Rođen 1971. godine u Beogradu.
„U osnovnoj školi sam bio razredni ‘klovn’, pa me prijatelj roditelja pokojni Bogdan Selimović, urednik Radija 202, u 14. godini odveo u ‘Indeksovo radio-pozorište’, a posle drugog razreda srednje škole, položio sam prijemni ispit na Akademiji dramskih umetnosti, gde me je dočekao profesor Predrag Bajčetić.“ (Politika, 7. 7. 2012. godine)
U zvaničnoj biografiji navodi da je Fakultet dramskih umetsnosti u Beogradu upisao 1997, a završio 1991. godine. Nakon studija, u periodu od 1991-1992, bio je polaznik studija pantomime na Pariskoj međunarodnoj školi mimodrame Marsela Marsoa (Ecole Internationale de Mimodrame de Paris Marcel Marceau).
„Nisam znao francuski, ali Marso je razumeo moju pantomimu i položio sam prijemni ispit. Ipak, nisam mogao da se radujem. Tih dana su uvedene sankcije našoj zemlji. Stipendiju koju je trebalo da dobijem iz međunarodnog fonda, niko više nije pominjao. Srećom studirao sam besplatno. Tri godine sam glumio u više trupa. Imao sam i glavne uloge u predstavama koje su igrane na festivalima u Avinjonu i Edinburgu. Ali to mi nije bilo dovoljno za život. Našao sam posao u poslastičarnici. Da bih privukao kupce svaka kugla sladoleda bila mi je posebna pantomimska tačka. To mi je bilo veoma važno. I to ne samo zbog stomaka, već i da bih preživeo ‘iznutra’, da bih psihu doveo u ravnotežu. Jer, u Beogradu sam, kao student, dobio nekoliko nagrada na festivalima, a Anitu Mančić, Nikolu Koja i mene je čekao posao u ‘Ateljeu 212’. Sve to sam žrtvovao da bih bio uz Marsoa. Ali, nisam planirao da prodajem sladoled i da u Parizu igram pantomimu na ulici.“ (Politika, 7. 7. 2012. godine)
U periodu 1992-1993. bio je na stručnom usavršavanju iz oblasti filmske režije na „Mon Film a Moi“ u Parizu. Nakon toga, 2006. upisao je postdiplomske studije iz odnosa s javnošću na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu.
Navodi da je od 1994. do 1995. na FDU bio stručni saradnik na katedri za glumu. Potom, od 1994. do 1999, bio je vlasnik agencije za marketing, oglašavanje, TV i pozorišnu produkciju „Bufa“ (Buffa Agency).
Od 2001. predavač je za oblasti neverbalne komunikacije i javnog nastupa u agenciji „Pragma“ (predavanja i treninzi u oblastima verbalne i neverbalne komunikacije, javnog nastupa i nastupa u medijima, specifični 1-na-1 treninzi unapređenja veština komunikacije za političare, konsalting u oblastima odnosa s javnošću i javnog nastupa).
„Ako slučajno vidite političara da pred javni nastup radi sklekove, šakama se odupire o zid ili potpuno isplaženog jezika izgovara azbuku, velike su šanse da je bio na obuci kod glumca Marka Stojanovića, najpoznatijeg domaćeg pantomimičara koji već godinama ljudima koji vode državu drži časove i vežbe neverbalne komunikacije. ‘Ja ih učim da sakriju, a to je veoma teško. Zanimljivo je da telo ima potrebu da se sakrije i pobegne od laži. Ako neko šakom prekriva deo lica: usta, vrat, obraz, čelo, uši… znači da nešto skriva, i samo treba saznati šta. Ukoliko vas ne gleda u oči, može se desiti da laže – ali, s druge strane, oni koji znaju za to pravilo, čine suprotno – počinju da zure u vas! Dakle, i ako bulje, znači da nešto tu nije u redu’ otkriva Marko.“ (Blic, 27. 1. 2010. godine)
Ističe da je od 2000. do 2001. bio načelnik odeljenja za marketing u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, a od 2001. do 2002. menadžer za marketing i komunikacije u hotelu „Hajat Ridžensi“ u Beogradu.
