Rođen 1971. u Šapcu.
OsU zvaničnoj biografiji navodi da je u rodnom gradu završio osnovnu i srednju školu.
„Kada se porodica Jovanović preselila u prvu zgradu koja je podignuta u naselju Trkalište, pošao je u osnovnu školu ‘Sele Jovanović’, gde je upoznao ‘svoje ljude’, sa kojima i danas druguje. Bio je to razred ‘odlikaša’. Pod vođstvom nastavnika, ‘čuvenog Vite Hasa’, šestoro njih iz razreda išlo je 1986. godine na Republičko takmičenje iz fizike. No, ‘nisu im bili strani ni raznorazni oblici problematičnog ponašanja’. ‘Zbog raznih nepodopština (uključujući i noćni upad u školu i krađu dnevnika), bili smo prva generacija kojoj je zabranjen odlazak na tradicionalnu ekskurziju ‘osmaka’. Nezadovoljstvo tom odlukom iskazali smo višednevnim bojkotom nastave i različitim performansima u školskom dvorištu’.“ (Glas Podrinja, 22. 2. 2018. godine)
Bio je poslednja generacija koja je nastavu u srednjim školama pohađala po „Šuvarovom sistemu“.
„S obzirom da je to bila poslednja generacija Šuvarovog sistema usmerenog obrazovanja, svi su ‘manje-više u paketu završili u Medicinskoj školi, a nakon toga se raštrkali kojekuda’. Iako je većina Miodragovog društva otišla u Gimnaziju, on je upisao pravno-birotehnički smer u Ekonomskoj školi. Bile su to predivne dve godine koje je po mnogo čemu obeležilo učešće u školskoj predstavi ‘Romanov i Đulijeta’ (adaptacija Pitera Justinova), u kojoj sam glumio američkog ambasadora. Iako te godine nismo pobedili na međuškolskom takmičenju, u sećanju mi je ostalo priznanje za glumačku rolu večeri koju mi je dodelio naš bard, Cane Firaunović, kao i potonja ekskurzija do Perućca’. U Ekonomskoj je uređivao školski list, što ga je ‘ponukalo da razmišlja o novinarstvu kao životnom pozivu’. Kafić ‘Cepelin’, ‘mesto bučne muzike i rokenrol veselja’, uhodane rutine u kojima su ‘svim srcem uživali’, obeležio je njegove srednjoškolske godine. U to vreme nastao je prvi bend ‘Bunt’, ‘koji je radio obrade poznatih stvari, ali u pomalo nestandardnim postavama (bubanj, klavijatura, glas)’.“ (Glas Podrinja, 22. 2. 2018. godine)
Kaže da je tako „zarolana ta priča sa muzikom“ koja je nakon nekoliko godina „kulminirala“ osnivanjem benda „Ništa ali logopedi“.
„‘Ništa ali logopedi’ nastali su slučajno, kao kolateralna šteta jednog pijanog popodneva na gradskoj štrafti, gde smo u nekadašnjem Zdravljaku ispijali špricere. Šabački ogranak SPO-a organizovao je neku vrstu gitarijade u Domu sindikata i tako smo se, Saša Stojanović (Mali Džoja) i ja, prijavili pod tim suludim imenom, a da nismo imali ni grupu, ni pesme. Znali smo samo da želimo originalan zvuk sa harmonikom. Nekako smo uspeli da skrpimo ekipu za tu svirku i, pored nekoliko obrada, na tom koncertu je odsvirana naša prva pesma ‘Daddy, daddy’. Sve posle toga je manje-više poznato, Gitarijada u Zaječaru i nagrada publike, prvi album ‘Ad-hoc klića’ (L.V.O. 1994), koncerti širom Srbije, drugi studijski album ‘Vaspostavljanje’ (ITMM, 1996) i raspad krajem 1998, kada smo otišli kud koji – neki u vojsku, drugi u Ameriku… Pre nekih godinu dana, dva puta smo nastupali, na proslavi pedesetog rođendana našeg bubnjara Kroke u Šabačkom pozorištu i na novogodišnjem koncertu Nikole Vranjkovića, u beogradskom Domu omladine. Od tada ‘pretimo’ velikim kambekom…“ (Glas Podrinja, 22. 2. 2018. godine)
Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu upisao je 1990. godine.
„Iako je razmišljao o žurnalistici, njegov dobar prijatelj i potonji cimer u Studenjaku, Nenad Terzić, ‘prelomio ga je’ kad mu je poslao brošuru za upis na Pravni fakultet sa posvetom ‘Žuta kuća te čeka..’ Iz današnje perspektive, ‘te reči imaju gotovo proročku težinu’. I tako je, ‘bez nekog preterano jakog razloga’, počeo da studira prava, ali mu je od starta dobro išlo.“ (Glas Podrinja, 22. 2. 2018. godine)
Ističe da je diplomirao 1994, u roku, sa prosečnom ocenom 9,79.
