Rođen 1961. u Loznici.
U zvaničnoj biografiji navodi da je osnovnu školu i gimnaziju završio u Beogradu. Šumarski fakultet, Odsek za vodoprivredu erozionih područja, upisao je 1981, a diplomirao 1985. godine. Magistrirao je 1993. godine, a doktorirao 2000. godine. Uža naučna oblast kojom se bavi je erozija i konzervacija zemljišta i voda.
Radio je u Vodoprivrednoj organizaciji Beograd, kao projektant-saradnik „na više idejnih i glavnih projekata regulacija korita bujičnih tokova“. Tokom 1989. godine radio je u Beogradskoj istraživačkoj stanici, a od 1. marta 1990. godine zaposlen je na Šumarskom fakultetu, kao asistent‑pripravnik. U zvanje docenta izabran je 2001, za vanrednog profesora 2006, a u zvanje redovnog profesora 2011. godine.
Od 1. oktobra 2009. do 30. septembra 2015. obavljao je dužnost prodekana za naučnoistraživački rad Šumarskog fakulteta, a od 16. jula 2014. godine je rukovodilac doktorskih studija, u oblasti Ekološki inženjering u zaštiti zemljišnih i vodnih resursa. Od 1. oktobra 2015. godine dekan je Šumarskog fakulteta.
Član je IAHS (International Association of Hydrological Sciences); WASWC-a (Svetska organizacije za konzervaciju zemljišta i voda); Društva bujičara Srbije; Inženjerske komore Srbije i Asocijacije prostornih planera Srbije.
U intervjuu Istinomeru objasnio je na koji način bi u Srbiji mogao da se na mnogo viši nivo podigne sistem odbrane od poplava:
„Da bismo sistem odbrane od poplava podigli na mnogo viši stepen sigurnosti, potrebno je da svake godine tokom naredne decenije uložimo 90 miliona evra. Od toga, 60 miliona evra trebalo bi da se potroši na sprečavanje poplava na velikim rekama, poput Dunava, Save, Tise, Tamiša i 30 miliona za prevenciju bujičnih poplava. Ako znamo da je Srbija u maju 2014. od samo jednog poplavnog događaja imala direktnu materijalnu štetu od 1,7 milijardi evra, ovih 900 miliona evra za 10 godina zaista nije mnogo, a ta sredstva imamo.“ (Istinomer, 18. 3. 2016. godine)
U više navrata isticao je „ne postoji nijedan racionalan argument zašto bi Srbija i dalje forsirala koncept malih hidroelektrana.“
„Njegov predlog kako izbeći izgradnju MHE podrazumevao je smanjenje gubitka električne energije u Elektroprivredi Srbije. Ristić je podsećao da zvanični podaci govore da gubici u distributivnoj i prenosnoj mreži EPS-a iznose oko 17 odsto, a da su tehnički gubici na nivou Evrope pet odsto. Savetovao je da se usmerimo na geotermalnu energiju, na proizvodnju energije iz organske produkcije u poljoprivredi i šumarstvu, ali i da rekonstruišemo velike hidroenergetske komplekse kako bi bili efikasniji jer bi tada gradnja MHE bila izlišna.“ (Danas, 30. 9. 2019. godine)
U septebmbru 2019. bio je u delegaciji koja se sastala sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, a koji je nakon toga obećao da će predložiti Vladi Srbije da se zabrani izgradnja malih hidroelektrana u zaštićenim prirodnim područjima.
U junu 2020. u Beogradu organizovan je protest pod nazivom „Naše reke, naše šume, naš vazduh, naša zemlja”, a učesnici su zahtevali da nadležni momentalno zabrane izgradnju derivacionih MHE.
„I pored obećanja predsednika Srbije pre manje od godinu dana da će izgradnja MHE biti zabranjena, do sada se ništa nije promenilo. Ništa se nije ostvarilo sem neformalne informacije da je Ministarstvo zaštite životne sredine uputilo Vladi predlog izmena i dopuna Zakona o zaštiti prirode, kojim bi se ukinula mogućnost gradnje MHE. To je tada bio predlog Vučića koji me je iskreno obradovao, a zašto se to nije desilo sedam, osam meseci kasnije, ja ne znam“, kazao je Ristić. (N1, 12. 6. 2020. godine)
U oktobru 2023. koalicija Dveri i Zavetnika odlučila je, kako je potvrđeno „Danasu“, da Ristić bude njihov kandidat za gradonačelnika Beograda na predstojećim beogradskim izborima.
Foto: Istinomer
