Rođen 1962. u Šapcu.
Završio je gimnaziju u Šapcu i studirao svetsku književnost na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Počeo je da radi 1984. na Studiju B, bio je novinar i urednik emisije „Ritam srca“.
“Godine 1986. ili 1987. postao sam dopisnik Omladinskog radija iz Zagreba. Već je bilo jasno da je Jugoslavija rašrafljena, pa ono što se nije moglo govoriti u Beogradu govorio sam u Zagrebu. Bio sam i dopisnik Radio Študenta i Mladine iz Ljubljane. Osvajao se prostor slobode.” (portalnovosti, 10. 2. 2026. godine)
Ističe da je pisao za NON, Start i sarađivao sa školskim programom RTS-a.
Omladinski radio B92 osnovan je 15. maja 1989. godine, potom 1996. veb portal B92, a 2000. godine televizija B92, a Matić je sve vreme bio glavni i odgovorni urednik i predsednik Upravnog odbora kompanije.
„B92 je pod njegovim vođstvom bio ne samo jedan od retkih profesionalnih objektivnih medija tokom ratova devedesetih, već je osvojio i brojne domaće i svetske novinarske nagrade i priznanja, dokumentarni i igrani filmovi nagrađivani su na domaćim i svetskim festivalima, društveno odgovorne, edukativne i humanitarne kampanje rešavale su brojna društvena pitanja, pozitivno menjale svest građana i osvajale brojna priznanja. Uspešno je, koristeći inovacije i kreativnost, prevladao četiri zabrane i dva oduzimanja kompletne imovine Radija B92. Kombinovao je vrhunski novinarski profesionalizam, tehnološke inovacije, međunarodnu solidarnost, gradeći sistem koji je promptno odgovarao na svaki oblik ograničavanja emitovanja i slobode izražavanja. Ova stanica je tako, sa ANEM mrežom, bila ‘kičma’ marša na Beograd, kada je u mirnim protestima svrgnut autokrata Slobodan Milošević. Hapšen je, proganjan i prisluškivan. Pet godina je bio pod 24/7 policijskom zaštitom zbog pretnji po život koje su dolazile iz kriminalnih krugova razotkrivenih informativnim i istraživačkim programima B92′, navodi u biografiji.“ (Anem.org.rs)
Izdavačka kuća „Samizdat B92“ osnovana je 1993. godine, „kao integralni deo RTV B92“.
„Od omladinske nezavisne radio stanice čiji se program mogao čuti u samo nekoliko beogradskih opština B92 za kratko vreme prerastao je u najuticajniji medijski projekat s kraja 20. veka. Bio je simbol građanske neposlušnosti i otpora represivnom režimu Slobodana Miloševića, glas protiv nacionalizma, mržnje i rata. Osim u etru, B92 je delovao na ulici, u beogradskim klubovima, kulturnim centrima. Bio je pokretač promena, aktivni učesnik i promoter alternativne muzičke i umetničke scene. Nakon petooktobarskih promena, osnivanja televizije i dobijanja nacionalne frekvencije, usledila je komercijazacija programa. Ekonomska kriza 2008. dovela je do prvih problema u finansiranju, pa je dve godine kasnije RDP B92 prodat grčkoj TV Anteni. Borba za slobodu i ljudska prava zamenjena je borbom za udeo na tržištu reklama. Bio je to kraj jednog autentičnog medija koji je igrao po svojim pravilima. Radio B92 zvanično je ugašen 2015, nakon 26 godina poostojanja.“ (Insajder, 17. 5. 2022. godine)
Matić je 2004. osnovao Fond B92.
