Rođena 1978. u Beogradu.
U zvaničnoj biografiji ističe da je „po obrazovanju diplomirani ekonomista, diplomirani novinar i master iz oblasti komunikologije“, ali ne navodi na kojim visokoškolskim ustanovama je stekla ta zvanja.
Napominje da je „u svetu novinarstva“ od 2000. godine
„Karijeru započinje na YU info kanalu i u ‘Nedeljnom telegrafu’, u pisanom i TV izdanju, a zatim prelazi na Dečiji kanal D, gde uređuje i vodi ‘Zabavište za roditelje’. Početkom 2004. godine dolazi na RTV Studio B, gde prve novinarske zadatke obavlja u infomativnoj redakciji, vodi i uređuje vesti, kao i ‘Gradski dnevnik’, jedinstvenu emisiju koja se bavila najaktuelnijim zbivanjima u glavnom gradu. Ubrzo se ostvaruje i u autorskoj emisiji ‘Pre svega… VMA i Studio B’, u kojoj razgovara s eminentnim stručnjacima iz različitih oblasti medicine. Od 2008. godine vodi i uređuje emisiju ‘Beograde, dobar dan’, a zatim svoje iskustvo prenosi u jutarnji program vikendom, koji uređuje i vodi, a u okviru kojeg se emitovala i najgledanija autorska emisija za buduće mame ‘Ivanin vodič za trudnice’. Bila je urednik i voditelj i emisije ‘Beograde, dobro veče'“, navodi u biografiji.
Od 2014. godine nalazi se na funkciji direktorke i glavne i odgovorne urednice „Studija B“.
„To je bila moja velika želja, još od kada sam počela da se bavim novinarstvom. Srećna sam što sam je ostvarila jer sada mogu da doprinesem kolektivu u kome radim na drugačiji način. Još nije uobičajeno da žena bude na čelu neke institucije i uopšte u nekoj vladajućoj strukturi. Lepo je biti na čelu televizije, a to što sam žensko samo je dodatni podstrek da pokažem koliko smo sposobne. Ipak, važno je da kvalitetno obavljate posao, ali je važno i kako se to prezentuje gledaocima. Zbog toga smo se doterali, ušminkali studijski prostor i težimo da pokažemo koliko zaista možemo.“ (Hello, 18. 10. 2014. godine)
U septembru te 2014. sa programa „Studija B“ skinuta je emisija „Problem“, autora Predraga Sarape, što je izazvalo burne reakcije u javnosti.
„Nova direktorka gradske televizije Ivana Vučićević izjavila je za ‘Blic’ da je razlog takvog poteza nizak rejting, dok je sam autor Predrag Sarapa za tu vest saznao iz novina. ‘Niko me do danas nije pozvao telefonom niti mi usmeno objasnio zašto se moja emisija ukida. Lično smatram da su u pitanju tri stvari: zloba, zavist i politička ambicija direktorke da se nekome dodvori’, kaže Sarapa, i dodaje: ‘Priče da je moja emisija imala nizak rejting nemaju osnova, zato što je, upravo zbog enormne gledanosti, njeno vreme trajanja produženo na sat i po. Izjavu nove direktorke tumačim kao pokušaj opravdavanja za nešto za šta opravdanja nema. Ovu količinu beskrupuloznosti nikada u životu pre nisam sreo. Suočavamo se sa ljudima koji se neprofesionalno ophode prema svom poslu, sa novinarima u pokušaju koji se umesto da uče i na taj način napreduju, služe lažima i dodvoravanjem’, rekao je Sarapa za ‘Blic’. S druge strane, direktorku ove televizije Ivanu Vučićević ne dotiče Sarapin problem. ‘Šokirana sam prenaglašenom i neosnovanom reakcijom kolege Predraga Sarape i nemam namere da učestvujem u lečenju povrede bilo čije sujete. Ako nešto što sam navela nije istinito, javno ga pozivam da me tuži. Ovo nije moj nivo komunikacije i vrlo je nedostojan da na bilo koji način ja učestvujem u tome. Još jednom hoću da napomenem da želim sve najbolje mom dragom kolegi’, izjavila je Ivana.“ (NUNS, 15. 9. 2014. godine)
U avgustu 2015. RTV „Studio B“ prodat je za 530.000 evra beogradskom preduzeću „Maksim Media“, vlasniku nacionalnog Radija „Hit FM“, kao i radio-stanica TDI, „Karolina“ i JAT.
