Mlađan Đorđević

Datum rodjenja: 1. 1. 1963.
Stranka: vanstranačka ličnost | Svi akteri
Mesto:
Datum rodjenja: 1. 1. 1963.
Stranka: vanstranačka ličnost | Svi akteri
Mesto:

Rođen 1963. godine u Prizrenu.

Na zvaničnom sajtu predsednika Republike, dok je bio savetnik Borisa Tadića zadužen za Kosovo i Metohiju, kako podseća Radio Slobodna Evropa (RSE), pisalo je da je završio Fakultet političkih nauka u Beogradu, odsek za socijalni rad i socijalnu politiku. Takođe, navedeno je da je bio jedan od lidera studentskih protesta 1991. i 1992. godine.

Posle demonstracija u martu 1991. predstavnici studenata imali su priliku da se u Rektoratu sretnu sa predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem. 

„Mlađan Đorđević, predstavnik Studentskog doma ‘Mika Mitrović’ bio je, možda, i najdirektniji.

Zato ga pitam kao čoveka da li misli da i posle toga što se dogodilo 9. i 10. on može i dalje da bude predsednik, da li razmišlja o ostavci. Ja predlažem da pod hitno raspusti vladu i oformi vladu nacionalnog spasa od najuglednijih ljudi u Srbiji koja bi imala poverenje svih ljudi u Srbiji, kazao je Đorđević.“ (Borba, 22. 3. 1991. godine)

RSE je naveo da ga „neki podaci koji su objavljeni mimo zvaničnog sajta dovode u poslovnu vezu sa sadašnjim gradonačelnikom Beograda Draganom Đilasom“.

„Bio je zamenik direktora Narodne kancelarije predsednika Republike od 2004. do 2007. godine u vreme kada je Đilas bio direktor, a od 2007. godine, kada je Đilas bio ministar za investicioni plan, njegov zamenik je bio Đorđević“. (RSE, 18. 5. 2010. godine)

Jedan je od osnivača humanitarne organizacije „Naša Srbija“.

„Od nastanka 2000. do 2011. godine ‘Naša Srbija’ je realizovala program pomoći deci poginulih, kidnapovanih i nestalih tokom proteklih ratova na našim prostorima, tj. deci poginulih pripadnika vojske i policije i civilnih žrtava rata. Tim programom pod nazivom ‘Naša Srbija – svojoj deci’ organizacija je obuhvatila 1.500 dece iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, koja su usled ratova ostala bez jednog ili oba roditelja. Po principu donatorstva, za tu decu obezbeđena je redovna novčana pomoć od dobrotvora iz zemlje i inostranstva. Ovaj program proširen je tokom godina na socijalno ugrožene porodice s većim brojem dece u nerazvijenim krajevima, talentovanu decu i studente. Počev od 2001. godine, projekat koji objedinjuje sve aktivnosti ‘Naše Srbije’ je Škola prijateljstva, dečji kamp koji svake godine na planini Tari okuplja mališane iz Srbije i zemalja u regionu obuhvaćene programima organizacije. Od 2006. sastavni deo Škole prijateljstva bio je multietnički seminar «Dani prijateljstva», čiji su učesnici deca različitih nacionalnosti koja žive u Srbiji. Tema seminara su multikulturalne vrednosti, a cilj doprinos razvoju modernog demokratskog društva. U radu kampa od 2013. godine učestvuju i deca ruske nacionalnosti iz Rusije, Donjecka, Luganska i Pridnjestrovlja, čiji dolazak ‘Naša Srbija’ realizuje u saradnji sa Sinodom Ruske pravoslavne crkve, Ruskim institutom za strateška istraživanja i Fondom socijalnih i kulturnih inicijativa, čiji je osnivač Svetlana Medvedeva, supruga premijera Rusije“, navodi se na sajtu organizacije. 

U maju 2010. tadašnji crnogorski premijer i lider Demokratske partije socijalista (DPS) Milo Đukanović označio ga je kao čoveka zaduženog da pomaže opoziciju u Crnoj Gori.

„Đorđević vodi kampanju u ime srpske opozicije u Crnoj Gori i obezbeđuje joj finansijsku i drugu potporu“, kazao je Đukanović i optužio ga da se „preko državnog rukovodstva Srbije meša u unutrašnji politički život suverene države Crne Gore“. (Beta, 19. 5. 2010. godine)

Umesto Đorđevića reagovala je Nada Kolundžija, tadašnja šefica poslaničke grupe Zajedno za Srbiju:

„To je deo kampanje koja pokazuje da vladajuća koalicija nema dovoljnu argumentaciju pred sopstvenim građanima, ali i da, koristeći sredstva koja ozbiljno mogu da narušavaju odnose dve države, ne vodi računa o interesima građana Crne Gore, niti Srbije. Crnogorska vlast vrlo pogrešno procenjuje da joj glasove može doneti antisrpska kampanja“. (Tanjug, 18. 5. 2010. godine)

On je 2015. u intervjuu „Politici“ istakao da je sve što je radio bilo u skladu sa tadašnjom državnom politikom na koju je ponosan.