„Fond B92 nosilac je najpoznatijih i najuspešnijih humanitarnih akcija na ovim prostorima – Bitke za bebe i Bitke za porodilišta. Od 2011. godine u okviru akcije Bitka za bebe za skoro 50 zdravstvenih ustanova u Srbiji obezbeđeno je 219 inkubatora. U akciju je bilo uključeno preko 700 kompanija, institucija, organizacija i preko milion pojedinaca koji su donirali više od 2,5 miliona evra. Nastavak ovog poduhvata od 2012. odvija se kroz akciju Bitka za porodilišta, kroz koju se nabavlja neophodna neonatološka i ginekološka oprema. Akcija je obuhvatila preko 70 zdravstvenih ustanova kojima je donirana oprema u vrednosti od skoro 3,5 miliona evra. Do sada je proglašeno 41 pobeda u ustanovama kojima je obezbeđena sva neophodna oprema za zbrinjavanje beba i majki. Početkom 2017. Fond je pokrenuo program Bitka za znanje i akciju KODigranje koji za cilj imaju razvoj nove pismenosti kod dece osnovnoškolskog uzrasta, sticanje funkcionalnog znanja i učenje veština neophodnih za život u 21. veku. (…) Poražavajuća statistika o porodičnom nasilju navela nas je da izgradimo sedam sigurnih kuća širom Srbije za zbrinjavanje žena sa iskustvom nasilja. Kroz projekat ONAsnaživanje koji za cilj ima ekonomsko jačanje žena koje su preživele nasilje, osnovana su socijalna preduzeća Somborska dobra bašta, Mitrovačka dobra bašta i Ruke, a ekonomski je osnaženo više od 100 žena kako bi konačno izašle iz kruga nasilja. Od marta 2020. godine, sa pojavom virusa korona i proglašenjem pandemije, Fond B92 pokreće akciju pomoći kovid bolnicama i brizi o pacijentima koji su zaraženi ovim virusom. (…) Pod pravnim okvirom Fonda B92 funkcioniše Kulturni centar Rex, kao dugogodišnje čvoršte savremene, društveno angažovane umetnosti i analitičke kulturne prakse u poljima pozorišne i vizuelne umetnosti, muzike, filma, videa i novih medija. Pored svog Govornog Programa koji se bavi gorućim društenim pitanjima, redovnim izložbama i koncertima, Rex je učestvovao i kao partner na evropskom projektu Korners – platformi za umetnike i publiku koja se stvara u saradnji sa preko 50 umetnika i 30 organizacija kroz zajednički rad na umetničkim projektima u raznim „uglovima“ Evrope koji tako prevazilaze geografska, politička i ekonomska ograničenja. Program Slobodna Zona, baziran na različitim upotrebama društveno angažovanog filma, 13 godina neprekidno se razvija u nekoliko različitih pravaca – godišnji filmski festival Slobodna Zona o ljudskim pravima, Turneja odabranih filmova po celoj Srbiji, mesečne projekcije dokumentarnih filmova u Kulturnom centru Rex. Edukativni program Slobodna Zona Junior – Film kao pomoćno sredstvo u nastavi građanskog vaspitanja već 10 godina radi na podizanju svesti mladih o značaju ljudskih prava: organizovano je 85 seminara za obuku više od 1700 nastavnika u cilju korišćenja filma kao nastavnog sredstva, a zahvaljujući tome više od 500.000 đaka u Srbiji o svetu saznaje kroz upotrebu filma u nastavi. Ostali brojni projekti Fonda uključuju: Centar za bezbedni internet (50.000 dece i roditelja informisanih o bezbednosti na internetu), Bitku za škole (2 obnovljene i rekonstruisane škole), Re:Generaciju koja se bavi društvenim aktivizmom mladih a čiji je neizostavni deo i prva regionalna veb serija Samo Kažem (više od pola miliona gledalaca), Vremeplov, Info Park, Pregled za sve, Zaštita za sve, Kampanju protiv raka dojke, Akcije dobrovoljnog davanja krvi, Pokret za brigu o starima 65+.“ (fondb92.org)
Ističe da je dobitnik brojnih svetskih i domaćih nagrada i priznanja.
