazuje optuženom Miloševiću da mu je poenta dobra, ponekad mahanjem ruke pokušava da mu smiri tempo’, pisala je ‘Politika’ u jednom izveštaju sa suđenja. Prikupljao je dokumentaciju, pripremao pitanja za svedoke, razgovarao sa svedocima odbrane i radio sve advokatske poslove, samo se nije pojavljivao u sudnici Haškog tribunala. Od svih pravnih savetnika bivšeg predsednika SRJ Zdenko Tomanović je najviše vremena provodio u Hagu i u razgovorima sa Miloševićem. Uložio je u tu odbranu mnogo rada i energije, kazao nam je njegov kolega, advokat Dragan Krgović.“ (Politika, 19. 3. 2006. godine)
Ispričao je kako je izgledao njegov poslednji susret s Miloševićem.
„U petak 10. marta ujutro, pozvao me je oko 8-9 časova i zamolio me da dođem što pre mogu kod njega. Tada mi je predao pismo, rukom napisano, zamolio me da to pismo niko ne vidi, te da ja moram hitno da ga odnesem u rusku ambasadu, kako bi odatle bilo prosleđeno Ministarstvu inostranih poslova RF. Još mi je napomenuo da insistiram da to urade odmah. Takođe me je zamolio da uradim kopiju pisma u ruskoj ambasadi, i nigde drugde. Milošević je u pismu tražio pomoć od Ruske Federacije. Tvrdio je da je razlog zašto mu se uskraćuje lečenje u Rusiji, motivisano strahom da bi pravilnom i stručnom analizom bili otkriveni namerni postupci u narušavanju njegovog zdravlja. Kao primer je upravo naveo pomenuti izveštaj. Tom prilikom Milošević je, u pismu, između ostalog, zapisao: ‘Obraćam vam se u očekivanju da mi pomognete u zaštiti od kriminalne aktivnosti u instituciji koja radi pod znakom Ujedinjenih nacija.’
Toga dana lično sam odneo pismo u rusku ambasadu, vratio se u zatvor. Nastavili smo sa pripremom svedoka Momira Bulatovića. Bulatović i ja bili smo sa Miloševićem do 17 sati. Čuli smo se te večeri oko osam, telefonom. Sutradan, 11. marta, Milošević je pronađen mrtav u svojoj ćeliji. O tome me je prvi obavestio jedan novinar. Posle mnogo ubeđivanja i pismenih i usmenih zahteva, dozvolili su mi da vidim njegovo telo.“ (Pečat, 11. 3. 2010. godine)
Mediji neretko ističu da je bio „jedini građanin Srbije koji je video mrtvog Slobodana Miloševića“.
„Bio sam i poslednji advokat koji ga je video živog i verovatno jedini građanin Srbije koji ga je video mrtvog na krevetu u ćeliji. Sva vrata u Tribunalu su bila zatvorena, sve ćelije zatvorene, nije se čula nijedna reč, nijedan zvuk. Miloševićevo telo bilo je na krevetu, prekriveno delimično čaršavom, sa otvorenom knjigom i naočarama na stolici pored kreveta. Detalje ne želim da opisujem.“ (Večernje novosti, 30. 7. 2017. godine)
Bio je pravni zastupnik Miroslava Miškovića, Mirjane Marković, Bogoljuba Karića, Milana Beka, Darka Šarića, Sretena Jocića – Joce Amsterdama…
„Direktor ‘Geneksa’ Miodrag Savićević otkazao mu je punomoćje sa obrazloženjem da ne želi da njegov advokat bude Miloševićev advokat. Tomanovićeva kancelarija zastupala je porodicu Karić, zatim firmu EFT koju su vodili Vuk Hamović i Vojin Lazarević, Nacionalnu štedionicu, ‘Ktitor’ i mnogo velikih inostranih kompanija. Svojevremeno je bio i zastupnik Vuka i Danice Drašković i drugih članova SPO, branio je radnika DB-a Vladimira Nikolića kada je bio hapšen.“ (Politika, 19. 3. 2006. godine)
Advokat je i inspektora Slobodana Milenkovića i Dušana Mitića, koji su otkrili aferu „Jovanjica“.
„U okolnostima kakve su u Srbiji profesionalni i lični integritet postaju političko pitanje, a postupci individualaca dobijaju i politički i moralni značaj. Milenković i Mitić su vremenom postali politički, ali i pravni problem pojedinim moćnicima u Srbiji. Kreatori njihovog progona, koristeći najrazličitije modele i obrasce, pokušavaju da učine javnost ravnodušnom, ali i da sprovedu stav da hrabrost i profesionalizam u institucijama sistema nisu poželjni i da to mora ostati fragment na koji bi trebalo brzo zaboraviti u ime drugih važnijih interesa i u ime relativizacije svega što ukazuje na odgovornost moćnika. Godinama ti momci prolaze kroz pakao dnevnog života. Deca im rastu uz brigu mladih roditelja da li će im novi dan doneti nove probleme, novu konkretniju opasnost.“ (Radar, 9. 5. 2024. godine)
Isticao je da je više puta bio gost na Molitvenom doručku u Vašingtonu, gde se učesnicima skupa tradicionalno obraća predsednik SAD.
