Republička izborna komisija (RIK) je organ za sprovođenje parlamentarnih i predsedničkih izbora, članova Saveta nacionalnih manjina, a može joj biti povereno i sprovođenje referenduma.
RIK ima ukupno 17 članova opšte nadležnosti, od kojih svaki ima svog zamenika. Na leto 2016. za predsednika RIK-a izabran je Vladimir Dimitrijević, koji je zamenio Dejana Đurđevića, koji je više puta podnosio ostavku na to mesto. Naime, Đurđević je 2014. podneo ostavku, kako ne bi bio na više funkcija istovremeno. Međutim, kako ta ostavka nikad nije razmatrana, on je posle nekog vremena nastavio da obavlja posao predsednika RIK-a, da bi ponovo podneo ostavku nakon parlamentarnih izbora 2016.
Sednica Republičke izborne komisije / Foto: FoNet/Nenad Ðorđević
Posle ovih izbora, opozicija je organizovala protest ispred RIK-a, zbog navodne krađe, pošto lista DSS-Dveri nije prešla cenzus za samo jedan glas, a tražili su ostavke predsednika RIK-a i direktora Republičkog zavoda za statistiku. Prema konačnim rezultatima izbora, ova lista je, ipak, ušla u parlament, a predsednik RIK-a kasnije je podneo ostavku, ali opet zbog gomilanja funkcija.
Izbore 2016. obeležilo je i falsifikovanje potpisa podrške. RIK je desetak dana pred izbore utvrdio da je više od 15.000 izjava građana, na sedam od 30 podnetih izbornih lista, falsifikovano. Republikanska partija je, uprskos falsifikatima, učestvovala na izborima, jer su nezakonitosti utvrđene nakon što je ta lista proglašena.
Sledeće, 2017. godine kada su održani predsednički izbori, opozicija se žalila na nejednak tretman vlasti i opozicije zbog toga što je većina članova stalnog sastava RIK-a dolazila iz vladajućih stranka, koje podržavaju kandidaturu Aleksandra Vučića.
Jedan od zahteva demonstranata tokom protesta koji su usledili nakon predsedničkih izbora 2017. bile su u i smene u RIK-u.
Inače, nakon pada Miloševića 2000. godine, gotovo svi u Srbiji mislili su da su izborne krađe i ozbiljne neregularnosti otišle u istoriju. Ipak, proteklih godina izbore su uvek pratile manje ili veće afere.
