Velimir Ilić

Rođen je 1951. godine u Čačku.

Diplomirao je 1976. godine na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu, a magistrirao 2005. godine na Tehnološkom fakultetu u Čačku.

Radio je u Gornjem Milanovcu u preduzeću „Graditelj“, gde je bio i predsednik Akcione konferencije Saveza komunista. Radio je i u preduzeću „Betonjerka“ u Čačku. Privatnim biznisom se bavio od 1986. godine. Imao je firmu „Sponit“ sa lokalnim biznismenom Vukom Bojovićem.

Svoje prve političke korake načinio je 1990. u Srpskom pokretu obnove (SPO). Za poslanika u Skupštini Srbije izabran je 1993. godine, a drugi put 1996. Biran je za gradonačelnika Čačka dva puta, 1996. i 2000. godine.

Krajem 1997. godine isključen je iz SPO-a, pa je osnovao političku partiju „Srbija zajedno“, ali je i iz te stranke isključen. Sledeće godine osnovao je Novu Srbiju čiji je i danas predsednik.

Tokom NATO bombardovanja 1999. godine prozivao je vojsku zbog stacioniranja u gradskim naseljima. Tada je optužen za podrivanje zemlje, pa se skrivao u šumama u okolini Čačka 43 dana.

Bio je kandidat za predsednika Srbije 2003. godine.

Na parlamentarnim izborima održanim decembra 2003. godine izabran je za poslanika u Skupštini Srbije na listi Srpskog pokreta obnove i Nove Srbije.

Od marta 2004. do maja 2007. godine bio je ministar za kapitalne investicije u Vladi Srbije. Za ministra za infrastrukturu, u drugoj Vladi Vojislava Koštunice, izabran je 15. maja 2007. godine. Na funkciji je bio do izbora nove Vlade u julu 2008. godine, kada postaje poslanik i šef poslaničke grupe NS u Skupštini Srbije.

Po formiranju Vlade Srbije 2012. godine dobio je funkciju ministra građevinarstva i urbanizma.

Na izbore 2014. godine Nova Srbije izlazi u koaliciji sa SNS. Aprila 2014. godine izabran je za ministra bez portfelja zaduženog za vanredne situacije. 

Pozanti su njegovi fizički i verbalni napadi na novinare. Novinara TV Apolo Vladimira Ješića je 2003. godine šutnuo, psovao i vređao pred kamerama. Na optužnice da je razbio prozore u Radio stanici „Ozon“ u Čačku odgovorio je: „Nismo mi sitni Cigani. Mi kad razbijemo, tu trava više ne niče“ (Blic, 17. 2. 2010. godine ). Javno je vređao novinarku Olju Bećković, a novinarki CINS-a preko telefona uputio je niz uvreda. Dopisnika „Večernjih novosti“ iz Čačka Vladimira Ilića, pretučenog na njegovom imanju, optužio je da je seksualno opštio sa ovcama. Policija je te optužbe opovrgla.