Rođena 1980. u Novom Sadu.
U rodnom gradu završila Osnovnu školu „Đura Daničić“ i Gimnaziju „Jovan Jovanović Zmaj“.
„‘Jovina gimnazija’ je devedesete provela u štrajku. Mislim da su prvi protesti na kojima sam učestvovala bili štrajkovi profesora. Pamtim gimnaziju po ekipi iz ‘Skamije’, školskih novina. Moja generacija je maturirala tokom bombardovanja, poslednji dan škole smo se uz tamburaše okupili u Dunavskom parku, jer u školu nismo mogli da uđemo. Jedno od važnih životnih iskustava je dvosemestralni kurs novinarstva u Novosadskoj novinarskoj školi (NNŠ), koji sam pohađala dok sam bila 4. razred gimnazije. Zafrkavali su me što sam dolazila svaki dan s novinama u školu. U NNŠ sam imala priliku da slušam predavanja vrhunskih novinara, pravnika, profesora. To je bio moj prozor u svet politike i u njega sam ušla kao novinarka. Posle NNŠ pisala sam u listu ‘Nezavisni’ Nezavisnog društva novinara Vojvodine. Tako sam i upoznala Otpor, izveštavajući o akcijama.“ (Danas, 13. 12. 2025. godine)
Nakon gimnazije upisala se na Filozofski fakultet u Novom Sadu, Odsek za engleski jezik i književnost.
„Među studentima Otporašima bila sam najmlađa, prva godina fakulteta. Priključila sam se posle koncerta ‘Šakom u glavu’. Tu su već bili prekaljeni ‘borci’ iz 1996-1997 i 1998. Ubacili su me u tim za medije. Kada je u maju 2000. godine ubijen Boško Perošević život mi se izokrenuo. Sa optužnicom protiv Gagića i Lazendića Otpor je proglašen za terorističku organizaciju i privođenja su postala učestalija. Ali bila su drugačija nego danas. Satima bismo čekali po policijskim stanicama da inspektori obave ‘informativni razgovor’. I to bi uglavnom bilo to, barem u Vojvodini, malo ko je završavao u pritvoru. Bilo nas je relativno malo, posebno iz ugla današnjeg studentskog pokreta. Akcije koje smo imali su bile performativnog karaktera – pravili smo pesnicu u pesku na Štrandu, na humanitarnoj akciji u centru Novog Sada prodavali smo igračke za lečenje jednog dečaka iz Inđije. Oba puta je došla policija, potrpala nas u marice i sve nas privela. Mene sa mojom mamom, koja je na kraju ‘uknjižila’ više privođenja od mene, jer je verovala da je profesorima mesto sa studentima. Pre 24. septembra nisam bila naročito optimistična. Čak i na tribine u prostorima tada opozicionog Novom Sadu dolazio je isti krug ljudi. Ali posle izbora, građani su bili kao probuđeni. Propustila sam 5. oktobar jer je neko morao da ostane u gradu da drži vezu s medijima i advokatima. Ali govorila sam na skoro svim protestima u Novom Sadu, uz ‘večni tam-tam otpora’.“ (Danas, 13. 12. 2025. godine)
Ističe da je osnovala Studentsku uniju Filozofskog fakulteta.
