Ističe da je rođena u Crnoj Gori, a da se porodica ubrzo preselila u Srbiju.
„Ja sam rođena u Crnoj Gori, moji su svi poreklom iz Crne Gore, iz Pljevalja. Ja sam imala šest meseci kad smo mi došli u Srbiju… U Crnoj Gori mi smo svi podeljeni, tamo smo svi u pravosuđu. Dešavalo mi se da dođem u zatvor u posetu i samo čujem – seko, seko. A tamo su svi bliski rod, pa neki i 10 koleno te zove seko. Ima nas sa svake strane.“ (N1/Da sam ja neko, 4. 2. 2026. godine)
Na svom Linkedin profilu navodi da je diplomirala na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a da od 2005. ima svoju advokatsku kancelariju.
„I sad ne znam da li da budem politički korektna ili iskrena. Ali krivica je nešto što mene nosi, što mi daje adrenalin… Ja sam oduvek želela da budem advokat. Nikad nisam želela da budem ništa drugo, sem advokata. Ja sam gledala te američke filmove i to mi je tako bilo lepo. Ja ne volim ljude od funkcija. Ti možeš biti dobar tužilac, dobar advokat, dobar sudija, ali pritom ti moraš zapamtiti ko si ti. Nije to tvoje ogledalo. A vrlo se često kaže, i to sam čula nebrojeno puta u tužilaštvu i od sudija – kad vi budete na mom mestu. A ja njihovo mesto nikad nisam želela, ni po čemu. Ja sam zadovoljna sa svojom profesijom, sa svojom životom, sa svojom porodicom. Ja se nikada ne bih menjala. Ja nikada ne bih radila u višem tužilaštvu da imam nekog šefa koji mi se ne dopada kako razmišlja, a moram da postupim po nekom nalogu.“ (N1/Da sam ja neko, 4. 2. 2026. godine)
Kaže da „obožava svoj posao“ i da zato „nikad neće biti političar“. Naglašava da pravno zastupa više od 60 studenata.
„Ja stvarno u ovim protestima pomažem studentima na onom polju gde ja umem da pomognem i gde mogu, ali ne možemo svi stići sve. Ja sam u svakom trenutku i svakom novinaru rekla koliko imam oštećenih i koliko imam okrivljenih u postupcima’. Borović Marjanović sa ljubavlju kaže da im je nekad drugarica, a nekad kao mama, ali da ume i da ih izgrdi. ‘Jednoj devojci sam rekla – molim te, sad ćeš da napustiš prostoriju. Ali ja sam morala da reagujem u sudnici, jer ja sam naučena da sprečim štetu. A posle – šta bude, ako te kazni sudija – kazni, skupićemo 20.000, 50.000. I ja sam tad morala da reagujem jer sam ostala na klizavom terenu. I najlepši kompliment sam od nje i dobila kad mi je rekla – Vi, Ljiljo, znate da postavite granice i imate tu čvrstoću, a imate i toplinu kad treba. Ja stvarno mislim da je život Srbije takav kakav jeste zato što niko nije postavljao granice, pa čak ni mi. To su granice tolerancije, granice strpljenja, trpljenja, ni novinari, ni advokati, ni sudije, ni tužioci. I svi smo podjednako krivi.“ (N1/Da sam ja neko, 4. 2. 2026. godine)
