Rođen 1962. u Gradačcu (BiH).
Kako navodi u zvaničnoj biografiji, školovao se u Boboti (osnovna škola), Vukovaru i Osijeku, gde je završio Srednju ekonomsku školu. Ističe da je 1988. diplomirao na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, magistrirao 2001. na Katedri za srpsku i uporednu književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, a 2009. je, napominje, na istom fakultetu, odbranio doktorsku disertaciju „Srpsko-slovačke književne i kulturne veze u doba romantizma” i stekao zvanje doktora književnih nauka.
„Po završetku Filozofskog fakulteta, od 1986. godine, radio kao knjižar u knjižari ‘Nolit’ u Novom Sadu. Od 1989. je bio zaposlen u ‘Književnoj zajednici Novog Sada’, kao urednik; privatnu izdavačku kuću ‘Istočnik’, osnovao je 1994. i vodio je do 1997. godine. Od 1997. radio je u opštinskoj upravi Opštine Bačka Palanka, na poslovima referenta za kulturu, prosvetnog inspektora i načelnika za društvene delatnosti. Bio je pomoćnik glavnog urednika novosadskog studentskog lista ‘Gaudeamus’ 1988. i 1989. godine i urednik u Književnoj zajednici Novog Sada od 1989. do 1994. godine. Radio je u uredništvima časopisa ‘Krovovi’, ‘Pisac’ i ‘Adresa’. Od 1995. godine član je Društva književnika Vojvodine. Za glavnog i odgovornog urednika Književnog kluba DIS iz Bačke Palanke izabran je 1999. godine. Krajem 2001. osnovao je u Bačkoj Palanci časopis za kulturu, književnost i umetnost ‘Sunčanik’ i bio glavni i odgovorni urednik. Od 2003. godine bio je glavni i odgovorni urednik Društva za nauku i stvaralaštvo ‘Logos'“, piše u biografiji.
Naglašava da je od 2002. godine član Matice srpske i Matice slovačke, kao i da je za prvog predsednika Društva članova Matice srpske – Bačka Palanka izabran 2012. godine. Od 2019. član je Udruženja književnika Srbije.
„Eseje, prikaze, stručne i naučne radove objavljuje od 1986. godine u novosadskim časopisima i listovima: Polja, Savremenost, Letopis Matice srpske, Kultura polisa, To jest, Glas omladine, Stav i Dnevnik, zatim u sremskokarlovačkim Krovovima, beogradskom Savremeniku, Književnosti, Zbilji, Vukovoj zadužbini, i Danici, subotičkoj Luči, šamačkom Koridoru, mariborskom Kontaktu, podgoričkom listu Ovdje, u pančevačkom časopisu za književnost, kulturu i umetnost Sveske, onlajn časopisu Balkanski književni glasnik, Beograd, romskom časopisu Reč Roma (Alav e Rromengo), prvom slovenačkom onlajn časopisu Locutio, Ljubljana, gajdobranskom Izvorniku i bačkopalanačkom Sunčaniku. Objavljivao je u slovačkom književnom časopisu Novi život (Novy život) – Bački Petrovac, listu Hlas Ľudu (Glas naroda), a u časopisima u Republici Slovačkoj – Novi dan (Novy den, Bratislava), Kultura (Kultura, Bratislava), Književni magazin (Literárny týždenník, časopis Spolku slovenských spisovateľov, Bratislava), Slovačke narodne novine (Slovenske narodne noviny, Martin), časopis Slavica Slovaca, Bratislava i Slovačka (Slovensko) – list Matice slovačke iz Martina“, navodi.
Do sada je, kako naglašava, objavio više do dve stotine stručnih i naučnih radova i 19 knjiga. Napominje da je dobitnik brojnih priznanja.
