Rođen 1962. u Beogradu.
„Peca, kako mu tepaju bliski saradnici, rođen je 1962. godine u Beogradu. Odrastao je u novobeogradskom soliteru u Ulici narodnih heroja. Urbana legenda kaže da je osamdesetih novac uložio u flipere i poker aparate, iz čega su u devedesetim iznikle kockarnice i kladionice. Policija, s druge strane, sumnja da se obogatio švercom nafte i cigareta, nazivajući ga u famoznoj Beloj knjizi iz 2001. godine glavnim peračem novca ‘surčinskog klana’. Na vreme je biznis uveo u legalne tokove, pa je prvi ozbiljni uspeh postigao s cigaretama ‘Fast’. Karićima je, navodno posle 5. oktobra, pozajmio trideset miliona maraka da plate ekstraprofit, ali im je i preuzeo posao prodaje dopuna za mobilne telefone. “ (Politika, 8. 8. 2009. godine)
Mediji su o njemu govorili kao o čoveku koji se nikada ne slika, ne obraća javnosti, uz napomenu da se koristi samo jedna njegova fotografija, za koju se i ne zna da li je verodostojna. Takođe, napominjano je da poseduje veliki broj kompanija u Srbiji, ali da se ne vode na njegovo ime.
U martu 2003, posle ubistva premijera Zorana Đinđića, objavljeno je da je uhapšen u akciji „Sablja“.
„Vlada Srbije saopštava imena privedenih i zadržanih vođa i članova kriminalnih grupa na teritoriji Beograda, uhapšenih u okviru policijske akcije ‘Sablja’ koja je organizovana kao odgovor na ubistvo premijera Zorana Đinđića. Među uhapšenima se, kao pripadnik tzv. ‘surčinskog’ klana, nalazi i Predrag Ranković, poznat i kao Peconi. U brošuri srpske policije pod nazivom ‘Kriminalne grupe i pojedinci koji se bave organizovanim kriminalom na teritoriji Srbije’, poznatoj u javnosti i kao Bela knjiga kriminala, Ranković se sa Milanom Narandžićem pominje kao deo surčinskog klana koji u Srbiji deluje još od 1990. godine.“ (Izvor: Glas javnosti, 25. 3. 2003. godine)
U tom trenutku najčešće je pominjan kao proizvođač cigareta „Fast“.
„U vreme kad je uhapšen Predrag Ranković posedovao je fabriku duvana koja proizvodi cigarete pod imenom ‘Fast’. One se u javnosti tada agresivno reklamiraju pod sloganom ‘Nisu novine, a kupuju se na trafici’. Beogradski mediji prenose vesti da se uprkos Rankovićevom hapšenju njegove ‘Fast’ cigarete i dalje prodaju. Spekuliše se i da je Ranković svoju karijeru poslovnog čoveka počeo trgovinom poker aparatima. U medijima se navodilo i da je Vojislav Šešelj, pre svog odlaska u pritvor Haškog trbunala, izjavljivao da se sprema da istraži Peconijeve poslove.“ (Izvor: Glas javnosti, 2. 4. 2003. godine)
Samo nekoliko nedelja po Rankovićevom izlasku iz pritvora, kako podseća „Politika“, najavljena je izgradnja fabrike cigareta „Monus” u Inđiji, a Vlada Srbije je, „iako je postojala odluka da se u Srbiji dozvoli rad samo tri fabrike cigareta“, to ipak omogućila.
„Firma ‘Monus’ Predraga Rankovića, vlasnika više kockarnica, privodi kraju gradnju fabrike duvana u Inđiji koja bi trebalo da proizvodi cigarete ‘Fast’. Predsednik opštine Inđija Goran Ješić izjavljuje kako će to biti važno za poljoprivrednike ovog kraja, jer sada mogu da povećaju proizvodnju duvana, koji će imati kome da prodaju. Međutim, Agencija za duvan odbija da izda licencu za proizvodnju ovih cigareta firmi ‘Monus’. ‘Fast’ se najpre proizvodio u fabrici duvana u Nišu, potom u Duvanskoj industriji u Vranju, te u Fabrici duvana Podgorica. Mediji saopštavaju da je pre dve godine (2002. godine prim. Istinomera), utvrđeno da se ove cigarete uglavnom proizvode od uvoznog duvana, a da akcize plaćaju kao da su napravljene od domaćeg. ‘Fast’ je brzo osvojio tržište Srbije jer je bio kvalitetniji od domaćih cigareta, a u isto vreme i jeftiniji. Agencija za duvan je odbila da dodeli dozvolu, jer se tender za novu licencu za proizvodnju duvana očekivao tek u januaru 2005. godine.“ (Izvor: Glas javnosti, 6. 8. 2004. godine)
U julu 2004. bio je optužen za utaju poreza, ali je krajem decembra 2012. taj slučaj odbačen „zbog zastarelosti“.
