Rođen 1957. u Beogradu.
U zvaničnoj biografiji navodi da je završio Prvu beogradsku gimnaziju, a potom Medicinski fakultet u Beogradu.
„Rođen, odrastao i proveo većinu svog života u Beogradu. Pisao književne i muzičke kritike za ‘Omladinske novine’ i ‘Džuboks’, kratke priče takođe. Poeziju objavljivao u ‘Poletu’. Stripove u ‘Studentu’ i ‘YU strip magazinu’. Bio član VIS ‘Idoli’, ‘Dobrovoljnog pevačkog društva’ itd“, ističe u biografiji.
Navodi da je muzičku kritiku u „Omladinskim novinama“ objavljivao pod pseudonimom Želimir Kapisoda.
„A u ‘Džuboksu’ sam objavio par filmskih kritika pod imenom Bogdan Popović. Objavio sam i neke svoje stripove u ‘Yu strip magazinu’ pod svojim imenom. U zagrebačkom ‘Poletu’ su mi izašle neke pesme. U ‘Omladinskim novinama’ priča ‘Kung-fu devojka’. Napisao sam je pod jakim uticajem knjige ‘Nemačka, Nemačka između ostalog’ Hansa Magnusa Encensbergera. Možda i još nešto što sam zaboravio.“ (Srpski telegraf, 25. 7. 2021. godine)
Pričao je o tome kako je nastala grupa „Dečaci“, koja će promeniti ime u VIS „Idoli“.
„Sa Srđanom (Šaperom) sam studirao medicinu. A Vladu Divljana sam upoznao kod Dubravke, svoje koleginice sa fakulteta. Vraćao sam joj pozajmljenu knjigu o Staljinu, Roja Medvedeva, a onda je došao njen momak, Divljan. Pa smo se tu upoznali i ćaskali o muzici. Povezalo nas je zajedničko oduševljenje prvim albumom grupe ‘Clash’. Srđan i ja smo osnovali grupu, odnosno njemu se dopala moja ideja da napravimo bend. Razgovarali smo s nekim drugarima da pristupe. Andrija iz moje grupa na fakultetu, gitarista, mislio je da se šalimo. Milan je umesto u bubnjeve, investirao u skije. Pa smo ostali bez članova. Onda je Srđan rekao da ima drugara iz razreda koji ima bend, ali da su mu muzičari otišli u vojsku i da trenutno ne radi ništa. Ispostavilo se da misli na Divljana, onog kog sam upoznao koji mesec ranije. Pa smo se našli s njim na žuru kod moje gimnazijske devojke Sande Stefanović u Dobračinoj ulici. I tako je sve počelo. (…) ‘Idoli’ su brzo i lako nastali i isto tako nestali. Verovatno je pravi razlog to što smo mi bili suviše avangardni, suviše nepredvidljivi, suviše nezanatski i suviše hrabri da bismo kalkulisali i podnosili ego tripove jedni drugih.“ (Srpski telegraf, 25. 7. 2021. godine)
Igrao je glavnu ulogu u filmu Dinka Tucakovića „Šest dana juna“, imao uloge i u filmovima ”Ruski umetnički eksperiment” i „Sava Šumanović komedija umetnika“, a 1987. godine Krstić i Šaper & Unutrašnja imperija snimili su album „Poslednja mladost u Jugoslaviji“.
Krajem osamdesetih radio je kao lekar u Komiži, na ostrvu Visu.
„Na Visu sam se obreo slučajno. Hteo sam da odem da radim negde na more, na par letnjih meseci. Zoran Franičević, urednik ‘Poleta’, lista koji je uticao na proboj ‘Idola’, živeo je u Komiži, oteran iz Zagreba kao politički nepodoban. Njega sam zvao. On mi je dao broj ambulante. Tamo je bio
potreban lekar. Javio sam se na konkurs, primili su me i onda sam umesto par meseci tamo ostao tri godine. Bilo je to izuzetno iskustvo.“ (Srpski telegraf, 25. 7. 2021. godine)
Sa Šaperom i Kikijem Lesendrićem 1995. godine napravio je grupu „Dobrovoljno pevačko društvo“ i snimio album „Nedelja na duhove“.
