Rođen 1974. godine.
„Tintor je dete beogradskog asfalta. Odrastao je na Banovom brdu, za koje kaže da je ‘beogradski Bruklin’.“ (Blic/’Balkanskom ulicom’, 11. 1. 2026. godine)
Završio je Trinaestu beogradsku gimnaziju.
„U učionici Trinaeste beogradske gimnazije 9. marta 1991. godine okupio je školske drugove i drugarice pozvavši ih da pobegnu sa poslednjeg časa. Nije to bio poziv na njegov 17. rođendan već na prvi veliki miting protiv režima Slobodana Miloševića.“ (Danas, 28. 3. 2022. godine)
Na svom Linkedin profilu navodi da je 1998. diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
„Može se pohvaliti devet godina dugim stažom na ulicama Beograda – od devetomartovskih protesta do 5. oktobra 2000. godine učestvovao je u svim demonstracijama protiv tada aktuelnog režima. ‘Studentski protest ’96. je ’68. moje generacije. Bili smo treća godina studija, živeli smo taj protest. Peti oktobar je bio momenat koji smo svi čekali, Milošević je konačno otišao sa vlasti. Entuzijazam je bio opšteprisutan, očekivali smo da će uslediti doba u kome svako treba da se bavi poslom koji je izabrao. Mene bavljenje politikom nije zanimalo ni tad, a ni kasnije, dobar deo odrastanja oduzelo mi je odlaženje na mitinge. Mi smo živeli opterećeni politikom u uverenju da će kada se promeni vlast sve biti drugačije, krenuće napredak i sve će normalizovati, do te mere da smo istinski verovali da će Srbija ući u Evropsku uniju u roku od pet do sedam godina’. Disciplinovan i dobro organizovan, fakultet je završio u roku. Prisećajući se studentskih dana, žali što studije nije produžio bar godinu, dve.“ (Danas, 28. 3. 2022. godine)
Kaže da je najdramatičniji momenat njegove mladosti bio prekid školovanja.
„Došao sam kući i rekao majci: ‘Otišao sam i dobrovoljno se prijavio u vojsku’. Bio je to opšti šok za sistem. Tek kad sam postao roditelj, shvatio sam koju sam glupost napravio, iskreno je priznao Tintor, podsećajući da su to bile najteže, ratne godine.“ (Blic/’Balkanskom ulicom’, 11. 1. 2026. godine)
Ističe da je posle pripravničkog staža otišao u SAD, ali da se posle dva meseca vraća u Beograd „sa potvrdom da put ‘američkog sna’ nije njegov put“.
„Uspeo sam da sagledam kako izgleda ta zanimljiva zemlja, ali nisam bio spreman da tamo ostanem. Ovde me je čekala advokatura i smatrao sam da ću se njom najdelotvornije baviti u gradu u kom sam odrastao, gde najbolje znam ljude i razumem kako se stvari odvijaju. Mislim da ako želiš da se baviš advokaturom u drugoj zemlji nikada ne možeš da igraš prvu ligu jer si stranac, čak ni u zemlji koja dopušta napredovanja na horizontalnoj društvenoj lestvici. Ako želiš da ispitaš svoje granice, to najbolje možeš u zemlji u kojoj si rođen. Možda sam bio suviše realan, možda je trebalo slediti neke druge ciljeve.“ (Danas, 28. 3. 2022. godine)
Navodi da je 2001. otvorio svoju advokatsku kancelariju, a da je od septembra 2015. partner u Advokatskoj kancelariji Baklaja Igrić Tintor.
„Jugoslav je ugledni advokat u oblasti krivičnog prava sa više od 20 godina iskustva u radu na visokoprofilnim krivičnim predmetima, posebno pred Posebnim odeljenjem za organizovani kriminal (Specijalnim sudom), gde je zastupao i fizička i pravna lica. Kao advokat poseduje bogato iskustvo u postupanju u krivičnim predmetima i izuzetnu sposobnost da razvije snažnu strategiju argumentacije pred sudom. Pored vrhunskih veština zastupanja, njegova stručnost obuhvata i pružanje pomoći korporativnim klijentima u identifikovanju i rešavanju rizika pre nego što se oni razviju i eskaliraju. To postiže kroz sprovođenje detaljnih provera (due diligence), kao i kroz implementaciju politika usklađenosti i sprovođenje internih istraga“, piše u biografiji.
