Rođena 1970. u Beogradu.
„Rođena je u Beogradu 1970. godine iako je malo falilo da se rodi u Adis Abebi gde su se i upoznali njeni roditelji. ‘Vrlo brzo po mom rođenju vratili smo se u Etiopiju gde sam i provela prve godine svoga života. Kasnije kada me je život odveo ponovo u Afriku, moja emocija prema tom kontinentu je toliko snažna bila da verovatno ima direktne veze sa mojim ranim detinjstvom i odrastanjem tamo. Iako se ne sećam tog perioda, moj um je to zabeležio kao nešto posebno što me prati kroz život.“ (Najzena.rs, 9. 3. 2022. godine)
U Beogradu je završila osnovnu školu „Drinka Pavlović“, a potom Osmu beogradsku gimnaziju (današnja Treća beogradska).
„Od malih nogu je znala da će se baviti istraživanjem, ali do kraja srednje škole nije bila sigurna da je to arheologija kojom se amaterski bavila i provodila vikende u Donjem gradu na Kalemegdanu gde su često bila neka arheološka iskopavanja.“ (Najzena.rs, 9. 3. 2022. godine)
Nakon srednje škole na Hemijskom fakultetu upisala je smer Hemija za istraživanje i razvoj, ali je posle prve godine prešla na Biološki fakultet.
„Tokom studiranja provela je i dve godine na Univerzitetu Britanska Kolumbija u Kanadi nakon čega se vraća u Srbiju gde je diplomirala na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Magistrirala je 2002. godine, a 2008. godine odbranila doktorsku disertaciju iz oblasti molekularne genetike na Biološkom fakultetu. Od 2018. godine ima zvanje naučnog savetnika“, navodi u zvaničnoj biografiji.
Od 1998. godine zaposlena je na Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Univerziteta u Beogradu.
„Rad u struci je započela 1998. godine kao istraživač pripravnik upravo na Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, pa napredovala kao istraživač saradnik, naučni saradnik i viši naučni saradnik, a paralelno je napredovala i u radnom odnosu kao zamenik šefa Laboratorije za molekularnu genetiku industrijskih mikroorganizama. Tri godine kasnije postaje zamenik direktora Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, da bi 2013. preuzela vođenje ove prestižne naučne ustanove. Jedan je od idejnih tvoraca projekta BIO4 kampusa za bioinformatiku, biomedicinu, biotehnologiju i biodiverzitet. Kao prvi projekat u okviru BIO4 otvoren je prvi Centar za sekvenciranje genoma u Srbiji.“ (24sedam.rs, 7. 2. 2022. godine)
Priča da je na intervjuu za posao u Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo rekla da želi da radi sa najopasnijim virusima, „na šta su se svi nasmejali i rekli da mogu da mi ponude da radim na bakterijama, a to sa virusima da zaboravim“.
„To je ostalo kao anegdota do 2020. godine kada je počela pandemija i kada sam zajedno sa kolegama naučnicima izgradila i razvila laboratorije za testiranje CARSCoV-2 virusa Vatreno oko u Beogradu i Nišu. U suštini, svoj radni vek do sada sam provela u institutu i prošla sam sve faze od mladog naučnika do doktora nauka i naučnog savetnika.“(Najzena.rs, 9. 3. 2022. godine)
Dodaje da od kada je postala direktorka Instituta više nije radila u laboratoriji i sve više je postajala menadžerka.
„Želela je da napravi sistem gde će se istraživanja iz laboratorije mnogo više primenjivati i transformisati u proizvode i usluge. Tako je njen fokus prebačen na transfer tehnologije i inovacije, ne samo u našem institutu nego i šire.“ (Najzena.rs, 9. 3. 2022. godine)
Članica je Udruženja mikrobiologa Srbije, Društva genetičara Srbije i Američkog mikrobiološkog društva (ASM). Članica je recezentskog odbora časopisa za promociju nauke „Elementi“.
„Nešto čega sam se odrekla, a pružalo mi je veliko zadovoljstvo jeste aikido koji sam trenirala šest godina i to 4-5 puta nedeljno. Bila sam jako posvećena i zaista mi je ta borilačka veština je držala i um i telo u savršenoj formi. Čak sam i neke filozofske principe ove veštine zadržala i primenjujem ih u svakodnevnom životu. Ali nemam više vremena za treninge. Pored toga i manje viđam ljude koje volim, ćerku, partnera, porodicu i prijatelje. Nekada mislim da preterujem sa radom, ali to je jače od mene. Puno ideja a tako malo vremena, ako se sećate filma Mediteraneo.“ (Najzena.rs, 9. 3. 2022. godine)
Na parlamentarnim izborima održanim u aprilu 2022. bila je treća na listi „Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve“.
„Mene interesuju nauka i obrazovanje. Oni postaju stubovi u ozbiljno razvijenim državama. To postaje ekonomska kategorija.“ (Nova.rs, 13. 2. 2022. godine)
Izabrana je za narodnu poslanicu u Skupštini Srbije, ali je odmah podnela ostavku na tu funkciju.
U oktobru 2022. postala je ministarka nauke, tehnološkog razvoj i inovacija.
Foto: Screenshot Youtube/K1