„Na ostrvu Visu, u Komiži, radio kao lekar tri godine. Bavio se medicinom 10 godina, specijalizirao radiologiju, pred završetak prekinuo i prešao u marketing. Učestvovao u ratu 1999. godine“, navodi u biografiji.
Napominje da su „‘Idoli’ ‘krivi’ što mu je ulaz u marketing bio lak“.
„Svašta čovek nauči u studiju u radu sa muzičarima i sa filmadžijama. Tako da sam ja ušao u kreativni deo marketinga, a tek kasnije sam počeo da se bavim i mendžmentom tog posla. Vodio sam svoju agenciju koja je radila sa desetak velikih stranih klijenata. A paralelno me je moje političko
angažovanje dovelo u situaciju da se bavim političkim marketingom. A uspesi na izborima su me doveli na mesto savetnika predsednika Republike. Volim različita iskustva, a i takav mi je sudbina – da moram
da volim.“ (Srpski telegraf, 25. 7. 2021. godine)
Jedan je od kreatora predsedničke kampanje Borisa Tadića 2004. godine.
„Dragan Đilas, Nebojša Krstić i ja smo bili operativni trio koji je rukovodio kampanjom. Tu su još bili i Dragan Šutanovac, kao menadžer kampanje, i Marko Đurišić iz DS, zatim Ana Urošević, PR Borisa Tadića, Jasmina Stojanov-Kovačević koja se bavila odnosima s medijima, pozorišni reditelj Darijan Mihajlović i Vuk Jeremić, savetnik Borisa Tadića. Vizuelni deo kampanje je osmišljavao Nebojša Krstić i njegova agencija ‘Nova’, pričao je Srđan Šaper, tada direktor marketinške agencije ‘McCann-Ericson’.“ (Blic, 6. 7. 2004. godine)
Bio je savetnik za medije predsednika Srbije Borisa Tadića od novembra 2004. do maja 2012. godine.
„U odluci o postavljenju piše samo da sam savetnik predsednika. To savetnik je neki raniji birokrata izmislio jer je valjda fina, bezbolna reč za osobu kojoj je delegiran neki posao. Kod majstora, automehaničara postoje pomoćnici; neki se bave auspusima, neki hladnjacima, a neki karburatorom. E, ja sam kod mog majstora pomoćnik zadužen za karburatore, tj. za medije, tj. za javnost, šta god to trebalo da znači. Pojednostavljeno, pomažem medijima u praćenju rada jedne državne institucije. (…) Ne mislim za sebe ni da sam uticajan, niti da sam naročito važan. Ali jesam povlašćen. Moja je povlastica u tome da mogu da budem prisutan i svojim očima vidim neke od ljudi koji danas kroje sudbinu sveta. To je za autsajdera s Lekinog Brda popriličan iskorak.“ (Vreme, 2. 12. 2009. godine)
Bio je član Demokratske stranke, kasnije i član Glavnog odbora te partije.
„Nisam član GO DS od skupštine na kojoj je Đilas postao predsednik. Od tada sam ono što sam bio uvek, još od 1991. godine – običan član. U principu, pristalica sam zajedništva, ali ne i jedinstva po svaku cenu. Demokratija podrazumeva nejedinstvo ideja, interesa i ciljeva. U tom smislu svako treba da povlači onakve političke poteze kakve smatra valjanim, pa i da menja stranke, ili pravi nove. Međutim, da sam ja bio na Tadićevom mestu, pred izbore 2014. ne bih izašao iz DS. Prvo, time je dao alibi Đilasu za svaki izborni neuspeh, drugo, stvorio je još jednu stranku na ivici cenzusa i treće, otvorio je put Pajtiću da preuzme DS.“ (Blic, 14. 6. 2014. godine)
Polovinom 2014. izjavio je da Borisu Tadiću „ne zamera ništa“, ali i da ne bi prihvatio da bude savetnik tadašnjem premijeru Aleksandru Vučiću.