„Dobitnik je Ordena legije časti u rangu viteza za poseban doprinos slobodi štampe, Ordena za zasluge Nemačkog predsednika za doprinos slobodi medija, bezbednosti novinara i za objektivno izveštavanje, kao i Sretenjskog ordena trećeg stepena Republike Srbije. Međunarodni institut za štampu proglasio ga je jednim od 50 heroja slobode štampe posle Drugog svetskog rata, a Svetski ekonomski forum iz Davosa globalnim liderom za budućnost. Dobitnik je godišnje nagrade američkog Komiteta za zaštitu novinara, nagrade Ulof Palme za profesionalno novinarstvo, Anenberg škole za novinarstvo, Priznanja za društvenu pravdu organizacije ‘Deca koja spajaju nacije’, Nagrade za doprinos unapređenju prava žrtava Viktimološkog društva Srbije, Nagrade Ilaria Alpi u znak sećanja na ubijenu italijansku novinarku, godišnje nagrade grada Beograda za novinarstvo, nagrade ‘Dragan Sakan – nova ideja’ koju dodeljuje UEPS, priznanja Pres vitez za životno delo za ogroman doprinos razvoju istraživačkog novinarstva. Misija OEBS u Srbiji ga je 2024. proglasila za ličnost godine. U ime B92 primio je nagradu Free Your Mind, koju dodeljuje MTV, kao i nagradu Robert Šuman, koju dodeljuje Evropski parlament. U ime Komisije za istraživanje ubistava novinara, primio je Bronzanog lava na festivalu advertajzinga u Kanu, zajedno sa marketinškom agencijom Saatchi & Saatchi, za kampanju protiv nasilja nad novinarima. Srpska asocijacija menadžera proglasila ga je Menadžerom godine, a Trag fondacija nagradila Virtus nagradom za doprinos filantropiji. Dobitnik je plakete Svetozar Pribićević za unapređenje odnosa Hrvata i Srba, koju dodeljuje Srpsko narodno vijeće’, piše u biografiji.“ (Anem.org.rs)
Napominje da su mu tekstovi objavljivani u mnogim stranim listovima.
„Tekstovi su mu objavljivani u časopisima The New York Times, The New York Book Review, The Wall Street Journal, Index on Censorship, Frankfurter Allgemeine Zeitung, Le Monde, The Nation i u mnogim drugim. Kourednik je knjige sa Dejanom Ilićem: ‘Istina, odgovornost, pomirenje: Primeri u Srbiji’ (koautori i urednici: Dejan Ilić i Veran Matić), Beograd: Samizdat B92, 2000. Koautor je zbornika Oblikovanje umreženog društva, koji su priredili Daglas Šuler i Piter Dej – poglavlje br. 8, Civilno umrežavanje u neprijateljskom okruženju: iskustva u bivšoj Jugoslaviji. (…) Producirao je brojne dokumentarne filmove i urednički podržavao istraživačko novinarstvo kroz emisiju Insajder i druge programske sadržaje. Autor je projekta ‘Nezavisni za istinu’, desetine filmova i serijala vezanih za temu suočavanja sa neposrednom prošlošću i ratnim zločinima, organizovao je više konferencija na ovu temu i kroz celu karijeru radio aktivno na normalizaciji odnosa između zemalja u regionu i na pomirenju.“ (Anem.org.rs)
Osnivač je ANEM-a (Asocijacije nezavisnih elektronskih medija)
„Predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija, član Stalne radne grupe za bezbednost novinara, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara, izvršni direktor Srpskog filantropskog foruma, upravitelj Fonda B92, glavni i odgovorni urednik i vlasnik portala javniservis.net. Koordinira Sigurnom linijom SOS telefonom za prijavljivanje pretnji i napada na novinare. Član je i UO Centra za integraciju mladih (Sklonište za decu ulice) i magazina Lice ulice.“ (Anem.org.rs)
U januaru 2013. postao je predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara.
„Vlada Srbije danas je formirala Komisiju za razmatranje činjenica do kojih se došlo u istragama koje su vođene povodom ubistava novinara u Srbiji. Osnivanje ove Komisije dokaz je da u zemlji postoji ozbiljna politička i institucionalna volja da se reše ubistva novinara, izjavio je inicijator formiranja komisije Veran Matić. ‘U ovom trenutku očigledno postoji politička volja, prvenstveno zahvaljujući prvom potpredsedniku Vlade Aleksandru Vučiću i direktoru policije Miloradu Veljoviću, koji su prihvatili da se formira jedna ovakva komisija’, rekao je on. Matić je naglasio da ima obećanje predstavnika svih bitnih institucija da će imati uvid u njihova dokumenta, tako da će, kako je naveo, Komisija moći da napravi kompetentan pregled onoga šta se do sada zbivalo. Na osnovu toga će, naveo je Veran Matić, Komisija dati preporuke istražnim organima i tužilaštvu na koji način da se nastave istrage kako bi se pronašli izvršioci i nalogodavci ubistava.“ (B92, 24. 1. 2013. godine)
U avgustu 2018. predsednik Srbije Aleksandar Vučić imenovao ga je za svog specijalnog izaslanika za rešavanje pitanja nestalih sa Hrvatskom.
