Rođena 1979. godine.
„Ja sam sa šest, sedam godina, gledajući tada na drugom programu nacionalne frekvencije koncerte u podne, čula visoke tonove. Prirodno sam počela da ih oponašam. Iz svakog koncerta sam upijala tonove i melodije, oni su se prosto lepili za mene. Odrastala sam u Vršcu u nemačkoj kući gde kuće imaju ajnfort, to je akustičan prostor. U njemu je sve odjekivalo. Tu sam razvijala svoje prve visoke vokalne pozicije i sama sam izgradila glas koji i danas koristim profesionalno. Naravno, tu su bili i profesori koji su me usmeravali da ne napravim greške koje bi mogle da me koštaju karijere. U Vršcu tada nije bilo muzičke škole, otvorila se tek kada sam ja bila na trećoj godini Muzičke akademije u Beogradu. Zato mi je sve bilo teže, ali mogu da kažem da sam sama i kriva i zaslužna za sve ovo. Eto, još kao devojčica sam želela da pevam na sceni Narodnog pozorišta i da budem član velikog ansambla. To sam i ostvarila.“ (Kurir, 29. 2. 2024. godine)
Napominje da potiče iz sportske porodice.
„Igrala sam košarku, jedne godine i u prvoj ligi, za ‘Hemofarm’, ali sve sam to napustila zbog pevačke karijere. Sport mi je mnogo pružio, i pored toga što i u ovoj profesiji vodim podjednako disciplinovan način života – uvek se i u svemu ponašam ‘sportski’, imam vrlo izražen taj timski i pobednički duh. Volim da oko sebe imam najbolje ljude, tim, onaj koji pobeđuje, koji zaslužuje najsnažnije aplauze… To smatram važnim i retkim u ovo doba individualizma.“ (Večernje novosti, 3. 1. 2024. godine)
U zvaničnoj biografiji navodi da je diplomirala je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi profesorke Radmile Bakočević, u čijoj klasi je i magistrirala.
„Dobitnik je prve nagrade, kao i nagrade za najboljeg mecosoprana na takmičenju ‘Nikola Cvejić’, koju joj je dodelila prof. Biserka Cvejić. Takođe, osvojila je i prvu nagradu na međunarodnom takmičenju ‘Petar Konjović’. Bila je član ansambla Operskog studija Narodnog pozorišta koji je vodio prof. Nikola Kitanovski, a potom i u Operskom studiju ‘Borislav Popović’, koji su vodili prof. Radmila Bakočević i maestro Dejan Savić“, ističe.
Članica je operskog ansambla Narodnog pozorišta u Beogradu.
„Nastupala na koncertima ‘Put ka Belkantu’, kao i mnogim koncertima u Beogradu i širom naše zemlje. Ulogom Fenene u Verdijevoj operi ‘Nabuko’ debitovala je u Temišvarskoj operi u Rumuniji, nakon čega je otvorila vrata i u drugim operskim kućama širom Rumunije. Prvi put u istoriji izvedena je rok verzija Bizeove opere ‘Karmen’ u gradu Krajova. Zatim, produkcija ‘Karmen’ u Temišvaru, Bukureštu, produkcije Verdijevih opera ‘Otelo’, ‘Don Karlo’, ‘Rigoleto’, ‘Nabuko’, ‘Kavalerija rustikana’, ‘Samson i Dalila’… Ostvarila se u mnogobrojnim ulogama na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu“, navodi.
Naglašava da je dobitnica nagrade ‘Oskar Danon’ i Javne pohvale za rezultate u radu od izuzetnog i posebnog značaja za uspešnu aktivnost Narodnog pozorišta u Beogradu za sezonu 2019/2020.
Kaže da je 2015. otišla iz Srbije, jer tada za nju „nije bilo mesta u ansamblu Narodnog pozorišta za velike uloge“.
„Tada nisam mogla da pevam Karmen u Srbiji. U tom momentu je postojalo tri ili četiri Karmen, koje su bile 15, 20 godina starije od mene. Otišla sam na audiciju u inostranstvo, gde nisam nudila Karmen kao moguću ulogu, ali sam želela potvrdu da je moje pevanje na dobrom putu. Ljudi koji su me tada slušali su procenili da sam vizuelno i vokalno Karmen. Ali prva uloga koju sam dobila van Srbije je bila uloga Fenene u Verdijevoj operi ‘Nabuko’. Tako da mi je ta uloga, koja inače ima samo jednu ariju i par ansambala, omogućila da se istaknem u jednoj zemlji u kojoj postoji šest ili sedam aktivnih operskih kuća i fenomenalno su pozicionirani u operskoj umetnosti. Kasnije su se ređale mnogobrojne uloge po kojima me publika pamti. (…) Osim u Rumuniji, publika me pamti po mojim ulogama u teatrima u regionu. Ja sam se izborila da jedna Ljubica Vraneš iz Srbije bude deo toga. I znate šta, uvek sam isticala Srbiju uz svoje ime i prezime. Osećam izuzetnu pripadnost svom narodu i obuzimaju me posebne emocije prema Srbiji. I uvek o svojoj zemlji pričam najlepše, ne stidim se zemlje iz koje dolazim, za razliku od nekih svojih kolega.“ (Kurir, 29. 2. 2024. godine)
Bila je voditeljka muzičke emisije “Prijatelji zauvek”, koja se emitovala na RTV.