„U kakvim odnosima ste sada sa Tadićem? ‘U drugarskim, kao i uvek od gimnazijskih dana. Bivšem predsedniku Srbije ne zameram ništa. Osam godina radio je izuzetno komplikovan posao u teškim uslovima. Dao je sve od sebe da Srbija postane bolja zemlja, skinuo je građanima teret Haškog tribunala, pomirio nas sa susedima i popravio ugled zemlje. Dakle, mnogo toga što oni koji ga danas omalovažavaju neće uraditi ni za tri života. Tadiću je, za njegovog mandata, bilo teško bilo šta prigovoriti, pa se neko dosetio da mu štetu nanese izmišljajući tu priču o ‘zlim’ savetnicima. Pokušajte da se za osam godina mandata setite skandala u kome je učestvovao neki njegov savetnik ili saradnik. Pa to uporedite sa sukcesorima. (…) Ne bih prihvatio (da budem savetnik Vučiću). Ali kao neko ko je zainteresovan za boljitak Srbije, savetovao bih mu, ovom prilikom, da veliku podršku koju uživa tretira kao investiciju građana u bolju budućnost koju ne sme da proćerda konfliktima sa kritičarima i drugačije mislećima. I najvažnije – da pokuša da pronađe način motivisanja celokupne srpske pameti za učešće u reformama umesto da je tera u pasivnost i malodušnost.“ (Blic, 20. 7. 2014. godine)
Javnost je krajem 2015. saznala da je Demokratsku stranku napustio još u martu 2014. godine.
„Demokratska stranka potvrdila je da je Nebojša Krstić, nekadašnji savetnik bivšeg predsednika Srbije i demokrata Borisa Tadića, na lični zahtev istupio iz DS. Krstić je o napuštanju stranke obavestio Opštinski odbor Voždovac u martu 2014. godine, što je u DS i evidentirano. Sekretar DS Milan Popović kaže za ‘Blic’ da obrazac za ispisnicu ne postoji, ali da postoje pisani tragovi o tome da li je neko, i zbog čega, napustio stranku. ‘Tri su razloga za ispisivanje: disciplinski postupak posle koga neko može da bude ispisan ili ne, lični razlozi i, ne daj Bože, nečija smrt’, kaže Popović. Kako navodi, u Krstićevom slučaju to su bili lični razlozi, kako je u mejlu koji je poslao stranci i naveo.“ (Blic, 21. 10. 2015. godine)
Ističe da je pisao kolumne za „Politiku“, „Naše novine“ i „Blic“.
U oktobru 2017. postao je član Upravnog odbora Radio-televizije Srbije.
