Milivoje Pavlović

Datum rodjenja: 1. 1. 1947.
Stranka: vanstranačka "ličnost" | Svi akteri
Mesto:
Datum rodjenja: 1. 1. 1947.
Stranka: vanstranačka "ličnost" | Svi akteri
Mesto:

Rođen je 1947. godine u Medveđi, kako se navodi u jednoj njegovoj biografiji, „u porodici poznatih proizvođača rakije“. 

Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, a gimnaziju u Leskovcu. Diplomirao je na Katedri za srpski jezik i jugoslovensku književnost Filološkog fakulteta u Beogradu. Kako ističe u svojoj zvaničnoj biografiji, magistrirao je i doktorirao nauku o književnosti.

Ističe da se bavio novinarstvom, izdavaštvom i javnim poslovima u kulturi i informisanju. Od 1969. do 1980. bio je novinar i urednik nedeljnog lista „Rad“. „Po bivšu Jugoslaviju prelomne 1974. objavio je Belu knjigu, bukvalno sa belim stranicama, kao svojevrsni literarno-politički-društveni eksperiment, nastao na bliskosti sa tadašnjim alternativnim književnim pokretom „signalizam“. Mnogo kasnije 2002. objaviće studiju „Avangarda, neoavangarda i signalizam“. I mnogo kasnije, kada se od avangardnosti okrene duhovnosti (najpoznatije delo „Knjiga o himni“,1984, 1986, 1990), postaće žestok kritičar kiča i turbo-folka, iako je bio na istaknutim funkcijama baš u vreme njihovog procvata.“ (Danas, 29. 12. 2012. godine)

Od 1980. do 1987. obavljao je posao zamenika glavnog urednika izdavačke kuće „Radnička štampa“.

Od 1987. do 1991. bio je upravnik Kulturno-prosvetne zajednice Srbije. 

Od 1991. do 1994. dva puta je biran za ministra informacija – u vladama Radomana Božovića i Nikole Šainovića. 

Od kraja 1994. do promena Petog oktobra (tačnije, februara 2001) bio je direktor Radio Beograda. 

Od 1998. predavao na Akademiji umetnosti. 

Od 2002. profesor je na Megatrendu. 

Od osnivanja (2005) do septembra 2014. dekan Fakulteta za kulturu i medije. Od septembra 2014. prorektor za odnose s javnošću Megatrend univerziteta. Od 1. aprila 2016. dekan je Fakulteta za kulturu i medije Univerziteta „Džon Nezbit“ (bivši Megatrend).

Bio je član Socijalističke partije Srbije. Nakon Petog oktobra bio je kandidat na izbornoj listi Demokratske socijalističke partije Milorada Vučelića. Posle smene vlasti 2012, u novembru te godine, postao je predsednik Upravnog odbora Javnog radiodifuznog preduzeća „Studio B“. U junu 2013. nakon spajanja upravnog i nadzornog odbora televizije „Studio B“, postao je predsednik Nadzornog odbora te televizije.

Ističe da je član Udruženja književnika Srbije i Udruženja novinara Srbije. Autor 15 beletrističkih knjiga i tri udžbenika. Dobitnik dveju godišnjih nagrada Udruženja novinara Srbije (1980. i 2003), priznanja za izdavački poduhvat godine za „Knjigu o himni“ na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu (1986), „Zlatnog beočuga Beograda“ (1989), Vukove nagrade (1999) i Svetosavske povelje (2000). Decembra 2011. dobitnik posebnog priznanja „PRO.PR” Asocijacije pi-ar menadžera regiona Alpe-Adria za „doprinos unapređenju kulture komuniciranja“. Novembra 2012, na profesionalnoj manifestaciji „Marketinški događaj godine“ primio „Priznanje za razvoj ekonomskog publiciteta i javnih odnosa“. Dobitnik nagrade Akademije “Ivo Andrić” za knjigu “Ogledalo Dobrice Ćosića” (2015). 

Član je Saveta dijaspore i član Upravnog odbora Matice iseljenika Srbije.

Početkom marta 2017. izabran je za predsednika Programskog saveta RTS-a.