„Da, bio sam ponovo na Molitvenom doručku. Tamo sam kao i ranije svakom kongresmenu ili senatoru sa kojim sam se sastao dao knjigu ‘Istorija srpske kulture’, uz pismenu posvetu sa porukom da će – ako samo površno pogledaju knjigu, videti da mi možda nismo toliko veliki koliko ja smatram, ali da smo mnogo veći nego što oni misle.“ (Pečat, 22. 3. 2012. godine)
„Politika“ je pisala da se bavio i slikarstvom.
„Prijatelji kažu da mnogo voli da čita, naročito filozofiju, da često citira Kanta, a u slobodno vreme često se bavi plivanjem. Otkrivaju i to da je ranije voleo da slika i da ima više od stotinu ulja na platnu.“ (Politika, 19. 3. 2006. godine)
U septembru 2021. podneo je kandidaturu za predsednika Advokatske komore Beograda (AKB).
„Naša društvena realnost jesu netolerancija, neznanje, nemoral i korupcija. U našem društvu sve je manje važno znanje, poštenje, vaspitanje i tolerantnost, a poltronizam postaje stil života. Svako dalje relativizovanje naših pravnih i društvenih anomalija našu profesiju vodi u izolaciju. Zato želim da pokušam da među kolegama afirmišem kompetentnost i integritet, odgovornost, pristojnost i pravnu kulturu. Ako mi uspemo da pokrenemo najbolje u našim redovima, onda verujem da će se to preliti i na ostale društvene grupe. Nismo spremni i nećemo biti spremni da posmatramo najezdu neznalica, koji žele građanina bez svesti o svojim pravima. Naš cilj je slobodan građanin sa punom svešću o svojim pravima.“ (Nedeljnik, 20. 10. 2021. godine)
Tada je za predsednika Advokatske komore Beograda izabran Momčilo Bulatović sa 577 glasova, Tomanović je dobio 495 glasova, a Čedomir Kokanović 333 glasa.
Trenutno stanje u Srbiji nazvao je „obrnutim totalitarizmom“.
„To je izraz koji je koristio jedan američki filozof, ali ja govorim o primenljivosti tog fenomena na srpski način. Dakle sve postoji, ali sve bitno je obrnuto i efekti toga su pod totalnom kontrolom. Sve je u funkciji uspostavljanja totalne vlasti. Na osnovu manipulativno sprovedenih i kontrolisanih izbora imenuju poslušnike koji se ponašaju kao da im je funkcija profesija i čiji najvažniji zadatak je da uruše svaki oblik razvoja društvene svesti, ali i da otvore vrata za eksploataciju zemlje i stanovništva. A što su njihovi neuspesi veći to nam gromoglasnije otkrivaju da su nama spoljni neprijatelji jači i brojniji, kao da je neka velika razlika između domaće i strane okupacije. Kada kažu da oni modernizuju Srbiju, vi vidite da nam najpre koriguju tradiciju rušeći razne objekte koji su spomenici kulture i odmah nam nude svoju autentičnu kulturu koja je opredmećena u njihovim velikim delima poput hotelizovanog Generalštaba, Beograda na vodi, ili fontane na Slaviji.“ (Radar, 9. 5. 2024. godine)
U maju 2025. Advokatska kancelarija Tomanović saopštila je da se protiv njega vodi „propagandni teror lažima“, koji, kako se ističe, sprovode režimski tabloidi predvođeni Informerom.
„Ogromna količina laži i uvreda da je advokat Zdenko Tomanović organizator ‘državnog udara’ i ‘koordinator terorističkih aktivnosti’ i ‘građanskog rata’ praćena koordiniranom kampanjom pretnji kriminalom na socijalnim mrežama, biće povod da se protiv protagonista govora mržnje pokrenu krivični postupci, ali i dosudi visoka naknada štete. Dok će krivična osuda biti društvena i profesionalna satisfakcija, dobijeni novac od naknade će biti doniran žrtvama režimske diskriminacije – studentima’, navedeno je iz ove kancelarije. Prema navodima kancelarije Tomanović, ‘organizovano izmišljanje i promovisanje različitih fiktivnih epizoda postale su društveni fakt u ambijentu u kojem se ukida kultura razuma i društvena tolerancija, nekontrolisano raste odmazda za neistomišljenike, vladavina prava zamenjuje vladavinom samovolje, a pojedinci centara moći iz društvenog prerastaju u medicinski fenomen’. Dodaju da su se i u prošlosti susretali da mnogim, kako kažu, kampanjama, pretnjama, klevetama, neprimerenim i nepristojnim napadima, te da su u svim takvim situacijama istrajali i pravno se borili protiv ‘svakog režima kada su laž i uvredu videli kao argument za promociju pravne nekulture’. ‘Verujemo da se svi građani, koji žele dobro našoj zemlji, moraju zahvaliti studentima koji podsećaju da istina nije roba, da integritet nije na prodaju i da sklad prava i morala mora da nadvlada destruktivno protivpravno stanje koje nam je nametnuto’, zaključuje se u saopštenju.“ (N1, 22. 5. 2025. godine)
Foto: Fonet, Aleksandar Barda