„Iz Otpora sam izašla relativno brzo i u januaru 2001. godine i sa kolegama sam osnovala Studentsku uniju Filozofskog fakulteta. Studiranje sam provela večito nešto organizujući, a moj Odsek za engleski jezik i književnost, koji je ranije hrabro isticao nalepnice Otpora na vratima kabineta, imao je dosta razumevanja za moje pokušaje da sve uskladim sa nastavom. I danas je to Odsek koji većinski snažno podržava svoje studente. Ubistvo Đinđića me zatiče na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde Studentska unija Srbija organizuje trening za studente, nešto o studentskom organizovanju. Zaključili smo da sa treningom treba da nastavimo jer tako odajemo poštu premijeru. Posle su nas grdili, možda je stvarno trebalo da prekinemo. Puni energije i elana kao studenti smo mislili da ćemo doneti neke promene. Radili smo na važnim inicijativama – reforma visokog obrazovanja, uvođenje prigovora savesti i civilnog služenja vojnog roka, vizna liberalizacija. Ali i beskonačne rasprave – o ratnoj prošlosti, o Haškom tribunalu, o tempu promena i pravcu u kome zemlja (treba da) ide – sve je to bilo iscrpljujuće. Iz tog perioda imam nebrojena prijateljstva – i mog Duška. Nekada člana Studentske unije FPN-a, sada profesora na ovom fakultetu i mog, kako tabloidi kažu, ‘nevenčanog supruga’. Diplomirali smo negde u isto vreme i kroz mnoga životna iskustva i dileme prolazi smo zajedno.“ (Danas, 13. 12. 2025. godine)
Nakon diplomiranja 2005. godine, upisuje magistarske studije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, a 2007. izabrana je u zvanje saradnika u nastavi na novinarskom odseku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
„Htela sam zapravo da nastavim studije u oblasti odnosa s javnošću, ali toga nije bilo pa sam upisala magistarske studije iz komunikologije. Na insistiranje profesorke Vere Vasić, osnivačice i koordinatorke novoosnovane Žurnalistike prijavljujem se na konkurs za saradnicu u nastavi. Isprva nisam želela da se vratim na fakultet na kome je moja majka bila profesorka, a odluku koju sam donela mi i danas neki spočitavaju. Bavim se istraživanjima medija i novinarstva, a tu su se jako rano pokazale namere vlasti da stavi šapu na medije.“ (Danas, 13. 12. 2025. godine)
Magistrira 2009. godine sa temom „Socio-kulturne determinante tumačenja poruka u masovnom komuniciranju“. Iste godine postala je asistentkinja na predmetu Komunikologija na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Doktorirala je 2015. godina na Fakultetu političkih nauka u Beogradu sa tezom: „Semiotička dekonstrukcija ekspresivnih mogućnosti u virtuelnom komuniciranju“, a te godine izabrana je u zvanje docenta na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. U zvanje vanrednog profesora izabrana je 2020. godine.
Na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu je zamenica šefice Odseka za medijske studije.
„Članica je upravnog odbora Evropske asocijacije za komunikološka istraživanja i obrazovanje i predsedavajuća Sekcije za studije publike i recepcije. Gostujuća je profesorka na Univezitetu u Ljubljani. Autorka je dve monografije i velikog broja naučnih radova u kojima se analiziraju mediji, novinarstvo i publika, posebno u digitalnom okruženju. Kao ekspertkinja i aktivistkinja sarađivala je sa mnogobrojnim organizacijama civilnog društva, baveći se aktuelnim temama i problemima u medijskom sistemu Srbije.“ (Danas, 13. 12. 2025. godine)
Zbog aktivnog učešća u studentskim i građanskim protestima, organizovanim posle pada nadstrešnice na Železničkoj stanicu u Novom Sadu, našla se na meti prorežimskih tabloida.
„Jasno mi je da je represija odgovor očajnika, poslednja brana odbrane ovog režima. Već posle ubistava u ‘Ribnikaru’, Duboni i Orašju videli smo nesposobnost režima da na tragediju uzvrati empatijom i osećajem odgovornosti. Sada je žilavost protesta i veća mobilizacija ogolila pravi karakter jednog nasilničkog režima. Policija nigde nije bila brutalna koliko u Novom Sadu, čak i u samom kampusu. Odredi batinaša nigde nisu toliko agresivni kao u Novom Sadu. To govori i o strukturi stranke, o kriminalno-državnim poduhvatima koje sprovode po gradu. Govori, možda, i o nešto većoj spremnosti Novosađana da pruže otpor, mada otpora ima odista svuda i ne treba ga na ovaj način porediti. Druga vrsta nasilja sprovodi se nad institucijama, posebno u prosveti. Ovaj režim ne može prosveti da oprosti ne samo što je stala uz svoje učenike i studente, već i zato što je odškolovala generacije koje su spremne da se suprotstave nepravdi. Zato se moja gimnazija skoro godinu dana hrabro bori protiv mnoštva pritisaka. Univerzitet u Novom Sadu je razrešio rektora, to je bila jedna od prvih akcija neformalne grupe Slobodan univerzitet Novi Sad u čijem sam osnivanju učestvovala. Međutim, sa sednicom zakazanom tek devet meseci kasnije nije bilo dovoljno dekana koji bi poštovali odluku svojih fakulteta.“ (Danas, 13. 12. 2025. godine)
U novembru 2025. Senat Univerziteta u Novom Sadu odbio je da je izabere u zvanje redovnog profesora Filozofskog fakulteta.