„Vlasnik lanca kockarnica ‘Peconi’ Predrag Ranković i njegov poslovni partner Aleksandar Milenković optuženi su da su, tokom 2002. godine, utajili tri i po miliona dinara poreza. Tužilaštvo navodi da Ranković i Milenković, prvi rukovodilac finansija u preduzeću ‘Monus’, a drugi direktor, u sedam lokala za igre na sreću nisu vodili knjige blagajne. Terete se da na poslovni račun preduzeća nisu uplatili ceo prihod od 12,2 miliona dinara, niti ga obračunali u Republičkoj upravi javnih prihoda i uplatili porez. Optuženi su, navodi se dalje, sačinjavali fiktivnu dokumentaciju u kojoj su prikazali da su zaradili 2,6 miliona dinara manje. Takve prihode, utvrdila je istraga, upisivali su u poslovnu evidenciju preduzeća, uplatili na račun i na to obračunali porez. Peconi se tereti da je na računaru koji se nalazio van prostorija preduzeća vodio internu evidenciju o stvarnim prihodima i rashodima.“ (Izvor: Večernje novosti, 14. 7. 2004. godine)
Početkom 2005. objavljeno je da kupuje „Rubin“ iz Kruševca.
„Tenderska komisija za privatizaciju vinarske kuće DP ‘Rubin’ izabrala je, kao najboljeg ponuđača zemunsku firmu ‘Invej’, čiji je vlasnik Predrag Ranković. Ta firma je ponudila 21.659.762 dinara za preuzimanje 70 odsto društvenog kapitala ‘Rubina’. ‘Rubin’ ima nešto više od hiljadu radnika, a poseduje i vinogorje od oko 700 hektara. Inače, za kupovinu ukupnog društvenog kapitala ‘Rubina’ konkurisali su konzorcijum pravnih lica ‘Čoka’ i ‘Rodić MB’, zatim Invej-Zemun i ‘Istrabenc’ iz Slovenije.“ (Izvor: Glas javnosti, 18. 1. 2005. godine)
Krajem 2005. stiže informacija da Ranković kupuje i Fabriku ulja i biljnih masti „Vital“ iz Vrbasa.
„Akcionari navode da su nezadovoljni jer je država iznenada odlučila da proda svoj paket od 40 odsto i time im umanjila zaradu, jer sada neće moći da prodaju sve svoje akcije. Prodaji državnih akcija u ‘Vitalu’ prethodila je odluka države da ne prodaje svoje akcije u Nacionalnoj štedionici, uz obrazloženje da ima dovoljno novca u budžetu, što je akcionare ‘Vitala’ navelo da državu upitaju zašto nije isti kriterijum za ‘Vital’ kao i za NŠ. Od tri učesnika u javnoj ponudi za kupovinu akcija ‘Vitala’ Rankovićeva firma ‘Invej’ ponudila je otkup najmanjeg paketa, odnosno 50 odsto plus jednu akciju i to za 18 miliona evra, čime je postao većinski vlasnik ‘Vitala’. U Akcijskom fondu Srbije tvrdili su da su državni paket prodali zbog visoke cene od čak 50 evra po akciji, što je znatno više od knjigovodstvene vrednosti. Aleksandar Gračanac, direktor Akcijskog fonda, tvrdio je da malim akcionarima može da poruči da budu strpljivi, da je logično da će kupac inevstirati i da će cena njihovih akcija rasti na berzi. Mediji tim povodom pišu da je Predrag Ranković do sada kupio već nekolicinu firmi koje je platio ukupno oko 50 miliona evra. Osim što je većinski vlasnik ‘Rubina’, Ranković je uzeo i manjinski paket akcija u novosadskoj fabrici ‘Albus’, te zemunskoj fabrici ‘Impa’.“ (Izvor: B92, 13. 10. 2005. godine)
U to vreme „Invej“, kako je objavljeno, postaje vlasnik i većinskog paketa akcija smederevske fabrike bele tehnike „Milan Blagojević“.