„Ovo svakako jeste istorijski trenutak za TV ‘Studio B’, s obzirom da se već desetak godina kao TV nalazimo i zaista, uz subvencije Grada Beograda koje su nam činile značajan deo prihoda, zaista nismo mogli da kažemo da poslujemo u plusu, ili na nuli i veliki problem jeste finansijski deo’, kaže Ivana Vučićević, direktorka ‘Studija B’, koja je izrazila očekivanja da će ovaj medij ostati gradski servis, tj. da je takav uređivački koncept namera novih vlasnika.“ (RTV, 19. 8. 2015. godine)
Krajem 2018. „pozvala je na TV duel“ voditelja Ivana Ivanovića, tvrdeći da je „slagao“ kada je izjavio da „građani Beograda plaćaju Studio B, plaćaju da ih ovi lažu“.
„Ona je oštro reagovala na izjavu novinara TV Prva Ivana Ivanovića koji je u gostovanju na N1 rekao da ‘Beograđani plaćaju Studio B da ih oni lažu’. Ona je u saopštenju, u kome je i izvređala Ivanovića, ali ga i ‘pozvala na TV duel’, navela da je ta medijska kuća ‘pre nekoliko godina privatizovana i da je način finansiranja promenjen’, kao i da je Ivanović ‘slagao kada je rekao da tu kuću plaćaju Beograđani’. Ono što Vučićevićeva nije pomenula jeste činjenica da je Studio B, od 2015. godine kada je privatizovan pa do danas, iz beogradskog budžeta na ime izveštavanja u javnom interesu, dobio čak 49,12 miliona dinara ili nešto više od 414.000 evra. Naime, Studio B privatizovan je u oktobru 2015, na tenderu kada je jedini ponuđač, firma Maksim Medija, kupila tu medijsku kuću za svega 530.000 evra. Novi vlasnici, Ružica i Miloš Krdžić, vrlo brzo su ta ulaganja povratili, jer je na medijskom konkursu te godine komisija Studiju B dodelila čak 23 miliona dinara, više nego što su dobila ostala 22 medija zajedno. Tadašnji vlasnici su, preko drugih medija koje su posedovali (Hit FM i Radio Karolina), dobili iz gradske kase još četiri miliona, kao i nekoliko miliona sa konkursa koji je raspisala Republika. Prošle godine, Studiju B komisija je dodelila 13 miliona dinara, dok su firme povezane sa njegovim vlasnicima na tu cifru dodale još 10 miliona, što je trećina ukupnog novca tada opredeljenog za medijske projekte. Na ovogodišnjem gradskom konkursu, ta medijska kuća je za tri projekta dobila 16.120.000 dinara. Iako je Studio B od sredine ove godine u vlasništvu Saše Blagojevića, koji poseduje i novine Alo, firme koje su ranije bile povezane sa tom kućom i dalje se pojavljuju na konkursima kao dobitnici sumnjivo visokih grantova. Ovim brojkama treba dodati i sredstva koja je ta medijska kuća dobijala na republičkim konkursima za projekte od javnog značaja, ali ni tu se saldo ne zaustavlja. Naime, kako je u svom istraživanju naveo portal Pištaljka, veliki broj dobitnika sredstava svoje projekte realizovao je upravo preko Studija B, pa se deo novca opet slivao u tu televiziju. Prema njihovim saznanjima, od 24 medijska projekta koje je finansirala gradska uprava prošle godine, čak 11 je emitovano na Studiju B, a primer koji dobro ilustruje o kolikim sumama se radi je firma Irik, koja je od devet dobijenih miliona Studiju B u tu svrhu isplatila 7,7 miliona dinara.“ (Danas, 14. 12. 2018. godine)
Kaže da ne razume zašto se pojedini mediji nazivaju režimskim.
