Rođen 1967. godine.
Ističe da je u mladosti trenirao košarku i stigao do prvog tima „Radničkog“, u kome je igrao i sa kasnije proslavljenim reprezentativcem Aleksandrom Đorđevićem.
„Sport je poznat po fer-pleju, naučite da primate udarce, očvrsnete na neki način, kao u vojsci. Tako sam ja odrastao u dvorištu, igrao košarku, u jednom trenutku me jedan veliki košarkaški znalac, brat Dude Ivkovića, Slobodan Piva Ivković, on nas je trenirao, od koga smo naučili mnogo i životne filozofije, ne samo košarkaške, prepoznao me je kao potencijal, imao sam pozive i iz Grčke, moj otac je to odbio. Ušao sam u prvi tim, ubacio me je Piva Ivković preko Dude, počeli su treninzi, dva puta dnevno, ja na završetku srednje škole, treniram dva puta dnevno, nije bilo kompatibilno. Jeste bila dilema u jednom trenutku, ja sam iskreni zaljubljenik u sport, mislim da nisam pogrešio, da bih manje pružio u sportu nego što sam u medicini, to je moje lično mišljenje.“ (N1, 29. 1. 2026. godine)
U zvaničnoj biografiji navodi da je zvanje doktora medicine stekao 1992. godine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, sa prosečnom ocenom 10.
„Specijalizaciju iz opšte hirurgije završio je 1998. godine na Prvoj hirurškoj klinici. Magistrirao je 2007. godine, a titulu doktora nauka stekao je 2014. godine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je i izabran u zvanje vanrednog profesora na Katedri hirurgije sa anesteziologijom 2021. godine“, piše u biografiji.
Specijalista je abdominalne hirurgije, zaposlen na Prvoj hirurškoj klinici Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
„Poseduje više od 30 godina iskustva u opštoj hirurgiji, sa posebnim interesovanjem za hirurgiju jetre, pankreasa i žučnih puteva. Radio je sa profesorom Božinom Radevićem, jednim od osnivača transplantacione hirurgije u Srbiji i Crnog Gori. Bio je član tima za transplantaciju jetre od 2002. do 2006. godine. Sarađivao je sa liderima u oblasti hirurgije jetre i pankreasa kao što su M. Makuči i A. Nakao, prilikom studijskih boravaka u Japanu 2010, 2011. i 2013. godine. Edukovao se i u evropskim centrima: u Veroni kod prof. K. Basija, u Cirihu kod prof. P. Klavijena, u Londonu kod prof. N. Hitona, na nemačkom Univerzitetu Hajdelberg kod prof. Bihlera i u Milanu kod prof. Torzilija“, ističe.
Kaže da je na početku karijere tri godine volontirao, jer je „bila priča da je protiv SPS“.
„Snalazio sam se na raznorazne načine, i kad sam se zaposlio, obezbeđivao sam sebi da odem u inostranstvo, svuda da bih uporedio svoje znanje i video gde smo mi u korak sa svetom, a imao sam posle i veliku čast da ugostim te ljude, koji su pristali da dođu u Srbiju da rade sa mnom.“ (N1, 29. 1. 2026. godine)
Naglašava da mu je veliki uzor otac koji je bio čuveni hirurg na Prvoj hirurškoj klinici.
„Veliko breme, uvek će da vas upoređuju sa njim, ja nisam imao prilike, nažalost, da vidim jednu operaciju svog oca, jer sam imao 24 godine kad je preminuo. Imao sam jedan veliki uzor, bio je neverovatan radnik, ne što je moj otac, to je lako proverljivo, od njega sam stekao radnu naviku, njegov životni moto je bio – hteti nešto, imati volju za nečim znači mnogo, jer posle volje sledi rad, a posle rada uspeh koji čoveka čini srećnim.“ (N1, 29. 1. 2026. godine)
Ističe da je u novembru 2024. „studentima prvi pružio javnu podršku“, jer je „u tim mladim ljudima prepoznao želju da menjaju sistem vrednosti“.