„Tadašnja predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać izjavljuje da je Savet, još u vreme kada je rađen izveštaj o procesu privatizacije, posebno upozoravao Vladu na činjenicu da nema kontrole tokova novca u državi, odnosno da u privatizaciji učestvuje novac ilegalno iznet iz države, koji se zatim kroz proces privatizacije pere kako bi ušao u legalne tokove. ‘I Upravi za sprečavanje pranja novca dostavljali smo dokumentaciju koja ukazuje na te činjenice, posebno u slučaju ‘Jugoremedije’, ali nismo dobili povratnu informaciju. Takođe, Savet je Vladi predlagao da zabrani učešće of-šor kompanija u privatizaciji, ali to nije prihvaćeno. I uopšte, već dve-tri godine unazad, kada se pokrene pitanje pranja novca, Vlada se brani obrazloženjem da je Zakon o sprečavanju pranja novca loš i da ga treba menjati, ali ne preduzima ništa. Tu svakako ima elemenata korupcije jer je očigledno da izvršna vlast nastoji da kroz privatizaciju omogući pranje novca i njegovo stavljanje u legalne tokove’, tvrdila je tada Verica Barać.“ (Izvor: B92, 30. 11. 2005. godine)
Krajem 2005. mali akcionari pančevačkog preduzeća „Ratar“ tražili su pomoć Agencije za privatizaciju i Akcijskog fonda i podneli prijavu pančevačkom SUP-u zbog nepravilnosti u privatizaciji tog preduzeća u kojoj je, kako je navedeno, učestvovao i Ranković.
„Više od hiljadu malih akcionara nezadovoljno je kupovinom većinskog paketa akcija njihovog preduzeća po izuzetno niskoj ceni, a osnovano se sumnja da je desetak akcija, uglavnom rukovodećih ljudi, prodato po dvostruko višoj ceni, tvrde u udruženju malih akcionara. U ‘Rataru’ su ogorčeni što je Akcijski fond, zanemarujući državne interese, prodao svih 9.500 akcija PIO fonda i 15.000 ranijih akcija od ukupno 29.000 po ceni od 3.500 dinara. Većinski paket akcija, od 51 odsto, sada imaju – zemunski ‘Monus’ i ‘Invej’ Predraga Rankovića, kao i beogradska kompanija ‘Intersig’. Kupovina je obavljena bez javne ponude.“ (Izvor: Glas javnosti, 22. 12. 2005. godine)
Početkom 2007. objavljeno je da Ranković postaje jedan od suvlasnika TV „Košava“, tako što će njegova firma dokapitalizovati 20 odsto vrednosti televizije.
„Ranković je ušao u medijski biznis 2006. godine, kako su tada pisala medijska udruženja, kada je kupio udeo u BK TV-u, čiji je glavni urednik bio Milomir Marić, koji je sada glavni urednik Happy TV-a. Godinu dana kasnije, kroz rekapitalizaciju, Peconi postaje vlasnik Košave, iako njegovo ime ne figuriše u registru kompanija.“ (Nova ekonomija, 20. 9. 2025. godine)
Kompanija „Invej“ kupila je polovinom 2007. i nešto više od 17 odsto kapitala uljare „Sunce“.
„Dosadašnji većinski vlasnik, kompanija ‘Delta’ umesto 57 odsto kapitala, sada kontroliše oko 40 odsto. U vlasništu Akcijskog fonda republike Srbije je 21,5 odsto kapitala. Time su se potvrdile informacije o namerama Rankovića da kupi većinski udeo u somborskoj uljari od ‘Delte’ i tako osim ‘Vitala’ preuzme još jednu značajnu uljaru.“ (Izvor: B92, 1. 5. 2007. godine)
Mediji su spekulisali da će inostrani investicioni fond „Midlend risorsiz“ napustiti Srbiju, a da je, kako su pisali, „bežanija“ počela prodajom mesne industrije „Karneks“ firmi „Ašmor“.