„Kao specijalni izaslanik predsednika Republike Srbije za rešavanje pitanja nestalih sa Republikom Hrvatskom, Veran Matić će sarađivati sa posebnim savetnikom predsednice Republike Hrvatske za pitanja nestalih, gradonačelnikom Osijeka Ivicom Vrkićem. Prilikom nedavnog sastanka sa Vrkićem, predsednik Vučić je rekao da je rešavanje pitanja nestalih najvažnije civilizacijsko i humanitarno pitanje za Srbe i Hrvate i da državni organi Srbije čine sve radi pronalaženja nestalih i rasvetljavanja njihovih sudbina. U Deklaraciji o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja između Republike Srbije i Republike Hrvatske, koju su 20. juna 2016. godine u Subotici potpisali predsednik Aleksandar Vučić, tada kao predsednik Vlade, i predsednica Kolinda Grabar-Kitarović, rečeno je da su obe države saglasne da je potraga za nestalim licima prioritetno humanitarno pitanje i da će uložiti iskrene i maksimalne napore u traženju nestalih lica.“ (predsednik.rs, 10. 8. 2018. godine)
Na pitanje kako je došlo do toga da predsednik Srbije baš njega predloži za svog izaslanika za pitanja nestalih, odgovorio je:
„Ne znam baš tačno. Ja sam već obavljao neku komunikaciju sa kabinetom predsednice Kolinde Grabar Kitarović s jedne strane i s druge strane imao sam dobru komunikaciju sa Ivicom Vrkićem, ali i sa Dragom Hedlom sa kojim smo napravili izuzetne filmove. (…) Dakle, postojale su neke osnove da sam se bavio tom temom i s druge strane Komisija za istraživanje ubistava novinara radi već nekoliko godina i sa određenim rezultatima. Ja sam i predsednik Fonda B92. Mi se bavimo humanitarnim radom i ovo je praktično jedna vrsta tog dela posla. Mnogo više ja percipiram sebe kao izaslanika porodica nestalih nego predsednika Srbije. Mislim da je to nacionalno, veoma važno pitanje. Mnogo je manje bitno u ovom trenutku kako se zove predsednik Srbije od onog procesa koji treba da bude realizovan i za koji ću se ja potruditi da bude realizovan na maksimalno dobar način.“ (Slobodna Evropa, 1. 9. 2018. godine)
Kada je u novembru 2020. kleknuo pred spomen-obeležjem na Ovčari kod Vukovara kazao je da je „znao da mora da uradi nešto prepoznatljivo jer su se reči izvinjenja već pomalo izlizale“.
„Taj čin je kulminacija kontinuiteta mog odnosa prema ratnim zločinima, prema ratu od kada je počeo. Onda sam vodio aktivnu antiratnu uređivačku politiku, a danas aktivnu politiku suočavanja sa prošlošću i zločinima, i sa potragom za nestalim kao najbolnijem pitanju danas. Hladni odnos srpske i hrvatske države umnogome parališe napredak komisija koje se bave otkrivanjem nestalih osoba na obe strane. Došlo se do zaključka da bi trebalo napraviti neke iskorake da se to promeni i uspostavi veći stepen međusobnog poverenja. Ja sam i ranije išao na komemorativne skupove, pa sam predsednika Srbije obavestio da ću ove godine otići u Vukovar. Kada je počela nova politika hrvatske Vlade o zajedničkom komemoriranju, prvo u Kninu pa posle toga u Grubarima i Varivodama, ja sam shvatio da se događa nešto dosta bitno. Tada sam Vučiću rekao da bi bilo dobro da odem da položim venac sa zvaničnom legitimacijom izaslanika predsednika Srbije i on se složio. I hrvatska strana se pozitivno izjasnila. U Vukovaru se u jednom danu odaje pošta srpskim, u drugom hrvatskim žrtvama. Ja sam otišao na Ovčaru sa vencem na kome piše da je od specijalnog izaslanika predsednika Srbije. Tamo sam osetio potrebu da uradim nešto više i kleknuo sam na jednu nogu sa idejom da naznačim važnost svega onoga što se trenutno događa u Hrvatskoj.“ (Vreme, 26. 11. 2020. godine)
U julu 2025, posle izjave predsednika Aleksandra Vučića da onima koji su „osuđivani zbog Verana Matića“ to treba da se briše iz evidencije i da im se on izvini, Matić je od policije tražio procenu svoje bezbednosti.