„Danas su mediji potpuno drugačiji od onih kada sam započinjala karijeru, tačnije, danas su mediji mreže i sve što vam treba pre svega nađete na njima. Nažalost, zbog toga je manipulacija mnogo veća i veoma često se baš tu krši novinarski kodeks. Novine i radio, televizija takođe, tu su ipak važniji da sliku i ton ne izmanipulišu, već da direktno od aktera saznate šta je istina. Ali i da ih pitate, sučelite i bilo šta drugo da biste došli do istine. Zaista nisam srećna što nije svima kao medijskim kućama imperativ istina i njeno prenošenje, već se mediji danas dele na one koji izričito samo zastupaju opoziciju i one koje ovi prvi nazivaju režimskim. Ali, šta to znači režimski? Kako nešto može biti režimsko ako se temelji na činjenicama i pukom prenošenju onoga što vidite i čujete? Nažalost, ti opozicioni mediji su skloni spekulacijama, intrigama koje grade bez imalo utemeljenja u činjenicama. Nekako, kada pogledate njihove vesti zaključite da se ništa dobro ovde ne dešava, blago rečeno da je sve katastrofalno i da je sve čemer i jad. A sami smo svedoci da nije tako. Rastemo i razvijamo se brže nego bilo ko iz ovog regiona, i moramo biti mnogo ponosni jer imamo pravog predsednika Srbije koji ima viziju naše budućnosti. To je dar, posle mnogo decenija zaostajanja, tuge i srama.“ (Alo, 11. 7. 2022. godine)
Ističe da joj je intervju sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem bio „jedan od najodgovornijih zadataka“.
„Uh, baš dosta ljudi je prošlo kroz skoro 100 emisija. Bilo je baš različitih ličnosti iz opozicije, vlasti, analitičara. Ugostiti predsednika Srbije Aleksandra Vučića bio mi je jedan od najodgovornijih zadataka i mogu reći da sam baš zadovoljna kako je to ispalo. Pre svega, odvijalo se u Palati Beograd, a ispred našeg ulaza doček je priredila bučna opozicija, sa nekim protestima koji su se tih dana odvijali. Bila je uzavrela atmosfera, vrlo obojena adrenalinom, i moram priznati da je za predsednika sve to izgledalo kao mačji kašalj.“ (Alo, 11. 7. 2022. godine)
Od oktobra 2024. na TV Informer vodi političku emisiju „Bez garda“, koja se emituje i na TV „Studio B“.
„Godinama unazad izgubio se na televizijama format politički tok-šou. Gotovo da ih uopšte nema. Želim da pomerim granice razgovora sa važnim političkim ličnostima našeg prostora, a istovremeno da otvorim sva goruća pitanja i da na njih pronađem odgovore. Ali ne one koji će formalno zadovoljiti tu formu, već da ljudi i publika koju ćemo imati u studiju, razumeju sagovornika, naspram mene. Čak i da mu na licu mesta, postave pitanje na koje će momentalno dobiti odgovor. Godinama imamo priliku da slušamo o raznim temama, ali ako nismo usko stručni da bi ih razumeli, teško da možemo da ih shvatimo. Upravo tu je negde, između, baš moj cilj, hajde da govorimo narodnim jezikom i da sve ono što ne razumemo, a slušamo svakodnevno, zapravo znači, ali i kako to da primenimo u našim svakodnevnim životima. (…) Od prvog dana emitovanja, biće pozvani svi akteri političke scene, mislim i na opoziciju da dođu i iskažu svoje stavove, ali s obzirom da su oni veoma jaki na rečima, na političkim skupovima, protestima, veoma su slabašni kada treba da se suoče sa svima pred očima javnosti, u televizijskom formatu.“ (Informer, 28. 10. 2024. godine)
U januaru 2025. potpisala je „peticiju podrške pravu na život predsednika Srbije Aleksandra Vučića“, koju je pokrenuo Institut za političko umrežavanje, „upozoravajući na rastuću dehumanizaciju i pretnje upućene predsedniku i funkciji koju obavlja“.