„Ovaj fond prodaje firmi ‘Invej’ Predraga Rankovića Peconija i vlasništvo od 40 odsto u Luci Pančevo i 68 odsto akcija ugostiteljskog preduzeća ‘Stari grad’. Ova vlasnička pretumbacija urađena je van Berze, preko ‘Siti porta’, društva sa ograničenom odgovornošću koje je 24. maja osnovao ‘Midlend’ na istoj adresi na kojoj je i sedište ‘Inveja’. U ‘Siti port’ je kao nenovčani kapital ‘Midlend’ uneo kao udele 73.921 akcija ‘Luke Pančevo’ i 95.063 akcija ‘Starog grada’. Promena vlasnika je, prema medijima, izvršena za 28 miliona evra, pa je umesto ‘Midlenda’, stopostotni osnivač ‘Siti porta’ postao zemunski ‘Invej’. Milonja Lekić, predsednik Nadzornog odbora Udruženja akcionara ‘Stari grad’ i dugogodišnji upravnik restorana ‘Tri šešira’, već ranije je upozorio da ‘Midlend’ bez pokrića iznosi u inostranstvo, na osnovu fiktivnih usluga, kapital ovoga preduzeća, i da je reč o nekoliko miliona evra. Kasnije se pojavljuje i vest da ‘Siti port’, odnosno ‘Invej’, odnosno Ranković, želi postati potpuni vlasnik ‘Starog grada’ te da je dao ponudu za preuzimanje 31,83 odsto akcija, po ceni od 15.000 dinara. Ponuda ističe 3. septembra, a Lekić je tada upozoravao male akcionare da mogu dobiti znatno višu cenu i da ne treba da odgovore na ponudu Peconija. Lekić smatra da neko treba da odgovara zato što je državni paket akcija ‘Starog grada’ prodat 2003. godine na Berzi ‘Midlendu’ za četiri miliona evra, a sada su svoj paket prodali Rankoviću za 28 miliona evra.“ (Izvor: B92, 28. 8. 2007. godine)
Uskoro je objavljeno da je Ranković postao vlasnik i Fabrike keksa „Medela“ iz Vrbasa.
„Novi većinski vlasnici Fabrike keksa ‘Medela’ iz Vrbasa postaju biznismeni Predrag Ranković i Jovica Stefanović, zvani još i Nini. Oni su kupovinom akcija na Beogradskoj berzi postali vlasnici većinskog paketa kapitala ‘Medele’ i to kroz firme – ‘Invej’ kojoj pripada 24 odsto akcija, ‘Monus’ koja ima 20 odsto akcija, ‘MD Invest’ i ‘MD Nini’, u čijem je vlasništvu po 10 odsto akcija, te pivare ‘Niš’ koja poseduje osam odsto akcija. (Izvor: B92, 18. 10. 2007. godine)
Krajem te 2007. u medijima se našao na vrhu liste kupaca na tenderima i javnim aukcijama.
„Predrag Ranković na svoje ime nije ništa kupovao, a čak se ni njegova matična firma ‘Invej’ ne vodi na njegovo ime, kao ni fabrika duvana ‘Monus’, kao ni dvadesetak preduzeća registrovanih u zemunskoj ulici Aleksandra Dupčeka, gde mu je glavni ofis. Najveće transakcije bile su kupovina fabrike ulja ‘Sunce’ iz Sombora od ‘Delte’, zatim od Jovice Stefanovića fabrike keksa ‘Medela’ i beogradske farmaceutske kuće ‘Srbolek’ od investicionog fonda ‘Midlend’, kao i beogradsko ugostiteljsko preduzeće ‘Stari grad’ (hoteli ‘Kasina’ i ‘Park’, pa restorani ‘London’, ‘Zlatni bokal’, ‘Kafe teatar’)… Koliko desetina miliona evra je Ranković, odnosno ‘Invej’ izbrojao za sve ove kupovine javnog podatka nema, jer u privatnim transakcijama nema obaveze saopštavanja cene. Okvirna suma kojom se barata u upućenim krugovima je oko 75 miliona evra.“ (Izvor: Blic, 31. 12. 2007. godine)
Na suđenju za kidnapovanje predsednika kompanije „Delta holding” Miroslava Miškovića, saopšteno je da je „zemunski klan” svojevremeno oteo i Rankovića.
