Rođena 1975. u Novom Sadu.
„Rođena sam i odrasla na Limanu 1. Mi iz kraja imamo specijalan odnos prema toj teritoriji, čak separatistički, jer tvrdimo da je samo Liman 1 zapravo Liman. Ali nisam ja najgora, ima i ostrašćenijih koji smatraju da ne treba da plaćamo kartu u limanskom busu i ulaz na Štrand. I sad živim tu, mada sam se 10 godina selila po celom gradu.“ (mojnovisad.com, 19. 7. 2024. godine)
Nakon završene Gimnazije „Svetozar Marković“ upisala je Filozofski fakultet u Novom Sadu.
„Bila sam prva generacija gimnazijalaca, opšti smer u ‘Svetozaru Markoviću’. Uvek su me društvena pitanja interesovala, a maturski sam pisala iz psihologije, ‘Etničke predrasude u Vojvodini’. Htela sam još u srednjoj da upišem sociologiju, ali je nije bilo. Tada su bile spojene katedre sociologije i filozofije, pa sam dve godine slušala kompletnu filozofiju. Studije sam brzo završila, maltene mi je srednja škola bila teža. Iz cele generacije, jedina sam otišla na sociologiju, a profesorica me je ubila u pojam kad mi je rekla ‘šta će ti to u životu, moraćeš dobro da se udaš’. Osećam odgovornost kad moji đaci odaberu sociologiju, a neretko ih ima puno, jer znam šta njihovi roditelji misle o tom izboru. Ne mogu reći da nije zbog mog uticaja. Oni samo u četvrtoj godini imaju sociologiju, ali ja sažmem gradivo, napravim najbolje od najboljeg i onda misle kako je sociologija super.“ (mojnovisad.com, 19. 7. 2024. godine)
Od 2002. godine radi kao profesorka u Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“, u kojoj predaje sociologiju, Ustav i prava građana i građansko vaspitanje.
„Bavi se kulturnom sećanja, sa posebnim osvrtom na temu Holokausta i novosadske racije. Autorka je mnogih stručnih tekstova iz ove oblasti i dve knjige istinitih priča ‘Kada bog zažmuri’ i ‘Pismo na šinama’. Godine 2024. godine dobitnica je nagrade ‘Sećanje na Hildu Dajč’ za izuzetan doprinos kulturi sećanja, kroz javne časove i stručna vođenja o Novosadskoj raciji, koje godinama organizuje za svoje đake i građane.“ (Danas, 22. 11. 2025. godine)
Ističe da se za temu Novosadske racije zainteresovala preko priča svog oca koji je preživeo taj pogrom.
„Ljudi misle da kad se neko bavi Holokaustom i jevrejskom istorijom, da mora biti Jevrej. Ja mislim da mi koji nemamo jevrejsko poreklo i nismo stradali, imamo obavezu da se time bavimo. To su naše komšije. Ne podnosim kad neko na predavanjima ili promocijama knjige počne da razvrstava žrtve po nacionalnosti. Pisala sam o Bogdanu Šuputu, Ignjatu Pavlasu, Jeleni Jovandić i nijednog momenta nisam brojala koliko će biti zastupljeno Roma, Srba, Jevreja. Prosto to su priče do kojih sam dolazila, a ljudi očekuju da se baviš samo srpskim žrtvama. Moj tata je bio 1926. godište i preživeo je Raciju. Išao je u Jovinu gimnaziju i imao kapu sa mađarskim znakom koju su gimnazijalci nosili. Fašisti su ga gurnuli u sneg jer su mislili da je mađarskog porekla i tako je preživeo. Ta kapa mu je spasila život i svima nama. Onda je otišao u partizane i vratio se u Novi Sad kao oslobodilac.“ (mojnovisad.com, 19. 7. 2024. godine)
Potpredsednica je Saveza antifašista Vojvodine i članica ženske antifašističke mreže FAMA.
Bila je kopredsednica Gradskog odbora „Zajedno za Novi Sad“.