„Dva člana Senata su po pitanju njenog zvanja glasali protiv, 12 je bilo uzdržanih, a šestoro za, što dovodi u pitanje njeno radno mesto, samim tim što joj 27. novembra ističe ugovor o radu. Kako napominju profesori, ono što stvar čini dodatno neobičnom, jeste da je Stručno veće za društvene nauke, što je i telo Senata prethodno donelo pozitivnu odluku o izboru u zvanje, potvrdilo da ispunjava sve uslove, a u normalnim okolnostima – očekivalo se da će ta odluka i na sednici Senata biti usvojena.“ (N1, 20. 11. 2025. godine)
Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) ocenili su da je u pitanju „politički revanšizam“.
„Profesorka Jelena Kleut, jedna od najuglednijih i najkompetentnijih istraživačica u oblasti medijskih studija u Srbiji i regionu, ispunila je sve formalne i stručne kriterijume za izbor u zvanje redovne profesorke. Uprkos tome, Senat je juče odbio da donese odluku – bez obrazloženja, bez akademskih argumenata i bez poštovanja procedura. Time je profesorka Kleut dovedena u pravnu i profesionalnu neizvesnost, uključujući i rizik od gubitka radnog odnosa’, naveo je NDNV u saopštenju i dodao da postoje jasni elementi političke odmazde jer je profesorka Kleut javno podržala studente tokom blokada, što ju je izložilo udarima režima i partijskih struktura, jer je mesecima meta režimskih tabloida i jer je Senat odbio da donese odluku, uprkos svim pozitivnim mišljenjima stručnih tela, što pokazuje da se akademski kriterijumi ‘gube pred političkim interesima i naređenjima’. NUNS je pozvao Senat Univerziteta u Novom Sadu da preispita odluku, ocenjujući da ona ‘ima obeležja revanšizma i svojevrsne osvete zbog podrške koju je profesorka Kleut pružala studentima tokom studentskih protesta, kao i zbog njenog jasnog i doslednog javnog angažmana’.“ (Beta, 21. 11. 2025. godine)
Blizu 1.200 profesora potpisalo je pismo podrške u kojem od proširenog Senata Univerziteta u Novom Sadu zahtevaju da zaustave „politički revanšizam“.
„Sigurni smo da ne treba da napominjemo kakve su posledice po sve nas i širu društvenu zajednicu ukoliko priliku da zaustavite politički motivisane okršaje ovog tipa ne iskoristite. Slučaj Jelene Kleut neće biti poslednji, a Univerzitet u Novom Sadu će bespovratno izgubiti svoj ugled, integritet i mogućnost da funkcioniše autonomno, časno i nepristrasno, po akademskim principima kakve građani ove zemlje zaslužuju’, naveli su u pismu članovima proširenog Senata i ocenili da je jasno da je reč o ‘svojevrsnom mobingu’ nad koleginicom Kleut i njenom ‘političkom progonu’ sa Univerziteta u Novom Sadu.“ (Beta, 15. 1. 2026. godine)
Ipak, prošireni sastav Senata Univerziteta u Novom Sadu odbio je 15. januara 2026. prigovor Jelene Kleut.
„Ona kaže kako je očekivala ovakvu odluku proširenog Senata, ali da ju je iznenadilo to što je glasanje bilo tajno što joj govori da članovi Senata nisu spremni da imenom i prezimenom stanu iza svog glasa. Čini mi se da je bilo jako važno delu rukovodstva Univerziteta u Novom Sadu i nekim dekanima da ovu odluku isteraju do ovakvog kraja, da mi vide leđa, da me odstrane iz akademske zajednice Univerziteta u Novom Sadu’, objašnjava Kleut.“ (N1, 15. 1. 2026. godine)
Foto: FoNet/TV FoNet