„Taj podatak objavljen je, najpre, u knjizi ‘Oni su jači od nas – tajne i zablude o mafiji, biznisu, politici, policiji…’ autora Miodraga Vukovića i Vojislava Tufegdžića. Jedan visoki rukovodilac MUP-a Srbije, navodi se u knjizi, o tome je rekao: ‘Jesu, oteli su Peconija 2000. godine. Tada se nije tražilo mnogo, recimo oko 500.000 maraka. Koliko su tražili, toliko su i dobili. Nije se o tome mnogo znalo, ne zna se ni danas. Peconiju je verovatno bilo jasno da su oni to uradili. Kada se sve završilo, kada je platio i bio pušten, Peconi se zablindirao, angažovao jako obezbeđenje i nikada se više nigde nije pojavio, ni u javnosti, ni u kafani, nigde’. Zanimljivo je da je svedok saradnik Dejan Milenković Bagzi u svom iskazu na suđenju ‘zemunskom klanu’ u januaru 2007. godine izjavio da mu je poznato da su pripadnici klana planirali otmicu Peconija, ali se nije izjašnjavao da li se otmica i dogodila.“ (Izvor: Politika, 4. 2. 2008. godine)
U septembru 2008. je Tomislavu Nikoliću, tada šefu poslaničke grupe „Napred, Srbijo“, pretila kazna zatvora od tri meseca do pet godina, jer je, kako se navodilo, potpisao falsifikovan izveštaj o finansiranju kampanje za parlamentarne izbore, u vreme kada je bio zamenik predsednika Srpske radikalne stranke. On je kao jednog od finansijera, između ostalih, tvrdilo se, pomenuo i Rankovića.
„Naime, u spornom izveštaju SRS-a, koji je dostavljen RIK-u, navodi se da SRS nije imala donatore, ni pravna ni fizička lica, iako je nekoliko meseci kasnije sam Nikolić priznao da su pojedini biznismeni finansijski pomagali radikale. Nikolić je tada rekao da su poslednje izbore finansirali pojedini biznismeni, poput Miroslava Miškovića, Milana Beka, ali i Milije Babovića i Predraga Rankovića. Njihova imena se ne navode u izveštaju, suprotno zakonu. Izveštaj SRS-a, pored Nikolića, potpisao je i Veroljub Arsić, danas poslanik SNS.“ (Izvor: Alo, 17. 9. 2008. godine)
Početkom 2009. poslanici Socijalističke partije Srbije su u Skupštini, suprotno dogovoru u vladajućoj koaliciji, progurali amandman o akcizama na cigarete za koji se tvrdilo da ruši budžet Srbije, a ide naruku samo Rankoviću, kao vlasniku fabrike koja proizvodi najjeftinije cigarete.
„Na osnovu nezvaničnih procena smatrano je tada da će budžet biti osiromašen za oko dve milijarde dinara. Za amandman su glasale SPS, SRS, SNS, DSS, LSV i politički predstavnici nacionalnih manjina. Ovim amandmanom biće manje novca budžetu, ali je omogućeno i da najjeftinije cigarete najmanje i poskupe. Amandman je podneo šef poslaničke grupe SPS Branko Ružić.“ (Izvor: Blic, 23. 1. 2009. godine)
Predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić odbacivao je optužbe o vezi SPS i Rankovića.
„Mi smo spremni da se taj član zakona ponovo vrati u proceduru ako je to u interesu države. SPS nikome ništa ne duguje, ne radimo ni za koga i mi smo deo zajedničke politike unutar Vlade’, tvrdio je tada Dačić. Poslanik poslaničke grupe ZES, kojoj pripada i Demokratska stranka, Vlatko Ratković izjavljuje da je ZES bio ‘iznenađen kada su poslanici LSV i manjina podržali taj amandman, a poslanici LDP izašli iz sale’. Iz LSV objašnjavaju da su podržali amandman zato da bi siromašniji sloj društva imao od čega da kupuje cigarete. U SRS takođe odbacuju tvrdnje da ih je Ranković lobirao da glasaju za ‘njegov amandman’. U DSS kažu da su podržali amandman jer su hteli da pomognu građanima. ‘To nikakve veze sa Peconijem nema, nego smo želeli da sprečimo šverc duvana, do čega bi došlo kao u vreme Slobodana Miloševića’. Branko Ružić, predlagač amandmana, izjavljuje da su usvojeni amandmani te poslaničke grupe na Zakon o akcizama izazvali ‘bespotrebne kontroverze u javnosti’.“ (Izvor: Blic, 23. 1. 2009. godine)
U leto 2009. Savez samostalnih sindikata Vojvodine (SSSV) saopštio je da je predsednika Srbije Borisa Tadića obavestio da u preduzećima čiji je vlasnik Ranković vlada „ogroman strah i nezadovoljstvo“.