„Gradski odbor ‘Zajedno za Novi Sad’ osnovan je sinoć, a predstavljeno je njegovo rukovodstvo. Za kopredsednicu i kopredsednika izabrani su profesorka Marija Vasić i doc. dr Radivoje Jovović, dok je potpredsednik Bojan Terzić. ‘Mi, novosadski osnivači stranke Zajedno, udružili smo se u solidarnu političku snagu u želji da izgradimo zajednicu jednakosti, ravnopravnosti, socijalne pravde i slobode, u kojoj će svi radnici i radnice, građanke i građani, živeti dostojanstveno od svog rada, biti u mogućnosti da iskazuju i čine svoje izbore i različitosti, a priroda i životna sredina biti unapređivani i uvažavani kao neodvojivo tle zdravog života i zdravog društva’, navode u ovom pokretu.“ (021.rs, 12. 4. 2023. godine)
Napominje da ju je u „Zajedno“ pozvao Radivoje Jovović, sa kojim se zna „sa svih protesta“, a da pre toga nije imala politički angažman.
U aprilu 2024. stranka „Zajedno“ raspustila je Gradski odbor u Novom Sadu i Nišu, kao i Povereništvo u Pančevu, jer su „ti gradski odbori i povereništvo doneli odluku da, protivno odluci stranke, izađu na predstojeće izbore i njihova politika je suštinski suprotna politici stranke u ovom ključnom pitanju“. Novosadski odbor stranke „Zajedno“ pristupio je kolektivno Pokretu slobodnih građana (PSG).
„Od početka smo imali veliki problem. Imali smo autonomiju rada, bili smo decentralizovani i novosadski odbor je bio jači od cele stranke. Centrali se nije baš svidelo spominjanje datuma od kojih su svi zazirali, a i jedini smo govorili o Srebrenici, pa su nas na kraju raspustili. Mi smo hteli na izbore, novosadski odbor je zato i napravljen, a oni su zagovarali bojkot. Stranke se obično osnivaju pred izbore, a mi smo raspušteni. Kompletan odbor se pripojio Pokretu slobodnih građana jer su nam programski najbliži. Ja ličnog benefita nemam, već sam toliko stradala i bila na meti svake budale. Politika je onakva kakvi su ljudi. Gnusno je čega sam se nagledala u predizbornom procesu i za šta se ljudi prodaju, kakve kompromise prave. Odmah sam rekla, ni na listi, ni na slici sa njima. Mislim na udruženu novosadsku opoziciju. Došla sam da pomognem, ali to ne znači da mogu biti na istoj listi sa DSS, LSV, POKS. Neću govoriti u predizbornoj kampanji protiv njih, ali neću ni učestvovati u tome.“ (mojnovisad.com, 19. 7. 2024. godine)
Bila je zamenica predsednika Gradskog odbora Pokreta slobodnih građana.
U martu 2025, dan pre velikog protesta zakazanog za 15. mart u Beogradu, uhapšena je zajedno sa više novosadskih aktivista pod optužbom da su pripremali delo protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije.
„Novosadski aktivisti Mladen Cvijetić, Srđan Đurić, Lazar Dinić, Lado Jovović, Davor Stefanović i Marija Vasić uhapšeni su 14. marta, dan pre masovnog protesta u Beogradu, pod optužbom da su pripremali delo protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije. Uoči njihovog hapšenja na provladinim televizijama sa nacionalnom pokrivenošću emitovan je audio-snimak prisluškivanog razgovora sa sastanka aktivista, na kojem je bilo reči o planovima da se na protestu u Beogradu nametne ideja prelazne vlade i upad u zgradu RTS. Branioci okrivljenih su u više navrata naveli da je Bezbednosno informativna agencija (BIA) razgovor prisluškivala nezakonito, navodeći da audio-snimak ne može biti pravno valjan dokaz u tom procesu.“ (Slobodna Evropa, 20. 5. 2025. godine)
Nakon odluke suda da se aktivistima produži pritvor za još 30 dana, 13. maja stupila je u štrajk glađu i žeđu. Posle dva dana prebačena je u Specijalnu zatvorsku bolnicu u Beogradu, koja predstavlja zasebnu ustanovu sa sopstvenim režimom poseta, da bi 20. maja Apelacioni sud u Novom Sadu odlučio da ona i još dvojica aktivista budu prebačeni u kućni pritvor, dok je za još trojicu aktivista predmet o ukidanju pritvora tada vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.