Kaže da je „idole prepoznavao u generaciji advokata stare škole“.
„Uzore sam nalazio u plejadi doajena advokature, počevši od Strahinje Kastratovića, Branislava Tapuškovića, Tome File, Veljka Guberine, Milana Vujina i drugih. Imao sam privilegiju da mnoge od njih upoznam, dosta toga od njih čujem i naučim. To mi je pomoglo da razumem advokaturu na pravi način. Ipak, moj doživljaj advokature već deluje kao doživljaj nekog starog vremena. Moja generacija je živela u uverenju da je potrebno samo deset predmeta koji predstavljaju ličnu kartu advokata; da kada se ljudi sete tih predmeta, sete se njega. Danas se više obraća pažnja na to koliko je neko razvio kancelariju, koliko je u okviru nje posao dobro organizovan, koliki su godišnji prihodi. Nama to na početku bavljenja advokaturom nije bilo ni na kraj pameti. Zamišljali smo koji su predmeti takvog kalibra da mogu da te afirmišu. Posle dvadeset godina karijere, zadovoljan sam i predmetima u kojima sam branio i merom afirmacije.“ (Danas, 28. 3. 2022. godine)
Napominje da je kao član radne grupe Ministarstva pravde učestvovao u izradi Nacionalne strategije reforme pravosuđa 2014–2018, kao i u izradi izmena i dopuna Zakonika o krivičnom postupku.
U maju 2017. izabran je za predsednika Advokatske komore Beograda.
„Za predsednika Advokatske komore Beograda izabran je Jugoslav Tintor na skupštini čije je održavanje inciralo 576 advokata. Ovu skupštinu ne priznaje sadašnje rukovodsko Advokatske komore Beograda na čelu sa svojim predsednikom Slobodanom Šokićem koji je zakazao izbornu skupštinu za 10. jun ove godine. Tu skupštinu i Šoškića kao predsednika, međutim, ne priznaju advokati koji su u subotu organizovali skupštinu.“ (N1, 15. 5. 2017. godine)
U junu 2017, na izborima koje je zakazao Upravni odbor, pobedio je advokat Vladimir Gajić.
„Nakon što je Jugoslav Tintor pre manje od mesec dana izabran za predsednika Advokatske komore Beograd (AKB), u subotu 10. juna je deo advokata koji je podržavao ‘struju’ Slobodana Šoškića izabrala Vladimira Gajića za predsednika AKB. Na početku zasedanja AKB, Komora je prvo poništila izbor Tintora, uz tvrdnju da je skupština na kojoj je on izabran za predsednika AKB bila nelegalna. Potom je Gajić izabran kao jedan od pet kandidata. Kako je za ‘Novosti’ izjavio Tintor, ovaj događaj je bio ‘neformalni skup, a ne izborna skupština, jer ga je sazvao nelegalni upravni odbor AKB’. Tintor je rekao da je na glasanju bilo brojnih nepravilnosti, da su rezultati ‘ovog skupa sumnjivi’, te da je on ‘za nas nelegalan i nelegitiman’. Sa druge strane, Vladimir Gajić je 6. juna izjavio da je Skupština AKB koja je 13. maja izabrala Tintora bila ‘druga paralelna skupština koju su napravili u poslednjih sedam godina’, kao i da jedini razlog zašto sada podržava Šoškića jeste taj ‘što Statut kaže da skupštinu može da organizuje samo Upravni odbor – znači, legitimna je samo ova skupština od 10. juna’.“ (Istinomer vesti, 12. 6. 2017. godine)
Potom, u novembru 2018, Tintor je ponovo izabran za predsednika AKB, a u junu 2019. Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je presudu Višeg suda „čime je efektno predsednik frakcije u AKB-u Jugoslav Tintor prepoznat kao jedini predsednik“.