„Iako je od prve godine studija učestvovao u svim opozicionim i građanskim protestima, ‘9. mart, pa Terazijska česma 1991, studentski protesti, pa Vidovdanski sabor 1992’, uspeo je da diplomira u roku, sa prosečnom ocenom 9,79. (…) ‘U meni je brzo sazrelo uverenje da bavljenje praksom nije nešto u čemu bih želeo da se okušam. Bilo je to, istina, gadno doba hiperinflacije, koje je sa sobom nosilo odsustvo svake izvesnosti i životne perspektive. Neki od mojih najboljih drugara su tih godina bogovski zarađivali od šverca cigareta i neretko sam, vikendima, dolazio da na pijaci na Živinarniku prodajem tu robu i tako popunim svoj skromni studentski budžet.“ (Glas Podrinja, 22. 2. 2018. godine)
Na Pravnom fakultetu počeo je da radi 1995. godine.
„U to doba mi se činilo da mi je suđeno da se vratim u rodni grad i vodim čičinu kafanicu ‘Barbadore’, koja je bila odmah pored kamičke česme. Ipak, ispostavilo se da moji profesori sa pravnoteorijskih predmeta imaju drugačije planove za mene i tako sam se prvog juna 1995. zaposlio na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu kao asistent-pripravnik na predmetu Uvod u pravo.“
Navodi da je na odsluženje vojnog roka otišao 1999. godine, „što je značilo učešće u ratu“.
„Tri meseca sam proveo u šumi nadomak Beograda, praveći se da ratujem sa nevidljivim NATO bombarderima koji su, zapravo, raspolagali našim životima. To vreme ovekovečeno je u mojoj prvoj zbirci pesama, ratnom dnevniku u stihu ‘Vi, bedni odvratni civili’ (LOM, Beograd, 2000). Kada se vratio na fakultet, magistrirao je u novembru 1999. sa temom ‘Antropološki koreni prava’. Tri godine kasnije, doktorirao je, a naslov teze bio je ‘Kolektivna prava u multikulturnim zajednicama’. Nakon toga, ‘stvari su se odvijale nekom manje-više standardnom akademskom dinamikom’, 2008. izabran je za vanrednog, a 2013. za redovnog profesora Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.“ (Glas Podrinja, 22. 2. 2018. godine)
Dodaje da izvodi nastavu i na predmetima pravnoteorijskog smera na osnovnim i poslediplomskim studijama, kao i na opcionim kursevima Manjinska prava i Pravna etika.
„Predavač je na master programu Evropske akademije za pravnu teoriju, na Gete Univerzitetu u Frankfurtu. Objavio je dve i priredio tri knjige i više od pedeset radova u monografijama i svim značajnijim domaćim časopisima iz oblasti pravne teorije i političke filozofije. Pored toga, objavio je četiri i priredio sedam knjiga i više od pedeset radova u inostranim časopisma i zbornicima radova, a bio je i predavač po pozivu na univerzitetima u SAD, Kanadi, Kini, Velikoj Britaniji, Španiji, Švajcarskoj, Nemačkoj, Austriji, Italiji, Portugalu, Poljskoj, Mađarskoj, Turskoj, Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini“, ističe u biografiji.
Napominje da je od 2004. do 2009. godine obavljao dužnost prodekana za nauku Pravnog fakulteta.
„Član je međunarodnog uređivačkog odbora nekoliko inostranih časopisa i urednik je dve sekcije u velikom projektu Međunarodnog udruženja za filozofiju prava i socijalnu filozofiju ‘Encyclopedia of the Philosophy of Law and Social Philosophy’. Od 2022. godine ko-koordinirator je Horizont projekta ‘Advancing Cooperation on the Foundations of Law’ koji finansira EU“, dodaje.
Bio je, kako naglašava, prvi predsednik Srpskog udruženja za pravnu i socijalnu filozoriju.
„Član je Uprave Srpskog udruženja za ustavno pravo i predsednik UO Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS). Član je Međuodeljenskog odbora za proučavanje ljudskih i manjinskih prava Srpske akademije nauka i umetnosti. Stipendista je prestižne Aleksandar fon Humbolt Fondacije. Dobitnik je Brandon Research Fellowship za 2016. godinu, koju dodeljuje Lauterpacht Centre for International Law (University of Cambridge)“, piše u biografiji.
Jedan je od inicijatora „ProGlasa“.
Foto: Fonet, Milica Vučković