Napominje da je osnovao Beogradsku školu pantomime, u kojoj je predvač od 2002. godine (i prethodno od 1994. do 1998).
“Beogradski pantomimičari’ nastaju još od 1994. godine kada se Marko Stojanović vratio iz Pariza i počeo da nastupa u Srbiji odnosno Saveznoj Republici Jugoslaviji. U početku je nastupao sam ili u saradnji sa kolegama koje je dodatno obučio. Odmah po povratku iz Pariza, Marko Stojanović otpočinje svoju pedagošku karijeru kao predavač za scenski pokret u kojem posebno insistira na pantomimi. Od 1994. do 1995. saradnik je na Katedri za glumu Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, da bi od 1995. do 1997. radio kao profesor scenskog pokreta na Meridijan koledžu u Beogradu koji prerasta u Akademiju lepih umetnosti.“ (Pantomima.rs)
Ističe da je suosnivač i predsednik Svetske organizacije pantomimičara.
Od 2002. do 2012. (i prethodno od 1996. do 1998.) bio je šef katedre za glumu i docent za scenski pokret i za glumu na Akademiji lepih umetnosti.
„Tokom 2002. se vraća kao predavač na Akademiju lepih umetnosti gde stiče zvanje docenta za scenski pokret i docenta za glumu, a tokom nekoliko godina je bio i šef katedre za glumu, kasnije i autor programa Osnovnih i Master studija glume na osnovu kojeg je Akademija dobila akreditaciju usklađenu sa novim Zakonom o visokom obrazovanju odnosno Bolonjskom konvencijom.“ (Pantomima.rs)
Od 2013 do 2014. bio je gostujući predavač i saradnik za odnose s javnošću Univerziteta „Singidunum“.
Potom, od 2013. do juna 2015, bio je vršilac dužnosti direktora Doma omladine Beograda.
„Istekao mi je mandat, imao sam ugovor na dve godine. Odbor nije glasao za mene, a bio sam jedini kandidat koji je ispunjavao sve uslove, ali to nije zadovoljavalo njihove kriterijume, kaže Stojanović.“ (Blic, 23. 6. 2015. godine)
Takođe, predsednik je i suosnivač Nacionalnog saveza za karling Srbije. Navodi da je nacionalni predstavnik u svetskoj i evropskoj karling federaciji i Olimpijskom komitetu Srbije.
„Interesovanje kod mladih je ogromno, znatiželjni su i žele nešto novo da isprobaju. Pored toga, karling je sve zastupljeniji u medijima i svako može da se bavi ovim sportom od najmlađih do najstarijih. Cena bavljenja karlingom je u rangu ostalih popularnih sportova kod nas, možda čak i manja. Jedini problem je što ljudi kod nas nemaju gde da ga igraju i mi se borimo da se to promeni.“ (Blic, 21. 7. 2014. godine)
Član je Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije.
„Član GO SPS-a, glumac Marko Stojanović istakao je da je ‘veoma važno što su socijalisti proteklih godina shvatili da i dame i gospoda mogu da im budu drugarice i drugovi’, kao što je, kako je istakao, ‘važno što su socijalisti u proteklim decenijama shvatili da i oni koji se prekrste i pomole mogu da budu dobri socijalisti’. ‘U svakom dobrom čoveku krije se humanista, u svakom dobrom čoveku krije se antifašista, u svakom dobrom čoveku krije se socijalista’, poručio je Stojanović.“ (Vranjenews, 16. 10. 2019. godine)
Početkom decembra 2020. godine Nova.rs objavila je da je Stojanović kandidat za državnog sekretara za kulturu u Ministarstvu kulture i informisanja.
„U kratkoj izjavi za naš portal Stojanović je potvrdio da su s njim obavljeni razgovori na ovu temu. ‘Mogu da kažem da sam imao razgovore, ali nemam informaciju da ću biti izabran, rekao nam je danas Stojanović.“ (Nova.rs, 1. 12. 2020. godine)
Foto: FoNet/Dragan Antonić
