Nada Popović Perišić

Datum rodjenja: 1. 5. 1946.
Mesto:
Datum rodjenja: 1. 5. 1946.
Mesto:

Rođena 1946. u Pirotu.

U Beogradu završila Petu beogradsku gimnaziju.

„Diplomirala 1970. godine na Filološkom fakultetu u Beogradu na odseku Opšta književnost sa teorijom, kao i na Filozofskom fakultetu u Beogradu na grupi za filozofiju. Magistarski rad na temu ‘Shvatanje Rolana Barta o prirodi književnog značenja’ odbranila je na Filološkom fakultetu u Beogradu 1976. Doktorsku disertaciju ‘Pojam ženskog pisma u savremenoj francuskoj književno-teorijskoj misli’ odbranila 1987. na Filozofskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu“, navodi u zvaničnoj biografiji

Ističe da je od 1970. do 1972. bila je stipendistkinja francuske vlade na Ecole pratique des hautes études u Parizu, kod profesora Rolana Barta.

„Od 1974. radi u Institutu za književnost i umetnost u Beogradu kao naučni istraživač. Od 1980. do 1984. bila je lektor za srpsko-hrvatski jezik u Francuskoj, na Univerzitetu Bordo III, u Bordou. U zvanje naučnog savetnika izabrana 1988. godine. Letnji semestar 1988. provela je kao stipendista Republičke zajednice za nauku na Njujorškom univerzitetu u SAD. Od 1988. do 1991. lektor je za srpsko-hrvatski jezik u Francuskoj, na Univerzitetu Lion II, u Lionu“, piše u biografiji. 

Dodaje da je prve radove, ali i svoj magistarski rad, objavila na Trećem programu, gde je godinama bila stalna saradnica.

„Tokom 1979/80. imala stalnu rubriku Miscelanea, u Književnoj reči. Od 1980. do 1984. bila je član redakcije Književnih novina. Član je Udruženja književnika od 1980. godine. Bila je stalni kritičar poezije u NIN-u, urednik i saradnik anala objavljivanih kao rezultat naučnih skupova u Dubrovniku, u izdanju Univerziteta u Utrehtu, Holandija i Paris VII, Jussieu, Francuska“, navodi. 

Tokom školske 1990/91. predavala je, napominje, na Univerzitetu Paris VII, Jussieu u Francuskoj, kao gostujuća profesorka u okviru Departmana Texte et document.

„Od 1987. do 1991. bila je jedan od kodirektora za dva programa postdoktorskih studija u Inter-univerzitetskom centru u Dubrovniku; program Beyond Images: Women, culture and the Art u organizaciji Instituta za književnost u Beogradu, Univerziteta Paris VII i Univerziteta iz Amsterdama i program The feminist dialectic of enlightenment u organizaciji Univerziteta iz Amsterdama, Univerziteta iz Utrehta, Univerziteta iz Berlina, Univerziteta iz Frankfurta i Instituta za književnost iz Beograda“, piše u biografiji. 

Po obnovi višestranačkog sistema 1990. postala je članica Socijalističke partije Srbije.

Od 1994. do 1998. bila je ministarka kulture u Vladi Srbije, na čijem čelu je bio Mirko Marjanović.

„Ono po čemu će Nada Popović-Perišić ostati najviše zapamćena je pompezna i preskupa kampanja ‘Lepše je s kulturom’ kojom je pokušala da redefiniše pojam kulture u Srbiji. Ostaje nedoumica kako je ministarka zamišljala da putem bilborda i tv-spotova izvede plemenitu nameru kulturnog prevaspitavanja Srba, masovno uvaljanih u blato neukusa, kiča, turbo-folka, kada je suština vladavine partije kojoj je i sama pripadala bio kič koji je taj jad i proizveo. Zbog pokušaja da kao šund oporezuje novokomponovanu narodnu muziku, ministarka se zamerila i nekim saborcima na levici. Što se tiče davanja sredstava institucijama kulture od strane ministarstva u to vreme Jovan Ćirilov, selektor Bitefa, kaže: ‘Nada Popović-Perišić je takođe bila jedna vrsta ketmana. Ona je sa njima bila dobra koliko je morala i htela, jer je bila za tu ideologiju, a pomagala je kulturu. Ona je bila jedan od ministara koji bi ispunio sve što bi obećao. Bila je vrlo fer u tom pogledu, za razliku od obećanja Željka Simića koje ništa nije značilo’.“ (Vreme, 9. 11. 2006. godine) 

Od 1999. do 2001. bila je ambasadorka SRJ u sedištu UNESCO-a u Parizu. Potom, od 2002. do 2004. predavala je na pariskom Jussieu, Paris VII, kao gostujuća profesorka.