„Rušenje nadstrešnice i prebijanje studenata ispred Fakulteta dramskih umetnosti su bili samo povod. Ta deca su shvatila da sutra kada završe fakultete neće moći da se zaposle. I da mogu da budu najbolji na svetu, ali da im to neće pomoći ukoliko ne budu imali partijske knjižice. Danas je to izraženije nego ikada, ali mislim da ni prethodna vlast nije bila potpuno imuna na to. Studenti žele da ostanu u svojoj zemlji i zato hoće novi sistem vrednosti. Meni je do ovih protesta bila poražavajuća činjenica da, kad god sam razgovarao sa svojim studentima i šta god da sam im nudio da bi ostali ovde, odgovor je najčešće bio da ih to ne zanima. Svi su mi govorili da uče nemački i da žele da idu. Sada je izgleda stasala jedna nova generacija koja je rešila da se suprotstavi svim političarima i pozicije i opozicije i koja želi sistem koji ih neće terati da idu iz zemlje. A najpogubnije za ovu zemlju je to što odlaze najkvalitetniji mladi ljudi. Ta deca su naše blago i moramo po svaku cenu da ih zadržimo.“ (Radar, 31. 1. 2025. godine)
Krajem 2024. godine smenjen sa mesta načelnika hepato-bilio-pankreatične hirurgije na Prvog hirurškoj klinici UKC Srbije, jer je kritikovao ministra zdravlja Zlatibora Lončara.
„Rešenje o smeni profesora dr Vladimira Dugalića potpisala je direktorka UKC prof. dr Jelena Drulović. Podsećamo, profesor Dugalić je u intervjuu za Nova.rs govorio o najvećem problemu transplantacije jetre u Srbiji i o tome na koji način ministar Zlatibor Lončar još od prvog mandata na ugovor dovodi hrvatske hirurge da operišu naše pacijente, dok srpski hirurzi, specijalisti za jetru, nijednom do sada nisu bili pozvani da učestvuju. ‘Kada je postao ministar, 2014. godine, počeo je da organizuje transplantacioni program, jer je verovatno tek tada dobio pristup novcu. Napravio je odmah dogovor sa hrvatskim hirurzima, koji su bili dobro plaćeni da dolaze u Srbiju i rade transplantacije. Nijednu transplantaciju jetre u poslednjih 10 godina, od kada je on na čelu ministarstva, nisu uradili srpski hirurzi’, naglašava prof. dr Dugalić. Nijednog hirurga u Srbiji koji se ozbiljno bavi hirurgijom jetre, ističe on, dr Lončar nikada nije zvao u transplantacioni tim.“ (N1, 23. 12. 2024. godine)
U martu 2025. izjavio je da se javno odričem kolega koje su pustile da Aleksandar Vučić uđe na odeljenje intenzivne nege na kome su se lečili pacijenti teško povređeni u požaru u Severnoj Makedoniji.
„Dugalić je istakao da mu je ponekad žao što je deo medicinske struke kada vidi da neko ‘nenadležnog čoveka bez kape’ pušta u intenzivnu negu gde je strogo zabranjen pristup i članovima porodice pacijenata. Profesor Dugalić je naglasio da su ‘opekotine otvorene rane’ i da su pacijenti koji su žrtve požara u Makedoniji ‘životno ugroženi’. Poručio je da se zbog toga javno odriče ‘kolega koje su dopustile da Vučić uđe u intenzivnu negu’, ocenivši da je to učestvovanje u političkoj propagandi koja direktno ugrožava živote ljudi. Kako je naveo u toj političkoj propagandi učestvuje i ministar zdravlja Zlatibor Lončar kome se, po Dugalićevom mišljenju više ne može verovati jer je poslušnik vlasti. Upitan kako je moguće da su lekari UKC dopustili da Vučić golim rukama dodiruje pacijente koji imaju opekotine opasne po život, Dugalić je odgovorio da se on i njegove ‘normalne kolege zgražavaju’ i ponovio da se odriče ‘onih kolega koji učestvuju u toj vrsti polotičke propagande’ na način koji može da ugrozi život pacijenata.“ (N1, 18. 3. 2025. godine)
U septembru 2025. Prvi osnovni sud u Beogradu poništio je kao nezakonit aneks ugovora kojim je smenjen sa mesta načelnika.