„Na pitanje zašto u svojim javnim nastupima najčešće kritikuje opoziciju, a hvali vlast, Krstić je rekao da je današnja vlast daleko bolja vlast nego što je opozicija opozicija. Dodaje da je 2012. očekivao sve najgore od vlasti SNS-a, ali da mu je serija Vučićevih poteza promenila stav. U Srbiji, kako kaže, postoji ‘ludački antivučićizam’ usled kojeg se potpuno prenbreže sve ono što je strateški dobro, a svaka greščica se uveličava do gigantskih razmera. ‘Vučić u krucijalnim pitanjima nije napravio grešku u poslednjih pet godina. Postoje sitne greške koje ne utiču na strateški pravac Srbije’, ocenio je on. Smatra da Vučić donosi odlične državničke poteze, da vodi zemlju ka EU, popravlja odnose sa svetom i održava stabilnost u regionu. Smatra i da je podrška Srpskoj listi za ulazak u vladu Ramuša Haradinaja na Kosovu ‘odličan potez’ koji dugoročno donosi mir i stabilnost. Na primedbu da je podržavao svaku vlast dosad, Krstić je rekao da je podržavao svaku vlast koja vodi Srbiju u EU, koja želi da reformiše zemlju i stvori normalnu Srbiju za normalne ljude, i da će to raditi i ‘sledećih 500 godina’ ako bude živ. ‘Podržavam ono što mislim da je dobro. Podržavao sam Borisa Tadića jer sam mislio da je to dobro. Podržavao sam Koštunicu dok nije postao evrohejter. Podržavao sam Zorana Đinđića. Pre toga nisam podržavao nijednu vlast’, podseća on.“ (N1, 3. 10. 2017. godine)
Do septembra 2017. bio je vlasnik dve marketinške agencije, “Nova Communications” i “Nova PR Public Relation”, koje je, prema pisanju Udruženja novinara Srbije, u vreme izbora za člana UO RTS-a preneo na svoju saradnicu Jasminu Stojanov, nekadašnju šeficu informativne službe Predsedništva Srbije.
U julu 2018. sajt “Pištaljka” objavio je da je firma „Nova communications“, koju je osnovao Krstić, od Gradske uprave Beograda dobila posao oglašavanja u novinama vredan 90 miliona dinara (760.000 evra). „Pištaljka“ je objavila da je “Nova communications“ posao dobila na tenderu za oglašavanje u dnevnim listovima i nedeljnicima u narednih godinu dana, a pored nje ponudu je dostavila i firma „Medija point“, koja je u prethodne tri godine od gradske uprave dobila poslove oglašavanja vredne oko 200 miliona dinara. Prethodno je “Nova”, kako je istaknuto, dobila i sedam miliona dinara za usluge oglašavanja od JP “Službeni glasnik“, na čijem čelu je tada bila bivša poslanica DS Jelena Trivan.
Funkciju člana Upravnog odbora Radio-televizije Srbije napustio je u avgustu 2018.
„Podneo sam ostavku na mesto člana UO RTS’, napisao je Krstić danas na svom Tviter nalogu. ‘Razlog moje ostavke u UO RTS je to što sam nezadovoljan izveštavanjem RTS-a o paravojnom kampu, kao i činjenicom da kao član UO RTS nemam prava da se mešam u uređivačku politiku kuće. Ovaj svoj unutrašnji konflikt mogu da rešim samo ostavkom’, naveo je Krstić. On je dodao da će sada iz novog ugla moći da učestvuje u medijskom prostoru: ‘Tako da odsad, kao običan gledalac, mogu da kritikujem šta god smatram potrebnim’.“ (RTS, 18. 8. 2018. godine)
U martu 2020. u svojoj kolumni u „Blicu“ predložio je, s obzirom na to da je proglašeno vanredno stanje zbog pandemije koronavirusa, da se „Tviter, Fejsbuk i Jutjub momentalno isključe u Srbiji i budu isljučeni dok traje vanredno stanje“.
„Krstić je naveo da ‘na internetu postoji dobro organizovana grupa tzv. opininon makera koji sipaju otrov, lažne vesti i dezinformacije 24/7’. ‘Ako se mora vršiti dezinfekcija prostorija u kojima postoji infekcija, neophodno je izvršiti i deratizaciju javnog prostora od svih koji svesno, namerno i organizovano obmanjuju građane i destabiliziju sistem njihove zdravstvene zaštite’, naveo je Krstić i dodao da je u akciji ‘Sablja’ bilo uhapšeno 11.000 ljudi, a da bi, u akciji koju je nazvao ‘Dezinfekcija i deratizacija’, ‘bilo dovoljno privesti desetostruko manje’.“ (Beta, 17. 3. 2020. godine)
Foto: Fonet, Aleksandar Mijailović