„Pominju se slučajevi nepoštovanja radničkih prava u preduzećima ‘Medela’, ‘Vital’ i ‘Trivit mlin’ u Vrbasu, te uljari ‘Sunce’, ‘Ratar’ i ‘Pančevačkoj pekari’. Sindikati tvrde da od momenta privatizacije ovih preduzeća, sistematski traje otpuštanje radnika, kršenje njihovih osnovnih prava, kao i da radno vreme traje od 12 do 14 sati. Dodaje se da zaposleni neretko rade na nekoliko radnih mesta, a razlog za otkaz može da bude i ukoliko se od radnog mesta udalje ‘svega jedan metar’, bez saglasnosti pretpostavljenog. Sindikat je naveo da je u ‘Trivit mlinu’ nakon privatizacije ostao samo jedan zaposleni i to predsednik sindikalne organizacije, koga štiti zakon. Sindikat je Borisa Tadića upozorio da ovakva otpuštanja mogu da izazovu ‘nekontrolisane izlive nezadovoljstva’.“ (Izvor: RTV, 2. 6. 2009. godine)
U leto 2009. stiže informacija da Ranković kupuje i TV „Happy“.
„Happy TV osnovana je 2010. godine kroz spajanje Happy TV i Košave. (…) 2007. godine, Predrag Ranković Peconi stekao je udeo u Košavi kroz rekapitalizaciju, iako njegovo ime nikada nije pominjano u zvaničnim dokumentima o vlasništvu. Od spajanja Košave i Happy 2010. godine, potonja emituje program koji je sada poznat po svom tabloidnom stilu izveštavanja i napadima na kritičare režima Aleksandra Vučića. Članovi vladajuće SNS i osobe bliske stranci česti su gosti na televiziji, a informativni programi su uglavnom nacionalistički i provladini. Peconi se ne pojavljuje u zvaničnim podacima o vlasništvu televizije. Poredeći privatna ulaganja u sport i upravljanje televizijom, gostujući u emisiji ‘Ćirilica’ na televiziji Happy u februaru 2024, predsednik Srbije Aleksandar Vučić pitao je glavnog urednika ove televizije Milomira Marića ‘hoće li Peconi da pusti da mu se pita neko drugi na televiziji ovde’. Godinama televizija emituje rijaliti šou ‘Parovi’, koji je poznat po kršenju etičkih i profesionalnih standarda, sa tučama, seksualnim napadima i uznemiravanjem emitovanim uživo. U januaru 2017. godine, Kopernikus Srđana Milovanovića, sadašnji vlasnik Prve i O2, odobrio je pozajmicu od 4,8 miliona evra TV Happy. Udeli u Happy TV-u su založeni kao obezbeđenje za ovaj kredit. Happy TV doo ima 5,52 odsto udela u AD Pekarska industrija Pančevo. Većinski vlasnik ove kompanije je Rubin AD Kruševac sa 90,04 odsto udela. Happy TV doo drži 1,38 odsto udela u AD Trivit mlin MI Vrbas. Većinski vlasnik ove kompanije sa udelom od 72,76 odsto je Intersig, kompanija u vlasništvu Bojana Roglića. 2020. godine, kompanija Ideogram, vlasnik Happy TV doo, pripojila je kompaniju Kanal 1. 2019. godine, televizijska kompanija je kupila kompaniju u dugovima – Audiovizuelne atrakcije d.o.o. Televizija Happy dobila je 787.000 dinara (približno 7.000 USD) na konkursu grada Zaječara 2020. godine, i 2,5 miliona dinara (približno 23.000 USD) od grada Beograda 2021. godine, prema BIRN-ovoj bazi podataka javnih poziva.“ (serbia.mom-gmr.org, 2023. godine)
U junu 2010. na Novom Beogradu dolazi do sukoba Rankovićevog i obezbeđenja Ljubiše Buhe Čumeta, u kojem je „korišćeno vatreno oružje“.