„Oktobarske nagrade Opštine Bačka Palanka za oblast društvenih delatnosti i za razvoj multikulturalnih veza i odnosa; Priznanja Opštine Trpinja (RH) za poseban doprinos u očuvanju kulturnog identiteta i povezivanju srpske etničke zajednice sa Maticom; Zlatne značke KPZ-a Srbije i Ministarstva za dijasporu Vlade Republike Srbije; Povelje Zadužbine ‘Petar Kočić’ iz Banja Luke za doprinos i pomoć u razvijanju međunarodne kulturne saradnje; Nagrade Kulturnog centra iz Sremskih Karlovaca ‘Pavle Marković Adamov’, za doprinos u osvetljavanju srpsko-slovačkih veza; ‘Dakovny diplom’ – najveće priznanje koje dodeljuje Matica slovačka u Srbiji na Slovačkim narodnim svečanostima; Medalje ‘Svetozar Miletić’, koju dodeljuje Udruženje Srba u Slovačkoj; Godišnje nagrade Društva novinara Vojvodine ‘Dimitrije Frušić’ i Plakete Zajedničkog veća srpskih opština u Vukovaru“, ističe.
Skupština AP Vojvodine postavila ga je 2016. za zamenika sekretara za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.
Od juna 2018. direktor je Arhiva Vojvodine u Novom Sadu.
„Kako doživljavate svoju misiju? Da li ste u ovom radu više istraživač, arhivista, čuvar sjećanja ili, na neki način, svjedok? ‘Integralno pristupam ovom poslu i, eto, sticajem nekih dobrih životnih okolnosti našao sam se ovdje, na ovom mjestu, nakon raznih iskustava – uglavnom vezanih za knjigu, izdavaštvo, pisanje, akademski rad, pa čak i rat. Sve to mi je pomoglo da shvatim da sam dobio priliku da uradim nešto što prevazilazi lične interese. Da pomognem da ova ustanova ne samo sačuva građu, već i da je proširi, otvori prema narodu, učini živom. Za mene je to misija. Ne radim to zbog nagrada – iako su mi, naravno, drage. Dragi su mi ordeni, poput onih predsjednika Vučića i Dodika, ili nedavno od mitropolita Belgorodskog. To su lijepe stvari, priznanja koja čovjeka ohrabre, ali me ne gorde. Ako te ljudi prepoznaju kao onoga ko radi nešto dobro, onda te podrže – i država, i kolege – i to me podstiče da idem dalje. Ne gledam ovaj posao kao funkciju, već kao poziv. Kao priliku da napravim obrazac, paradigmu – kako jedan arhiv može i treba da izgleda, kako jedna ustanova može da diše, da bude otvorena, produktivna, kreativna. Imam još par godina do penzije i volio bih da ostavim nešto za sobom. Ne u smislu spomenika, već živog sistema koji će da traje.“ (Srpsko kolo, maj-jun 2025. godine)
U decembru 2023. pred parlamentarne i beogradske izbore potpisao je podršku listi „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“.
Član je Centra za društvenu stabilnost.
U januaru 2025. potpisao je „peticiju podrške pravu na život predsednika Srbije Aleksandra Vučića“, koju je pokrenuo Institut za političko umrežavanje, „upozoravajući na rastuću dehumanizaciju i pretnje upućene predsedniku i funkciji koju obavlja“.
„Otvoreni i do kraja ogoljeni pozivi na ubistvo predsednika Srbije Aleksandra Vučića, uključujući i monstruozne pretnje bacanjem sa terase, dokaz su da smo bili u pravu kada smo još tada pokrenuli tu peticiju, prepoznajući blagovremeno klicu onoga što se danas dešava’, navode u saopštenju. Institut smatra da ovakvi incidenti predstavljaju deo šire strategije specijalnog hibridnog rata koji se vodi protiv Srbije. Prema njihovim rečima, cilj ovog rata je delegitimizacija državnih institucija i destabilizacija države, što uključuje i moguće podsticanje građanskog rata. Institut podseća da je Vučić na funkciju predsednika izabran sa 60 odsto podrške građana, što, kako tvrde, predstavlja jasan izraz legitimne volje naroda. Napadi na predsednika i pretnje njegovom životu vide kao deo šireg plana za destabilizaciju države, gde ‘sva sredstva postaju dozvoljena’. Peticijom, Institut apeluje na širu javnost da podrži osnovno ljudsko pravo na život predsednika Vučića. ‘Ovom peticijom apelujemo na odbranu prava na život predsednika Srbije Aleksandra Vučića, kao neotuđivog ljudskog prava koje svaki čovek uživa svojim rođenjem i koja su mu kao takva garantovana kako Ustavom i zakonima, tako i Božijom voljom’, ističu iz Instituta.“ (Politika, 22. 1. 2025. godine)