Osnovala je 2006. Fakultet za medije i komunikacije, na kojem je bila dekanka, a danas je predsednica FMK.

„Kada sam osnivala ovaj fakultet, imala sam na umu ideju da živimo u svetu informacija i komunikacija, I da nauka o informacijama i komunikacijama predstavlja neku vrstu kišobrana u društvenim naukama objedinjujući filozofiju, psihologiju, lingvistiku i semiologiju. Odnosno, da to malo preciziram: živimo u svetu znakovlja i čitanje znakova i manipulisanje njima olakšava naše komunikacije. To je bila početna, rekla bih teorijska ideja. Praktičan razlog bio je svakako taj da našu sliku sveta kreiraju mediji, da su propaganda i reklama instrumenti te kreacije i da, kako bi to rekao Rolan Bart, ne postoji objektivnost, već samo različite ideologije. Dakle, ideja je bila da se upravo dekonstruiše jezik medija i da studenti nauče da prepoznaju i iščitaju poruke koje kreiraju mediji. Često naši studenti kažu: pa vi ovde ne volite medije! Odgovor je: ne, mi ih dobro poznajemo, njihovu prirodu i njihov jezik.“ (NIN, 2013. godine)

I nakon što je Socijalistička partija Srbije posle Petog oktobra izgubila vlast ostala je članica te stanke. Pominjano je da će ona kao kadar te partije biti kandidatkinja za ministarku kulture.  

„Bivša ministarka kulture dr Nada Popović-Perišić i nekadašnji šef diplomatije SRJ Živadin Jovanović, mogli bi na mala vrata ponovo da uđu u vrh SPS. Ovaj tandem uglednih socijalista zadržao je, doduše, partijske knjižice i posle brodoloma 5. oktobra, ali sadašnje rukovodstvo želi više da ih uključi u rad stranke. Za vreme svog ministrovanja, od 1994. do 1998. godine, dr Nada Popović-Perišić lansirala je čuvenu kampanju ‘Lepše je sa kulturom’. I njenim kolegama bi, izgleda, bilo lepo da ona više “zalegne” za stranku. Zato je i predložena za šefa spoljnopolitičkog odbora, a već je i u stranačkom telu koje se bavi pripremom predstojećeg kongresa.“ (Večernje novosti, 18. 8. 2006. godine)

U aprilu 2013. imenovana je za članicu Upravnog odbora Filmskog centra Srbije, da bi u junu 2014. postala predsednica UO. Polovinom 2018. Vlada Srbije razrešila ju je te funkcije, na njen zahtev, a za novu predsednicu imenovana je Jelena Trivan. 

Prema podacima Agencije za privredne registre, ima 16,3 odsto vlasništva u  „Firefly productions doo“, firmu registrovanu za  „proizvodnja kinematografskih dela, audio-vizuelnih proizvoda i tv programa“.

„Produkcija Firefly, pokrenuta u Srbiji 2018. godine, uveliko priprema nove projekte, među kojima su i Tajkun, Klan i Močvara. Pored toga, u planu je još nekoliko serija, ali i izgradnja velikog kompleksa studija, navodi Variety.“ 

Članica je Upravnog odbora Fondacije za mlade talente grada Beograda, koju je osnovala Skupština grada Beograda 23. juna 2015. godine, a koja je “sa radom i ostvarivanjem svojih ciljeva zvanično počela 1. januara 2016. godine”.

U februaru 2021. Vlada Srbije imenovala ju je za predsednicu Upravnog odbora Jugoslovenske kinoteke. 

Foto: Print screen Youtube/RTS