Momčilo Babić

Rođen 1952. godine u Peći.

Diplomirao je 1976. godine na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Magistrirao je u Moskvi 1979. godine kao stipendista Svetske zdravstvene organizacije, a specijalizaciju je završio 1980. godine. Doktorirao je 1985. na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Redovni je profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu, gostujući profesor Univerziteta u Kragujevcu. Godine 1987. izabran je u zvanje naučnog saradnika. Usavršavao se na Univerzitetu Džons Hopkins (SAD) u oblasti bolničkog menadžmenta, u Centrima za kontrolu bolesti – Atlanta i Nacionalnom institute za zdravlje Betesda Md. (SAD). Na Univerzitetu Džordžtaun u Vašingtonu usavršavao se u proceni kvaliteta zdravstvene zaštite, takođe je obogaćivao svoje znanje u Karolinskom institutu u Stokholmu i Institutu usavršenstvovania vračej u Moskvi. Usavršavanja u inostranstvu trajala su preko dve godine.

Prof. Babić je bio direktor Sektora za razvoj Kliničkog centra Srbije, načelnik Službe za organizaciju zdravstva u Gradskom zavodu za zaštitu zdravlja, direktor Kliničko-bolničkog centra „Bežanijska kosa“ i predsednik Saveta univerziteta.

Bio je prvo zamenik, a potom Gradski sekretar za zdravstvo u Skupštini grada Beograda osam godina.

Javnost ga pamti i po bliskosti sa Slobodanom Miloševićem i njegovom porodicom devedesetih godina. Bio je i član Glavnog odbora SPS, gradski sekretar za zdravlje i poslanik.
Posle pada Miloševića napustio je stranku. Dugo nije bio politički angažovan, ali se pojavljivao kao lekar Vojislava Šešelja, dok je štrajkovao glađu u Hagu.
U javnosti se vratio zahvaljujući brizi o zdravlju predsednika Tomislava Nikolića, kada je štrajkovao glađu.
Godine 2012 dobio priznanje proglašen „Najevopljanina za 2011“ za oblast programa i projekata, a za projekt „Zdravstvena politika u Srbiji do 2020 godine“.

Na mesto direktora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje došao je u februaru 2013. godine, a neopozivu ostavku na funkciju podneo je 11. decembra 2014.

Član je SNS.