Rođen je 1964. godine u Novom Pazaru.
U rodnom gradu završio osnovnu školu i gimnaziju, da bi potom završio Medicinski fakultet u Sarajevu.
Od 1989. do 2000. godine radio je kao novinar za više dnevnih i nedeljnih časopisa u bivšoj SFRJ. Pisao je kolumne za sarajevski časopis „Muslimanski glas“ i prištinski „Zeri“. Na studijama je igrom slučaja sreo Aliju Izetbegovića, osnivača i tadašnjeg predsednika Stranke demokratske akcije (SDA) koji mu je tražio da u Sandžaku formira SDA. Ljajić u tome nije uspeo, ali je našao pravog čoveka koji može da obavi taj posao – Sulejmana Ugljanina.
U politiku je zvanično ušao 1990. godine kada je izabran je za sekretara Stranke demokratske akcije Sandžaka. Od 1994. godine predsednik je Koalicije Sandžak koja je 2000. godine preimenovana u Sandžačku demokratsku partiju. U decembru 2009. godine osnovao je Socijaldemokratsku partiju Srbije čiji je predsednik.
Posle petooktobarskih promena izabran je za ministra za nacionalne i etničke zajednice u Vladi SRJ, a obavljao je i dužnost potpredsednka Koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu. Marta 2003. izabran je za ministra za ljudska i manjinska prava u Savetu ministara SCG. Od 2003. do 2006. obavljao je dužnost kopredsednika Mešovitog komiteta za ekonomsku saradnju sa arapskim zemljama. Od jula 2004. predsednik je Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim sudom, a od jula 2006. koordinator za sprovođenje Akcionog plana za završetak saradnje sa Tribunalom. Zbog neuspeha u potrazi za Ratkom Mladićem dao je ostavku na tu poziciju na kraju 2009. godine. Od 2008. do 2012. godine obavljao je funkciju ministra za rad i socijalna pitanja.
Na izborima 2012. njegova stranka nastupala je na listi Demokratske stranke, ali je prilikom formiranja Vlade podržao koaliciju SNS-SPS-URS i postao potpredsednik Vlade i ministar unutrašnje i spoljne trgovine i telekomunikacija. Na izborima 2014, 2016, 2020. i 2022. godine SDPS je nastupio u koaliciji sa SNS.
Aprila 2014. godine izabran je za potpredsednika Vlade i ministra za trgovinu, turizam i telekomunikacije. Na toj funkciji je ostao i nakon izbora održanih u aprilu 2016, a iste funkcije zadržao je i u novoj Vladi Srbije na čijem čelu je, od 29. juna 2017, bila Ana Brnabić. U više navrata isticao je da neće prihvatiti funkciju u narednoj Vladi Srbije.
„On kaže da niti izlazi iz politike, niti ide iz vlade da se nikada ne vrati. ’Odmoriću se od ove dnevne politike i verovatno ću se posvetiti stranci, koja ima perspektive da se znatno osnaži’, rekao je Ljajić.“ (Tanjug, 1. 4. 2019. godine)
Posle izbora održanih u junu 2020. i formiranja nove Vlade Srbije u oktobru te godine, povukao se iz izvršne vlasti.
U decembru 2022.
izabran je za potpredsednika Jugoslovenskog sportskog društva (JSD) Partizan.
U oktobru 2024.
izabran je za predsednika Privremenog organa Fudbalskog kluba „Partizan“.
U junu 2025.
izabran je za predsednika Upravnog odbora Fudbalskog kluba „Partizan“.
„Nakon skoro osam meseci tokom kojih je klubom iz Humske ulice rukovodio Privremeni organ na čelu sa Rasimom Ljajićem, Fudbalski klub Partizan zvanično je dobio novu upravu, u kojoj će ostati isti ljudi. ‘Rasim Ljajić je izabran za predsednika Upravnog odbora. Za generalnog direktora imenovan je Danko Lazović. Potpredsednik za poslovnu politiku je Milka Forcan, dok je Predrag Mijatović potpredsednik za sportska pitanja. Novi predsednik Partizana podsetio je još jednom kakvo je stanje u klubu zatečeno u oktobru. ‘Zatekli smo klub dužan priblino 60.000.000 evra, danas je dužan 47.000.000 evra. Smanjili smo platni fond sa 1.300.000 evra na 1.000.000 u bruto iznosu, dok je broj zaposlenih u sportskom sektoru i radnoj zajednici smanjen sa 164 na 123. I tu ima prostora za racionalizaciju. Broj trenera zaposlenih u klubu je sa 62 sveden na 45, čime su napravljene značajne uštede’, rekao je Ljajić. Naglasio je da glavni cilj ostaje stabilizacija kluba. ‘Ostaje da jačamo i oporavljamo infrastrukturu. Ostaje i Omladinska škola kao temelj razvoja, a i borba za trofeje. Ma u kakvom stanju Partizan da bude, nećemo se zadovoljiti drugim, trećim ili ne znam kojim mestom. U protivnom, u pitanju je reputacija i tradicija kluba. Moramo da postavimo visoke ciljeve i njima da težimo’, istakao je Ljajić. Najavio je da će nova uprava nastaviti politiku smanjenja troškova, gde god je moguće.“
(RTS, 2. 6. 2026. godine)
U julu 2026. podneo je ostavku na funkciju predsednika SDPS, ali je za to javnost saznala tek početkom narednog meseca.
„U julu ove godine, tačnije pre nekoliko nedelja, kako saznaje Nova.rs, Ljajić je odlučio da podnese ostavku na ovu funkciju, na koju je potom imenovan poznati reditelj Jug Radivojević, donedavni potpredsednik SDPS-a. ‘Kad sam otišao u Partizan, zamrzao sam sve dužnosti u stranci. Međutim sada je situacija takva da za predstojeće izbore, za koje ne znamo kad će biti, ali je izvesno da hoće, stranka mora da se sprema. Mora da se radi punim gasom, a ne na pola. Ja sam angažovan na drugim pozicijama i ne mogu dovoljno da se posvetim radu u stranci. Umesto mene na čelo SDPS-a imenovan je Jug i ostaje na toj poziciji do daljeg’, kaže Ljajić.“
(Nova.rs, 2. 8. 2026. godine)
Negirao je da je njegova ostavka plod političkog dogovora i postizbornih kalkulacija ni sa SNS, ali ni sa studentskim pokretom.
„Za moju ostavku na mestu predsednika Socijaldemokratske partije Srbije, Aleksandar Vučić je saznao iz medija. Toliko o tome da se radi o nekom zakulisnom dogovoru sa SNS. Nema ovde nikakvih zakulisnih kalkulacija, ali ima realnih političkih dilema’, objašnjava Ljajić. ‘Taj isti SNS mi je u poslednjih mesec dana smenio, neopravdano, pet funkcionera na različitim nivoima vlasti, od lokalnog, preko pokrajinskog, do republičkog’, napominje Ljajić za Danas, aludirajući na smenu Tatjane Matić sa mesta direktora Fonda za razvoj, Nataše Mihajlović Vacić, gradskog sekretara za kulturu, Andrije Bojanića sa mesta direktora Doma omladine i Dragana Đekića sa mesta direktora novosadskog SPENS-a.“
(Danas, 4. 8. 2026. godine)
Foto: FoNet
Poslednji put ažurirano: 5. 8. 2026.
