Milan Marinović

Rođen je 1963. godine u Valjevu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1989. godine, a pravosudni ispit položio je 1997. godine.  

Od septembra 1994. godine radio je kao pripravnik kod Gradskog sudije za prekršaje u Beogradu, a zatim kao stručni saradnik. Odlukom Vlade Srbije u avgustu 1998. godine prvi put je imenovan za sudiju kod Gradskog sudije za prekršaje u Beogradu, a zatim je u avgustu 2006. ponovo imenovan na tu funkciju. 
Na predlog Visokog saveta sudstva Odlukom o izboru sudija na trogodišnji mandat u sudovima opšte i posebne nadležnosti, koju je donela Skupština Srbije, krajem decembra 2009. izabran je za sudiju Prekršajnog suda u Beogradu. 
U isto vreme odlukom Visokog saveta sudstva postavljen je za vršioca funkcije predsednika Prekršajnog suda u Beogradu. Skupština Srbije izabrala ga je za predsednika Prekršajnog suda u Beogradu 23. maja 2014, a mandat na toj funkciji ističe mu u maju 2019. 
Kao predstavnik sudija za prekršaje Srbije, tokom 2009. bio je član radne grupe za izradu merila i kriterijuma za izbor sudija u Srbiji. Zatim je kao član radne grupe Ministarstva pravde i državne uprave radio na nacrtu Zakona o prekršajima, koji je 2013. godine usvojila Narodna skupština. Bio je angažovan i kao član radnih grupa za izradu Praktikuma za postupanje sudija prekršajnih sudova po novom Zakonu o prekršajima i za izradu Zbirke obrazaca po novom Zakonu o prekršajima. Bio je i član radne grupe koja je izradila nacrt Zakona o zaštiti uzbunjivača. U njegovoj zvaničnoj biografiji navodi se da je trenutno član nekoliko radnih grupa za izmene postojećih propisa, među kojima je nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama. 
Na mestu zamenika člana Komisije za sprovođenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa bio je od 2013. do 2018. godine Član je Programskog saveta Pravosudne akademije.
Sudija Milan Marinović u avgustu 2017. izabran je za predsednika Udruženja sudija prekršajnih sudova Srbije, a na toj funkciji zamenio je Zorana Pašalića, koji je prethodno izabran za Zaštitnika građana.
U svojoj zvaničnoj biografiji, Marinović navodi i da je učestvovao u organizaciji i održavanju više okruglih stolova sudija Prekršajnog suda u Beogradu sa predstavnicima Agencije za borbu protiv korupcije, Državne revizorske institucije, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Uprave carina – Odseka za carinske prekršaje Carinarnice Beograd.
Objavio je više radova, među kojima su: “Problemi sudija za prekršaje kao posledica nejasnoća nekih propisa o prekršajima”, “Zadržavanje lica pod dejstvom alkohola ili drugih omamljujućih sredstava i zadržavanje putne isprave okrivljenog kao mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog u prekršajnom postupku“, “Prekršaji po Zakonu o agenciji za borbu protiv korupcije i Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti“, “Prekršajni nalog po novom Zakonu o prekršajima“, “Sporazum o priznanju prekršaja za prekršaje iz oblasti bezbednosti saobraćaja na putevima“.
Prema podacima Visokog saveta sudstva Milan Marinović nije konkurisao za novi mandat predsednika Prekršajnog suda u Beogradu.
Na pitanje Danas-a da li će biti kandidat za novog Poverenika za informacije od javnog značaja Marinović je naveo “Ne znam da li sam jedini kandidat vladajuće koalicije, to ćemo da vidimo u petak kada ističe rok za predlaganje kandidata. Dakle, kontaktirali su me i pitali da li bih bio novi poverenik, odgovorio sam potvrdno, ali ne znam da li sam jedini kandidat“, kazao je Marinović.
Članovi skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje većinom glasova izabrali su, 1. jula Marinovića za kandidata za funkciju novog Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka ličnosti, a predlog njegove kandidature biće upućen Skupštini Srbije na razmatranje. 
Za izbor novog Poverenika, čiji će mandat trajati sedam godina, potrebna je prosta većina narodnih poslanika. Odbor je, istovremeno, sa više šest meseci zakašnjenja predložio Skupštini  Srbije  usvajanje odluke o prestanku dužnosti dosadašnjeg Poverenika Rodoljuba Šabića.
Za Marinovića, koji je kandidat vladajuće Srpske napredne stranke glasalo je deset članova Odbora, dok je za Nevenu Ružić (pomoćnicu generalnog sekretara Službe poverenika)koju su predložile tri poslaničke grupe SMS, DS i SDS, kao i osamdesetak nevladinih organizacija, glasao jedan poslanik. Treći kandidat Bojan Milosavljević, koga je predložio Pokret socijalista nije dobio ni jedan glas.
U delu sednice, u kojem se rapravljalo o kandidatima, kao jedan od glavnih kriterijuma za izbor postavljeno je pitanje da li će novi Poverenik voditi politiku kontinuiteta ili diskontinuiteta sa prethodnik Poverenikom. Pitanje je pokrenuo poslanik Đorđe Vukadinović, koji je naveo „da svi oni  koji smatraju da je institucija Poverenika radila dobro neće imati velike dileme kakvog kandidata će da izaberu“.
Na 15. vanrednom zasedanju poslanici Narodne Skupštine izabrali su Marinovića za novog Poverenika za informacije od javnog značaja I zaštitu podataka ličnosti.
Sednicu na kojoj se raspravljalo o izboru poverenika obeležile su optužbe koje su na račun bivšeg poverenika Rodoljuba Šabića iznosili poslanici Srpske napredne stranke.