Rođen 1983. u Beogradu.
U zvaničnoj biografiji navodi da je diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu. Ističe da je od 2007. godine prvo radio kao tužilački pripravnik u Petom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu, a da je, nakon što je 2010. godine položio pravosudni ispit, postao tužilački saradnik u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.
„Početnu obuku za nosioce pravosudnih funkcija na Pravosudnoj akademiji Republike Srbije završio 2013. godine. U avgustu iste godine izabran je za zamenika osnovnog javnog tužioca u Beogradu. Tokom obuke na Pravosudnoj akademiji, stekao je više sertifikata iz oblasti krivičnog prava i prava zaštite deteta“, navodi u biografiji.
U septembru 2012. postavljen je za posebnog savetnika ministra pravde, navodeći da je bio koordinator radne grupe za izradu Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije.
U biografiji dodaje da je tokom 2013. postao ekspert UNODC za primenu Konvencije UN za borbu protiv korupcije, a potom zamenik šefa pregovaračkog tima za Poglavlje 23.
Predstavnik je Republike Srbije u Regionalnoj antikorupcijskoj inicijativi, kao i u Grupi država protiv korupcije (GREKO).
U maju 2014. Vlada Srbije postavila ga je za državnog sekretara u Ministarstvu pravde.
U oktobru 2014. Agencija za borbu protiv korupcije izrekla je meru javnog objavljivanja preporuke za razrešenje sa javne funkcije ministra pravde i državne uprave Nikole Selakovića zato što je kao kao član po položaju Državnog veća tužilaca učestvovao u odlučivanju da se na javnu funkciju zamenika javnog tužioca u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu izabere Radomir Ilić, koji je u to vreme bio posebni savetnik ministra pravde.
„Radomir Ilić, u čijem je izboru za zamenika tužioca bilo ‘koruptivnih elemenata’, bio je koordinator radne grupe za izradu Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije od 2013. do 2018. godine. Ilić je, prema podacima objavljenim na sajtu Ministarstva pravde, ‘tokom 2013. godine postao ekspert Kancelarije Ujedinjenih nacija za borbu protiv droge i kriminala za primenu Konvencije UN za borbu protiv korupcije, a potom i zamenik šefa pregovaračkog tima za Poglavlje 23.“ (Politika, 17. 10. 2014. godine)
„Tanjug“ je 17. oktobra 2014. preneo izjavu ministra Selakovića:
„Poštujem zakone svoje države i poštovaću svaku zakonitu odluku njenih organa. Ali ne volim kada mi pridike o zakonitosti drže oni kojima su ruke duboko u medu. Oni kod kojih se zakon može primenjivati na ovakav ili onakav način, koji zakon retko kada primenjuju dosledno, a naročito onda kada je morao da bude primenjen.“
Početkom 2019. Ilić je, tokom prve javne rasprave o Nacrtu zakonu o sprečavanju korupcije, izjavio da se taj zakon pisao u atmosferi u kojoj su „politički činioci, pojedinci iz institucija i iz međunarodnih organizacija“ vršili pritiske na Ministarstvo, na njega lično i na njegovu porodicu. Ilić je poručio da će, ukoliko se oni nastave, obavestiti javnost o tome, te da će „to učiniti kao uzbunjivač.
U januaru 2020. Ilić je izjavio da Ustav Srbije mora da se menja kako bi pravosuđe dobilo eksternu kontrolu, jer su sudstvo i tužilaštvo, kako je rekao, postali „neodgovorna grana vlasti“ i „zatvoreni sistem koji vodi račina samo o sebi“. Naveo je primer Francuske u kojoj, napomenuo je, sudije i tužioce postavlja predsednik države.
Ilić je, gostujući na TV „Prva“, rekao da je Ministarstvo pravde tokom procesa evropskih integracija izgubilo ingerencije, i da su tužilaštvo i sudstvo postali dva potpuno zatvorena sistema, „po sistemu vrana vrani oči ne vadi“.
Foto: Fonet, Zoran Mrđa