„Bio sam sekretar Saveta za Srbe u regionu i dijaspori, koji je delovao u skladu sa Ustavom Srbije i u skladu sa međunarodnim propisima i konvencijama koje kažu da svaka zemlja ima pravo i mogućnost da se bavi položajem svog naroda u drugim zemljama. To je faktički bio državni organ pri kabinetu predsednika. U njegovom radu su učestvovali predsednik, premijer, nadležni ministri i vladika Grigorije kao predstavnik Srpske pravoslavne crkve. Ja sam kao sekretar operativno realizovao ono što Savet donese kao zaključke. Najviše smo se bavili očuvanjem kulturnih institucija.“ (Politika, 24. 10. 2015. godine)

U tom intervjuu je navedeno da je na čelu organizacije „Srpski kod“. 

„‘Srpski kod’ je srpska patriotska organizacija osnovana 2011. godine, čiji su programi usmereni na očuvanje srpskog identiteta i zaštitu srpskog naroda na jedinstvenom kulturnom, političkom i duhovnom prostoru Srbije, Crne Gore i Republike Srpske i ostalim delovima Balkana gde žive Srbi, kao i na produbljivanje veza između mladih intelektualaca u Srbiji i Rusiji“, piše na sajtu organizacije „Naša Srbija“. 

Članovi „Srpskog koda“ su, napominje se, mladi studenti različitih godina studija, fakulteta, univerziteta Srbije i zemalja regiona, čiji je cilj obnavljanje duhovnog i moralnog nasleđa srpskog naroda.

„Planovi ‘Srpskog koda’ sve više se usmeravaju ka Rusiji i programima i projektima koji su posvećeni prijateljstvu i saradnji između predstavnika srpske i ruske omladine. Članovi ‘Srpskog koda’ posetili su neke od najpoznatijih i najznačajnijih ruskih omladinskih kampova, kao što su ‘Seliger’, i ‘Ladoga’,’Tavrida’, Međunarodni skup pravoslavne omladine, Forum mladih politikologa (Risi) i mnogi drugi. U Srbiji od 2014. do 1016. godine, realizovan je niz projekata uz saradnju i učešće ruskih organizacija. (…) U ‘Srpskom kodu’ ima mnogo studenata kojima su Ruska Federacija, njena slavna prošlost, bogata kultura i interesantno političko uređenje, glavni predmet obrazovanja i profesionalnog interesovanja. Mogućnost da se članovi naše organizacije bolje upoznaju sa ovom velikom zemljom i njenim narodom predstavlja veliko zadovoljstvo, ali ujedno i veliku odgovornost. Učinićemo sve kako bismo svojim radom doprineli daljem poboljšanju odnosa između bratskih zemalja. Povezuje nas istorija i potrudićemo se da nam budućnost bude isto tako slavna kao i naša zajednička prošlost.“

U KRIK-ovoj Bazi imovine političara na profilu Dragana Đilasa pominje se i Đorđević.   

„Mlađan Đorđević je, po rečima Dragana Đilasa, njegov dobar prijatelj. Bio je suosnivač kompanije ‘Direct media’ u aprilu 2001.  ‘Ja sam bio u ’BBDO’ i ne možete da budete u isto vreme vlasnik kompanije koja se bavi medijima. Dogovorio sam se  sa Mlađanom Đorđevićem da on bude osnivač firme’, rekao je Đilas za KRIK. Đorđević je bio i jedan od suvlasnika „MD International“ koju je Đilas osnovao u Češkoj 1995. godine.“

Na pitanje zašto je Vučić imao potrebu da ga pomene i da kaže „pada poslednji bastion laži Mlađe Đorđevića“, odgovorio je: 

„Od povratka Dragana Đilasa na političku scenu ja aktivno podržavam njegove aktvnosti i aktivnosti na formiranju širokog opozicionog bloka, jer smatram da samo ujedinjene i građanske i nacionalne snage, sve političke opcije koje nisu ekstremne, mogu da se susprotstave ovom zlu koje vlada Srbijom i zato sam predmet tih napada. Nisam član nijedne stranke, kao što nisam bio član DS-a kada sam bio savetnik predsednika“. (Nedeljnik, 23. 1. 2020. godine) 

Foto: Print Screen YouTube/Nova S