„Veran Matić za Cenzolovku kaže da je ‘izjava predsednika u duhu tabloida i na tragu branilaca optuženih, kao i samih optuženika, koji su me često krivili za to što je protiv njih tužilac podigao optužni akt, sudije potvrdile optužnicu, a druge sudije presudile’. ‘Ovakvu izjavu predsednika razumem kao neku vrstu davanja zelenog svetla da se svi koji su optuženi i osuđeni u slučajevima napada na novinare ili ubistava novinara, meni obrate i naplate to što su određeno vreme proveli u pritvoru i zatvoru. Ovakvu izjavu sa najvišeg mesta u državi tumačim kao zastrašivanje i pokušaj da prestanem da aktivno branim sve novinare kojima se preti, koji su napadani ili im se neopravdano sudi’. Matić kaže da je nakon izjave predsednika, od policije zvanično zatražio procenu lične bezbednosti, pošto je već bio u sličnoj situaciji, kada je šest godina bio pod policijskom zaštitom 24 sata dnevno.“ (Cenzolovka, 21. 7. 2025. godine)
U decembru 2025. Udruženje novinara Srbije (UNS) dodelilo mu je Nagradu za životno delo.
„Od svojih novinarskih, uredničkih i producentskih dana, obrazložio je žiri, Veran Matić decenijama je ostao na prvoj ‘borbenoj’ liniji u profesiji. ‘I sam proganjan, hapšen, prisluškivan, svoje delanje fokusirao je na bezbednost novinara i borbu da se istraže ubistva kolega i procesuiraju i kazne počinioci. Ne zanemarujući njegov kompletan opus u novinarskom i filantropskom radu, poslednjih godina Veran Matić neumorno je svuda i uz svakog novinara kome se preti, onemogućava da radi ili mu je ugrožena bezbednost, zbog čega se mnoge kolege i oslanjaju na njegovu podršku. Njegova uloga danas, u krizi slobode i eskalaciji nasilja nad novinarima, nemerljiva je’, naveo je žiri.“ (UNS, 17. 2. 2025. godine)
U februaru 2026. novinarska i medijska udruženja, članovi Stalne radne grupe za bezbednost novinara, podnela su krivičnu prijavu zbog ugrožavanja Matićeve beozbednosti.
„U krivičnoj prijavi navedeno je da je Matiću ugrožena bezbednost emitovanjem epizode navodno dokumentarnog serijala ‘Zlo doba 2: Stvaranje propagande’, u produkciji udruženja ‘Centar za društvenu stabilnost’ iz Novog Sada, kao i kampanjom vođenom u propagandne svrhe na društvenim mrežama i novoregistrovanim sajtovima kojima su glavni urednik i izdavač isti, saopštio je ANEM. Kako je navedeno u prijavi, u dobro organizovanoj kampanji usmerenoj ka Matiću iznete su informacije koje nisu činjenice već interpretacije poznatih i novih grubih neistina koje predstavljaju ili simplifikaciju i krivotvorenje događaja u kojima je Matić učestvovao i aktivnosti koje je preduzimao ili izmišljanje događaja i aktivnosti u kojima nikada nije učestvovao niti se sa njima može dovesti u vezu, na primer – da je izdajnik Srbije, strani plaćenik i agent, da je proneverio ogromne sume novca. U objavama na novosnovanim portalima optužen je da aktivno podržava albanski separatizam, održava bliske veze sa separatističkim strukturama u Prištini i sa njima razbija ustavni poredak Srbije, odvaja deo zemlje, te da je povezan sa terorističkom OVK i slično.“ (FoNet, 8. 2. 2026. godine)
Foto: FoNet, Ana Paunković