„Najverovatniji uzrok je saobraćajni incident. Policija se nije oglašavala o ovom incidentu, a kako nam je rečeno, svi učesnici okršaja su privedeni u policijsku upravu za Beograd. Akteri ovog događaja različito su opisali ‘saobraćajnu situaciju’. Ne slažu se u jednom – da li je i ko je koga prvi ‘isekao’ tokom vožnje. Posle uzimanja izjava, Rankoviću i petorici njegovih telohranitelja određeno je zadržavanje do 48 sati. Ranković, prema rečima svedoka, svuda ide sa petoricom telohranitelja i tri vozila.“ (Izvor: B92, 9. 6. 2010. godine)
U okviru projekta „Vikiliks“ objavljeno je da je u depešama ambasade SAD u Beogradu bivši američki ambasador Majkl Polt pominjao veze Rankovića i SPS.
„Polt piše da je Ivica Dačić u vreme borbe za mesto prvog čoveka SPS-a 2006. godine imao finansijsku podršku Predraga Rankovića. U tajnoj depeši opisana je ‘maratonska sednicu kongresa SPS-a u trajanju od 13 sati’ uz dodatak da je Milorad Vučelić, Miloševićev najlojalniji saradnik i bivši potpredsednik socijalista, otkrio veze Dačića sa Peconijem. ‘Nedugo nakon što je partijski kongres završen, naši izvori izvestili su da postoje tvrdnje da je Dačića u velikoj meri finansirao Predrag Ranković Peconi, vlasnik nekoliko kockarnica u Beogradu. U nastojanju da ’legalizuje’ svoj novac Ranković je kupovao preduzeća i pružio veliku finansijsku pomoć SPS-u. Navodno veliku novčanu pomoć dao je Dačiću direktno, kako bi pobedio za šefa SPS-a’, napisao je Polt, a preneo Vikiliks.“ (Izvor: Akter, 13. 5. 2012. godine)
Nakon promene vlasti 2012. godine nekoliko menadžera „Inveja“ bilo je predmet istrage.
„Zbog zloupotrebe službenog položaja i davanja i primanja mita, kao i niza nepravilnosti u vezi sa prometom regresiranog mineralnog đubriva, uhapšeno je devetoro ljudi, dok je dvoje u bekstvu. Među uhapšenima su bivši ministar Saša Dragin i Zvonimir Nikezić. Sumnja se da su nezakonito trgovali sa 70.000 tona veštačkog đubriva i državu oštetili za pet miliona evra. Uhapšeni su i menadžeri ‘Inveja’ u vlasništvu Predraga Rankovića. Uhapšena je bivša direktorka firme ‘Invej’ Verica Spasić. Hapšenje su izbegli Emina Čobanski, direktorka firme ‘Sunce’, koja je takođe u vlasništvu ‘Inveja’. Za nju se sumnja da je tokom noći preko graničnog prelaza Ribarci, preko Makedonije, otišla u Bugarsku. Traga se i za Ljubomirom Kuljićem, vlasnikom ‘Mlinostepa’. Uhapšeni su osumnjičeni da su đubrivo prodavali licima koja za to nisu imala pravo, odnosno da su omogućila da četiri privatna privredna društva dobiju veštačko đubrivo po povlašćenim cenama.“ (Izvor: Večernje novosti, 24. 11. 2012. godine)
Krajem 2012. dug Fudbalskog kluba „Crvena zvezda“ smanjen je za 140.000 evra, pošto je „Invej“, kako je saopšteno, otpisao određena potraživanja.
„Invej’ je ‘Zvezdi’ beskamatno pozajmljivao novac u dva navrata, najpre 2007. godine, a zatim i godinu dana kasnije, 2008. godine. ‘FK ‘Crvena zvezda’ se zahvaljuje ‘Inveju’ na iskazanom poverenju i gestu koji verujemo neće biti jedini u budućnosti, kad su u pitanju potraživanja prema našem klubu’, piše u saopštenju na sajtu kluba.“ (Alo, 12. 12. 2012. godine)
U martu 2017. Ranković je ranjen u beogradskom hotelu „Prag“.