„Otvoreni i do kraja ogoljeni pozivi na ubistvo predsednika Srbije Aleksandra Vučića, uključujući i monstruozne pretnje bacanjem sa terase, dokaz su da smo bili u pravu kada smo još tada pokrenuli tu peticiju, prepoznajući blagovremeno klicu onoga što se danas dešava’, navode u saopštenju. Institut smatra da ovakvi incidenti predstavljaju deo šire strategije specijalnog hibridnog rata koji se vodi protiv Srbije. Prema njihovim rečima, cilj ovog rata je delegitimizacija državnih institucija i destabilizacija države, što uključuje i moguće podsticanje građanskog rata. Institut podseća da je Vučić na funkciju predsednika izabran sa 60 odsto podrške građana, što, kako tvrde, predstavlja jasan izraz legitimne volje naroda. Napadi na predsednika i pretnje njegovom životu vide kao deo šireg plana za destabilizaciju države, gde ‘sva sredstva postaju dozvoljena’. Peticijom, Institut apeluje na širu javnost da podrži osnovno ljudsko pravo na život predsednika Vučića. ‘Ovom peticijom apelujemo na odbranu prava na život predsednika Srbije Aleksandra Vučića, kao neotuđivog ljudskog prava koje svaki čovek uživa svojim rođenjem i koja su mu kao takva garantovana kako Ustavom i zakonima, tako i Božijom voljom’, ističu iz Instituta.“ (Politika, 22. 1. 2025. godine)
U junu 2025. postala je predsednica novoosnovane Asocijacije novinara Srbije (ANS). Među najpoznatijim imenima tog udruženja su Dragan J. Vučićević (Informer), Minja Miletić (Juronjuz), Gordana Uzelac, Predrag Sarapa i Jovana Jeremić (Pink), Milomir Marić (Hepi), Saša Milovanović (Srpski telegraf), Gvozden Nikolić (TV Prva)…
„Predsednica ANS Ivana Vučićević je na osnivačkoj skupštini kazala da su taj put započeli sa jasnom vizijom – željom da budu glas borbe za prava novinara, željom za zaštitom kolega i unapređenjem uslova rada. ‘Danas postavljamo temelj za budućnost našeg novinarstva, budućnost u kojoj ćemo se zajedno boriti za principe koji su nam svima sveti – istina, objektivnost i sloboda izražavanja’, navela je Vučićević i dodala da je više od 1.000 novinara izrazilo interesovanje za članstvo u tom udruženju. ‘Bez slobode novinara, bez slobode medija, nema ni slobodnog društva. Pojedine naše kolege u decenijama iza nas, tu slobodu su platile životom. To ne smemo nikada da zaboravimo’, navela je Vučićević. Dodala je da će se zalagati za strože kazne za napade na novinare, kao i za efikasniju istragu u takvim slučajevima, kao i da će promovisati ‘etički kodeks novinarstva’ i podsticati odgovorno izveštavanje. ‘Naravno da sloboda medija nije samo pravo, već i obaveza. Kao novinari, moramo biti svesni sopstvene odgovornosti – moramo se boriti protiv dezinformacija, lažnih vesti i propagande, koje su nažalost sastavni deo globalnog informativnog prostora’, rekla je Vučićević.“ (Beta, 22. 6. 2025. godine)
Foto: Fonet, Dragan Antonić