„Kako je saopštio AKB, sud je odbacio tužbu advokata Nebojše Avlijaša koji je tražio da se ponište izbori na kojima je Tintor izabran za predsednika najveće regionalne komore u zemlji. ‘Time je konačno, nakon pune dve godine suđenja, pravosnažnom sudskom presudom stavljena tačka na pitanje legaliteta rukovodstva AK Beograda’, piše u saopštenju. Oni su podsetili da je Upravni odbor AKB na čijem je čelu Jugoslav Tintor vratio mandate advokatima Beograda radi provere sopstvenog legitimiteta i sproveo nove izbore za sve organe AK Beograda u novembru 2018. godine na kojima je po prvi put u istoriji komore glasalo hiljadu advokata. ‘Ovim izborima otklonjena je svaka dilema oko toga ko uživa većinsku podršku beogradskih advokata, jer je Jugoslav Tintor ponovo izabran za predsednika komore sa ubedljivih 760 glasova’, navodi se u saopštenju. Podsetimo, u trenutku kada je Upravni odbor AKB-a zakazao izbore za organe komore, skupština komore uradila je to isto. Na izborima koje je organizovala skupština pobedio je Jugoslav Tintor. Tri nedelje kasnije, na izborima koje je zakazao UO pobedio je advokat Vladimir Gajić. Taj period obeležilo je nasilno i vulgarno ponašanje pojedinih advokata, a u jednom trenutku su različite frakcije zauzimale različite prostorije u komori. Odlučujuću razliku napravio je dopis Narodne banke Srbije koja je pravo raspolaganja novčanim sredstvima komore dala Jugoslavu Tintoru.“ (Danas, 26. 6. 2019. godine)
U junu 2021. podneo je ostavku na funkciju predsednika AKB.
„Predsednik Advokatske komore Beograda (AKB) Jugoslav Tintor podneo je 5. juna neopozivu ostavku na funkciju predsednika Komore i predložio Skupštini da zakaže prevremene izbore za sve članove organa i nosioce funkcija Komore. AKB u saopštenju piše da je Tintor kao obrazloženje ostavke naveo neslaganje sa odlukama većine članova Upravnog odbora AKB da se obustavi plaćanje članskog doprinosa AK Srbije i da se pokrene postupak opoziva članova UO AK Srbije iz AK Beograda zbog načina glasanja o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku. Istakao je da smatra da se ovakvim odlukama potkopava sistem na kojem advokatura počiva i nije spreman da svojim imenom stoji iza posledica nestatutarnih odluka.“ (Slobodna Evropa, 5. 6. 2021. godine)
Naglašava da je učestvovao u osnivanju Advokatske akademije u okviru Advokatske komore Beograda i da „poslednjih nekoliko godina po pozivu drži predavanja na Pravnom fakultetu“.
„Na početku svakog predavanja slušaocima kaže da sklone beleške jer, kako tvrdi, u suprotnom nema njihov fokus.“ (Danas, 28. 3. 2022. godine)
Krajem 2025. podneo je kandidaturu za predsednika Advokatske komore Srbije, ali ju je uskoro povukao.
„Tintor je za N1 rekao da je kandidaturu povukao pošto je na izborima u Advokatskoj komori Beograda, održanim 15. novembra, izabran za disciplinskog tužioca AKB. ‘Na izborima na koje je izašlo više od 2.500 advokata dobio sam poverenje kolega. Pošto sam izabran ova kandidatura nije aktuelna. U naredne četiri godine obavljaću ovu dužnost na kojoj ću pokušati da pokažem rezultat i nadam se da ću u tome uspeti’, rekao je Tintor. On je dodao da je AKS donela jedinu ispravnu odluku da odredi dodatni rok za podnošenje novih kandidatura. Kako je kazao, veruje da će do kraja februara biti održani izbori i u AKS.“ (N1, 31. 12. 2025. godine)
U široj javnosti poznat je kao advokat rektora Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića, ali i kao pravni zastupnik glumica Milene Radulović i Ive Ilinčić u postupku protiv vlasnika škole glume Miroslava Aleksića.
„Od januara 2021. godine Jugoslav Tintor je u žiži javnosti kao zastupnik Milene Radulović, Ive Ilinčić i dve anonimne devojke koje su optužile Miroslava Aleksića za silovanja i polna uznemiravanja. U očima javnosti Tintor predstavlja paradigmu optužbe protiv Aleksića. On smatra da posao advokata podrazumeva i informisanje javnosti u visoko profilisanim predmetima da bi se objasnilo nedorečeno, da se činjenice ne bi stavljale pod tepih i mistifikovale.“ (Danas, 28. 3. 2022. godine)
Foto: FoNet, Nenad Ðorđević