„Biznismen Željko Rutović osuđen je u Višem sudu u Beogradu na godinu i 10 meseci zatvora zbog optužbi da je 22. marta 2017. u jednom beogradskom hotelu pucao u drugog biznismena, Predraga Rankovića Peconija i ranio ga u nogu. Više javno tužilaštvo u Beogradu je u završnoj reči predložilo sudu da Rutovića oglasi krivim za krivična dela nanošenje teških telesnih povreda, nasilničko ponašanje i nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i osudi po zakonu. Rutovićeva odbrana, s druge strane tvrdila je u završnoj reči da Rutović nije pucao i da nije Rankoviću naneo teške telesne povrede. Njegova advokatica je navela i da Rutović pati od anksioznosti i depresije od čega je i lečen, te da mu je u trenutku pucnjave zbog onkološkog lečenja bila smanjena sposobnost da shvati situaciju, kao i da mu je uračunljivost bila bitno smanjena. Kontroverzni biznismen Željko Rutović, podsetimo bio je pravosnažno u odsustvu osuđen na dve godine i četiri meseca zatvora zbog učešća u ovom obračunu. Bio je u bekstvu četiri godine, uhapšen je 2021. i tada je zatražio ponavljanje suđenja, na šta je po zakonu imao pravo. Prema prvoj presudi, on je Rankovića udario pištolj po glavi i pucao mu u noge, a potom ga udarao čašama i flašama koje su bile na stolu po glavi. Tokom postupka, saslušan je i Ranković, koji se nije pridružio krivičnom gonjenju.“ (Kurir, 16. 11. 2023. godine)
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pričao je kako Rankovića poznaje odavno, još dok je ovaj držao fliper-klubove u Novom Beogradu.
“Peconi je jurio da me bije. Nisam ja hteo flipere da mu uništim, nego je on, nego su njih dvojica ušli, pa su napali dečka koji je tiltovao fliper, pa sam ja njemu priskočio da pomognem, a bio sam jedno četiri puta manji od Peconija. Ali, dobro, rukovali smo se, pa smo to završili…” (TV Happy, 17. 2. 2020. godine)
Početkom 2025. Agencija za licenciranje stečajnih upravnika objavila je da je zemunski hotel „Central“ u stečaju prodat kompaniji „Invej“ za 126 miliona dinara.
„Početna cena hotela na javnom nadmetanju bila je oko 124,2 miliona dinara. Hotel ‘Central’ je deo zaštićene kulturno-istorijske celine Staro jezgro Zemuna, a Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda nije bio zainteresovan da ga kupi, koristeći pravo preče kupovine. Taj hotel sagrađen je 1894. godine, a u stečaju je bio od 2010. godine.“ (Beta, 27. 1. 2025. godine)
U septembru 2025. mediji bliski režimu Aleksandra Vučića optužili su TV „Happy“ da je promenila dosadašnju uređivačku koncepciju, jer je na njoj „pročitana vest koja je u tom obliku komotno mogla da se nađe na bilo kojoj hejterskoj televiziji pošto obiluje masnim lažima“.
„Glavni i odgovornik urednik ‘Informera’ Dragan J. Vučićević u programu ova režimske televizije optužio je TV ‘Hepi’ da ‘pumpa’ i da ‘hoće da bude gori od N1’. ‘Hepi pumpa, Hepi hoće da budu gori od N1! Nemam ništa protiv, samo imam profesionalno pitanje za njih – Vi koji ste od države dobili sve što se dobiti može. Što ste se nas.ali državnih s…a svih koje su ikada bile. Samo objasnite, a zašto ste odjednom postali gori od N1 i kako, i ko vam rekao i ko pritisnuo dugme’, naveo je Vučićević u emisiji ‘Kolegijum’.“ (Danas, 18. 9. 2025. godine)
Portal „Nova.rs“ objavio je da su računi firme „Ideogram“, koja je vlasnik TV „Happy“, u blokadi skoro mesec dana.
„Računi ‘Ideograma’ blokirani su neprekidno od 21. avgusta, a ove godine u blokadi su bili još u dva navrata – 29. aprila i od 1. do 5. avgusta. Kao vlasnik firme ‘Ideogram’ na sajtu Agencije za privredne registre vodi se javnosti nepoznati Saša Sredojević, a do februara ove godine vlasnica je bila Vladana Ćirović. Ipak, poznato je da iza televizije ‘Hepi’ stoji kontroverzni biznismen Predrag Ranković Peconi, koji se, kako su mediji pisali, svojevremeno pominjao u Beloj knjizi organizovanog kriminala MUP-a, a navodilo se i da je pripadao uticajnim kriminalnim grupama.“ (Nova.rs, 19. 9. 2025. godine)