Odlukom Apelacionog i Višeg suda u Novom Sadu 15. oktobra ukinut joj je kućni pritvor.
„Marija Vasić, koja je ranije danas puštena iz kućnog pritvora, sa protesta ispred Mašinske škole u Novom Sadu gde se održava štrajk upozorenja zaposlenih, kazala je da ‘nema boljeg mesta gde može biti – uz đake i profesore’. ‘Srce mi još lupa jer sam bila u dozvoljenoj šetnji kada je stigla vest i svi su pre mene čuli da smo oslobođeni. Trebaće mi neko vreme da se naviknem da mogu slobodno da hodam ulicom posle sedam meseci. Osećam se dobro, ali kroz šta sam ja prošla, to je potpuna dehumanizacija. Šezdeset šest dana zatvorskog pritvora i pet meseci kućnog, najstrožeg kućnog pritvora – nikakav pristup telefonu, medijima, niko nije smeo da mi uđe u kuću – to je potpuna dehumanizacija. Oni koriste pritvore kao kazne, a ne kao mere.“ (N1, 15. 10. 2025. godine)
Glavni pretres u procesu protiv optuženih u novembru je odložen za 2. februar 2026, pošto je odbrana okrivljenih zatražila izuzeće tužilaca.
„Pred sudiju bi trebalo da izađu PSG aktivisti Marija Vasić, Lado Jovović, Srđan Đurić, Mladen Cvijetić i Davor Stefanović i Lazar Dinić iz STAV-a. Najavljeno je suđenje u odsustvu aktivistima ove organizacije i studentima Mili Pajić, Anji Pitulić, Doroteji Antić, Branislavu Đorđeviću, Jovanu Dražiću i Dejanu Bagariću, koji su mesecima u susednoj Hrvatskoj.“ (BBC, 24. 11. 2025. godine)
Na samom kraju 2025. Marija Vasić i Radivoje Jovović saopštili su da napuštaju Pokret slobodnih građana.
„Radivoje Jovović i Marija Vasić objavili su zajedničko saopštenje kojim obaveštavaju javnost da su podneli neopozive ostavke na sve stranačke funkcije i da istupaju iz članstva Pokreta slobodnih građana. ‘Naše delovanje i delovanje rukovodstva PSG različiti su do te mere da ih ne možemo voditi unutar iste organizacije. S obzirom na to da verujemo da nam je cilj isti – oslobođenje Srbije od ovog režima – verujemo da ćemo toj borbi najbolje doprineti ako ih vodimo odvojeno, svako na sebi svojstven način. U Srbiji čijim ulicama teče prolivena krv slobodnih ljudi, u kojoj Skupština služi samo fingiranju normalnosti, a kriminalci iz Ćacilenda imaju odrešene ruke da se iživljavaju nad građanima, učešće u radu parlamenta smatramo neprihvatljivim. Naša borba je rame uz rame sa sugrađanima na ulicama, dokle god i kad god za tim bude bilo potrebe. Neophodna je solidarnost, podrška i beskompromisna borba protiv represije režima, bez zareza i zadrške. To je ono čime smo se uvek vodili i čime ćemo se voditi. Solidarnost sa svima pretučenima, uhapšenima, ugnjetavanima, zatvaranima, čime se jedino stvara toliko potrebno zajedništvo. Samo (je) jedna lista. A to je studentska. Svaki drugi plan izbornog nastupa samo će oslabiti sinergiju studentske i opšte građanske borbe kojoj svi pripadamo. Imajući na umu da ćemo jedino zajedničkim rušenjem autokratskog režima u budućnosti imati demokratiju u kojoj ćemo se boriti za naša ideološka i moralna uverenja – do kojih čvrsto držimo – podvlačimo da se odričemo bilo kakve kandidature i biramo da svim snagama, znanjem i kapacitetima, podržimo studentsku listu.“ (Danas, 23. 12. 2025. godine)