„Sa kolegom zavidne karijere Dragoljubom Bajićem, koji je postao profesor na FMU, osmislila sam program ‘Prijatelji zauvek’, emitovao se dve sezone na RTV, a nadam se da ćemo nastaviti da ga radimo na nekoj drugoj televiziji. Nas dvoje smo održali i niz koncerata širom zemlje u sklopu projekta ‘Putevima srpskih lepota’ i ‘Putevima vojvođanskih lepota’, osnovali ansambl ‘Bellezza Serba’ od najboljih i najlepših gudačica, i pozivali kolege da sa nama dele scenu na tim nastupima. Izvodili smo klasičnu i filmsku muziku, a svaki koncert se završavao pesmom ‘Ovo je Srbija’.“ (Večernje novosti, 3. 1. 2024. godine)
U novembru 2023. postala je članica Srpske napredne stranke i zauzela šesto mesto na listi „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“ za parlamentarne izbore održane u decembru te godine.
„Mecosopran i solistkinja Beogradske opere, Ljubica Vraneš, nedavno se politički angažovala i pridružila listi ‘Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane’. Ona je tim povodom rekla da joj je želja da doprinese svojoj zemlji. ‘Da li treba ili ne to će vreme pokazati, ja znam da želim svim srcem, znanjem i sposobnostima da doprinesem boljem sutra naše dece i svih građana Srbije. Znate, kad vidite puno toga i uspete na mnogim poljima, onda je teško ostati u mestu. Vuče vas uspeh i potreba da uradite više, da date ljudima više, da svima bude bolje. To jedino politika pruža, tu mogućnost da ja kao pojedinac budem u mogućnosti učiniti više za voljenu zemlju’, rekla je Vraneš.“ (Euronews, 28. 11. 2023. godine)
Kaže da „podržava rad predsednika Srbije Aleksandra Vučića“, ističući da su „stabilnost i osećaj sigurnosti najvažniji“ i da „veruje u lidera koji ima viziju i koji vodi Srbiju napred“. Napominje da je predsednik Srbije „autoritet, osoba za poštovanje“.
„Kada vidite lidera koji zna gde ide, koji ima viziju i iz godine u godinu uspeva da vodi Srbiju napred, zar ne bi svi trebali krenuti za njim. Osećaj sigurnosti je najvažniji, pored njega kada ste, znate da ste sigurni. Ne samo kao pojedinac, već i oni za čije dobro neizmerno brinete. Majka sam, a mi majke najbolje znamo kako je brinuti o drugima i koliko dobra donosi kada svom detetu pružate sigurnost. Aleksandar je čovek koji brine o državi kao o porodici’, ističe operska diva. (Euronews, 28. 11. 2023. godine)
Nakon izbora održanih u decembru 2023. postala je poslanica u Skupštini Srbije.
„Mislim da su ljudi iz vrha Srbije prepoznali moju pripadnost narodu. Patriota sam i uvek ću raditi najbolje za svoju zemlju. Zato čistog srca podržavam politiku Aleksandra Vučića i sve što on radi’.“ (Kurir, 29. 2. 2024. godine)
Kaže da bi se rado odazvala pozivu stranke da preuzme funkciju ministarke kulture.
„Zanima li vas još značajnije napredovanje u politici?
– Naravno. Učiću, biću vredna i pratiću politiku predsednika.
Želite li rad i u izvršnoj vlasti?
– Da. I u izvršnoj.
Da li Ljubica Vraneš jednog dana može da bude ministarka kulture?
– Ako mene moja stranka jednog dana bude videla na mestu ministarke kulture, rado ću se odazvati pozivu. Stranka je jedna velika porodica i verujem u nju.“ (Kurir, 29. 2. 2024. godine)
Krajem 2024. jedan njen gest privukao je pažnju javnosti.
„Dirigentkinja Ana Zorana Brajović izašla je pred publiku nakon završetka predstave sa crvenom rukavicom na jednoj ruci, što simbolizuje ‘krvave ruke’, simbol protesta nakon nesreće u Novom Sadu. To su gledaoci u Narodnom pozorištu pozdravili aplauzom. Međutim, kada je trebalo da se svi uhvate za ruke i poklone zajedno, glumica Ljubica Vraneš, inače narodna poslanica SNS-a, odbila da je uhvati za ruku, već se držala za svoju haljinu.“ (N1, 28. 12. 2024. godine)
U februaru 2025. predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio joj je, povodom Sretenja, Dana državnosti Srbije, zlatnu medalju za „izuzetne zasluge i postignute rezultate u oblasti operske umetnosti“.
U julu 2025. Narodno pozorište u Beogradu imenovalo ju je za umetničku direktorku Opere.
Foto: Fonet, Aleksandar Barda