„Dr Dugalić je, komentarišući presudu, rekao da je posle svega presrećan što se vraća svom timu i svojim pacijentima. ‘Drago mi je da se ispostavilo da još uvek ima časnih sudija koji društvene i interese građana stavljaju iznad političkih. Presrećan sam što se vraćam svom timu i svojim pacijentima, koji svakodnevno traže moju pomoć, a koju iz dobro poznatih razloga u proteklih 10 meseci nisam mogao da im pružim. Dokaz da se treba boriti za istinu bez obzira na žrtvu’, istakao je.“ (N1, 19. 9. 2025. godine)
Međutim, krajem decembra Klinika mu je uručila otkaz nakon što je odbio da potpiše aneks ugovora o radu, za koji tvrdi da je nezakonit.
„Od danas prof. dr Vladimir Dugalić nije više hirurg Prve hirurške klinike, saopštila je advokatska kancelarija ‘Tomanović’, ističući da je takvu odluku donelo rukovodstvo Kliničkog centra Srbije na čelu sa prof. dr Jelenom Drulović. Ne izvršavajući pravnosnažnu sudsku odluku kojom je poništeno smenjivanje dr Dugalića sa mesta načelnika II odeljenja, odlučili su se za otkaz Ugovora o radu nalazeći izgovor u navodnom nepotpisivanju novog nezakonitog Aneksa netačne sadržine, preciziraju iz advokatske kancelarije ‘Tomanović’. ‘Time su stvoreni uslovi da zaštitu svojih prava profesor Dugalić zatraži ne samo pred radnopravnim pravosudnim institucijama, nadležnom inspekcijom rada već i pred krivičnopravnim institucijama’, dodaje se u saopštenju. Ističe se i da je za teže povrede prava drugoga od strane lica koje imenuje Vlada Srbije nadležno Tužilaštvo za organizovani kriminal.“ (N1, 23. 12. 2025. godine)
U januaru 2026. Prvi osnovni sud u Beogradu doneo je privremenu meru kojom se nalaže Univerzitetskom kliničkom centru da ga vrati na posao u roku od osam dana. Ali, polovinom januara Advokatska kancelarija Tomanović saopštava da „nije postupljeno po nalogu suda, iako je rok istekao“.
Opisao je kako je dobio otkaz na klinici, a potom automatski i na Medicinskom fakultetu.
„Neverovatno da ljudi ne poštuju u jednoj državi odluku suda i to u Kliničkom centru, ljudi koji su akademici, profesori, da se tako ponašaju. Svi znamo ko diktira odluke u zdravstvu, ali se nigde ne pojavljuje svojim potpisom. Meni su bili dali jedan operativni dan na odeljenju koje se ne bavi tom hirurgijom, poslednjih godinu dana nisam mogao nijednog pacijenta da operišem na klinici, imam dosta pacijenata koji zahtevaju moju pomoć, njih mi je najžalije, terali su me da pravim selekciju, ko mi je bitniji, a ko manje bitan. Bio sam primoran da javno saopštim da ja trenutno nisam u mogućnosti da operišem na klinici, zato sam se nadao kad je došla ova odluka, da ću moći, ono za šta sam rođen je ta hirurgija, ja nisam političar, ali je politika ušla u vaš život. Malo sam radio privatno, jedino tako su neki pacijenti mogli da dođu kod mene.“ (N1, 29. 1. 2026. godine)
