Rođen 1970. u Beogradu, „gde s manjim prekidima živi od 1985. godine“.
„Živeo je i u Nišu, Prizrenu, Sarajevu, Podgorici“, piše u biografiji.
Navodi da je 1996. diplomirao sociologiju na Filozofskom fаkultetu u Beogrаdu. Na istom fakultetu 2002. stekao zvanje magistra (temа: „Ideologije jugoslovenstva između dva svetska rata“), na kome je i doktorirao 2009. na temu „Razvoj tumačenja procesa nestajanja Jugoslavije“.
Na Filozofskom fakultetu od 1998. do 2002. bio je u statusu asistenta-pripravnika, od 2002. do 2009. asistenta, od 2009. do 2019. docenta, da bi 2019. postao vanredni profesor.
„Stručno se usavršavao na univerzitetima u Oksfordu, Helsinkiju i na Univerzitetu Masačusets u Amherstu. Osim studije ‘Jugoslavija – razaranje i njegovi tumači’ i niza kraćih studija u naučnoj periodici, 2004. objavio je i knjigu ‘Ideologije jugoslovenstva između srpskog i hrvatskog nacionalizma 1918–1941’. Zainteresovan je za istorijsku sociologiju politike i sociologiju saznanja, a posebno za teorije nacije i nacionalizma, različite ideologije, bivšu Jugoslaviju i njene države-naslednice“, piše u biografiji.
„Bio sam član Saveza komunista i ponosim se time. Tamo su bili samo dobri đaci“, izjavio je u emisiji „(Dvo)lični stav“.
Krajem 2015, a pred parlamentarne izbore 2016. godine, učestvovao je u stvaranju stranke Levica Srbije sa dotadašnjih funkcionerom Demokratske stranke Borkom Stefanovićem. Međutim, već u januaru 2016. saopštio je da prekida saradnju.
„Naposletku, posle nešto manje od godinu dana gubljenja vremena, amater u politici može da zaključi da s profesionalcima, politički socijalizovanim u ovim i ovakvim strankama u Srbiji, ne može da se napravi pita, jer je za nju neophodan i odgovarajući materijal. Dakle, uz časne izuzetke, materijal treba tražiti van stranke“, napisao je Bakić.
Ističe da je učestvovao u pisanju programa Levice Srbije, ali da nikada nije ušao u tu partiju, navodeći da se tada Stefanović i on nisu saglasili oko toga ko treba da budu ljudi u stranci. Kaže da je Stefanović „tragao za recikliranim kadrovima DS“. (N1, 1. 12. 2019. godine)
Bio je član Savetodavnog odbora „Ist–Vest bridža“, nevladine organizacije na čijem čelu je Jovan Kovačić, koji ističe da je član Izvršnog komiteta Trilateralne komisije i predsednik Srpske grupe Trilateralne komisije. Bakić, pak, naglašava da nije član Trilateralne komisije.
„Prema tome, potpisnik ovih redaka nikada nije bio član Trilateralne komisije niti lično niti posredstvom međunarodne nevladine organizacije Ist–Vest bridž (Most između Istoka i Zapada). Naime, pomenuta NVO nije ‘ovdašnji ogranak Trilateralne komisije’, kako sasvim pogrešno smatra Miša Đurković, već je organizacija koja se zalaže za što bolje veze Zapada i Istoka, te što bolji položaj Srbije u globalnom društvu. Svojedobno je potpisnik ovog teksta tamo ušao nakon što se uverio da cilj ove NVO nije zastupanje članstva Srbije u NATO-u (neki u Mostu to zagovaraju, a istinska levica se oduvek i odlučno protivi ne samo članstvu Srbije u NATO-u već i njegovom postojanju). Utoliko, pisac ovih redaka ne ‘sedi tamo’ samo sa ‘tajkunima Kostićem i Mitrovićem’ – s kojima, uzgred, ne da nikada nije sedeo, već ih nikada uživo nije ni video niti ima želju da ih upozna (negdašnje pozive za gostovanja na TV Pinku uljudno je i bez izuzetka odbio) – nego je u društvu i sa Igorom Kaljevinskim, čelnikom Udruženja diplomata Rusije i zamenikom šefa Stručnog odbora OUN za javnu upravu, kojega, takođe, nažalost, još nije imao prilike da upozna“. (Odgovor M. Đurkoviću, 26. 9. 2015. godine)
U novembru 2019. saopštio je da učestvuje u osnivanju političke stranke leve orijentacije, za koju se nada da bi dobar deo građana mogla da trgne iz političke apatije i da „na juriš“ osvoji veliki broj glasova.
„Nisam predsednik te stranke, neće ni biti predsednika, već će strankom rukovoditi predsedništvo. O stavu stranke prema priznavanju nezavisnosti Kosova još se raspravlja. Nama su potrebni miran život i usredsređenost na privredni i kulturni razvoj. Ako se stalno bavimo Kosovom, nacionalnim pitanjem, kao nacija ćemo izumreti“. (Vreme, 21. 11. 2019. godine)
Na pitanje odakle novac za osnivanje nove stranke i overu 10.000 potpisa, koliko je neophodno za jedan takav čin, kazao je:
„Nema novca. Tu je Socijaldemokratska unija, koja ustupa stranku, a biće promenjeno ime. Manjak para pokušaćemo da nadomestimo oduševljenjem“. (Danas, 22. 11. 2019. godine)
U septembru 2020. Socijaldemokratska unija je postala Partija radikalne levice, a Bakić je već posle nekoliko meseci napustio stranku, zbog, kako je istakao, uvreda i moralno političkih lekcija nekih članova koje su mu pojedinci iz njenog vrha uputili.
„Predsedništvu je zasmetala kritika kineskog imperizalizma, optužen sam za nepoštovanja programa u javnim nastupima, a čak mi je zameren i anticiganizam. Sve u svemu, posle uvreda i moralno političkih lekcija nekih članova predsedništva i nedovoljne reakcije članova Glavnog odbora, razumeo sam da u toj partiji nema mesta za mene, pa sam je napustio’, rekao je Bakić. U saopštenju PRL upućenom članovima, u koje je list imao uvid, navedeno je da je ‘nakon tribine PRL ‘Srbija nije kolonija’, Predsedništvo ocenilo da neki od stavova koje je Jovo Bakić izneo na tribini nisu stavovi iz programa PRL’.“ (Danas, 8. 3. 2021. godine)
Naslovna fotografija: Istinomer, Zoran Drekalović
