Rođen 1957. godine u Aranđelovcu.
Završio je Fakultet za fizičku kulturu, a od 1986. godine radio u MUP-u Srbije.
„A policiju baš i nisam voleo. Privodili su me nekoliko puta.
Zašto su vas privodili?
Zbog pevanja četničkih pesama. Osim kafana „Šumadija“, „Domovina“, „Staro zdanje“, „Zelengora“ koje i danas postoje u Aranđelovcu nije bilo ničeg.
Kako ste došli u policiju?
Poznavao sam Badžu, Vlahovića, Stanka Lopatića, svi su oni danas mrtvi. Pozvali su me da se takmičim za njih, a posle da dođem u policiju i radim. I, naravno, dođem 1986. godine. Bio sam instruktor za specijalnu fizičku obuku do početka 90-ih. Počinje rat u Hrvatskoj i vraćam se u Beograd. Tada su osnovane Posebne jedinice policije i mene iz odseka za specijalnu fizičku obuku gradskog SUP-a prebace u odsek za PJP.“ (NIN, 6. 5. 2010. godine)
Bio je instruktor borilačkih veština u SUP-u Beograd.
„U prvo vreme bio je instruktor za specijalnu obuku, a kasnije šef istoimenog odseka. Početkom devedesetih, kada su počeli YU-ratovi, postao je pripadnik Posebnih jedinica policije iz kojih će se deceniju kasnije formirati Žandarmerija. Na Kosovu i Metohiji tokom rata bio je komandant Operativno-potražnih grupa (OPG), malih jedinica za protivgerilsku borbu. ‘U Prištini sam bio pomoćnik komandanta štaba, ali sam bio prisutan na celom Kosovu’, kazao je.“ (Vreme, 25. 9. 2003. godine)
Na pitanje da li je učestvovao u akcijama u Hrvatskoj i u Bosni, odgovorio je:
„Nisam. Spletom okolnosti 1992. godine Ivan Maksimović, tadašnji načelnik Uprave policije poslao me je na obuku u Bajinu Baštu. Petnaest dana, na Tari, blizu Mitrovca, u selu Šljivovica. General Obrad Stevanović bio je rukovodilac štaba zadužen za zaštitu granice prema bivšoj republici Bosni i Hercegovini i tih dve nedelje pretvorilo se u tri godine. To je period za koji slobodno mogu da kažem da smo obučavali policajce. U Kamenici ih nisu učili da rukuju bombom, automatskom puškom, eksplozivima. Bilo je terorističkih napada, a zahvaljujući baš tim znanjima, dobro smo prošli i tada i posle na Kosovu. Nažalost, u ratu na Kosovu ipak smo imali oko 350 poginulih i više od 1.000 ranjenih policajaca.“ (NIN, 6. 5. 2010. godine)
Kaže da je nadimak Guri dobio na Kosovu.
„Tako su me nazvali saborci dok smo se borili na Kosovu. Znam da ta reč u prevodu sa albanskog znači kamen.“ (Vreme, 25. 9. 2003. godine)
Predvodio je policijsku akciju u selu Račak.
„Radosavljević je predvodio operaciju u selu Račak, na jugozapadu Kosmeta, 1999. godine, koja je bila neposredan povod za bombardovanje SRJ i jedna od najznačajnijih tačaka optužnice protiv bivšeg predsednika Slobodana Miloševića. Penzionisani general srpske policije je za ovaj događaj rekao da je to bila perfektno izvedena, legitimna policijska akcija, u kojoj su ubijeni naoružani teroristi, pripadnici takozvane Oslobodilačke vojske Kosova. Kao potvrdu njegovih reči, Radosavljević je naveo da je u Štutgartu, u bazi NATO za Evropu, dobio medalju i da je ta akcija ušla u udžbenike za specijalne jedinice NATO snaga. Slučaj ‘Račak’ nikad nije bio procesuiran u Haškom tribunalu.“ (Politika, 24. 4. 2010. godine)
„Šta se, po vama, dogodilo u Račku?
Antiterorističke akcije se izvode u vreme i sa mesta odakle vas neprijatelj ne očekuje. Odgovorno tvrdim da nijedan civil nije poginuo. Nije ih ni bilo u selu. Tu je bio samo štab gde je bila njihova komanda.
Šta danas stranci pričaju o Račku?
General Vesli Klark, koji je tada bio komandant združenih NATO snaga za Evropu, rekao je pred 200 ljudi da se akcije u Račku i Oraovici kod Preševa, proučavaju u NATO udžbenicima. Ponosan sam na ove akcije. Vrh moje karijere je što sam od NATO, koji je u to vreme bio neprijatelj, dobio medalju za doprinos miru na jugu Srbije.
Kako može da se kaže da je akcija izvedena besprekorno, kada su policajci zaduženi da čuvaju selo napustili svoje položaje?
Naravno, to je najveća greška i ja sam to rekao. Bilo je zimsko vreme, mrak pada oko 16 časova, pokušavali smo od podneva da izvršimo uviđaj, ali nismo mogli. Sve vreme smo bili pod vatrom. Planirao sam da ostavim jedinicu koja će da čuva čitavo selo kako bi sutradan izvršili uviđaj. Ostao je redovni sastav policije, sa tog terena, da čuva položaj.
Ko im je naredio da se povuku?
Zašto su i kada su u toku noći povučeni ne znam. Niti znam ko je izdao naređenje.“ (NIN, 6. 5. 2010. godine)
Radosavljević, 5. oktobra 2000. godine, nije poslušao naređenje da spreči dolazak demonstranata u Beograd.
„Peti oktobar je verovatno okrenuo tok istorije na našim prostorima. Isto bih postupio kao i tada, bez razmišljanja, jer nije bilo ni krvi ni žrtava. Procena je da je bilo između 50.000 i 100.000 ljudi ispred Skupštine. Da je bačen suzavac na tu masu, to bi bila katastrofa! Nije se postavljalo pitanje da li će se bacati suzavac ili ne. Bio sam u helikopteru iznad Skupštine, dobio sam naređenje da to uradim, ali nisam uradio. Nikada nikoga od tada opozicionih lidera nisam poznavao, nisam ništa pregovarao sa Đinđićem. To je bio Legijin zadatak. Nama u policiji bilo je najvažnije da neko ima kontakt s tim opozicionim liderima i da niko od ljudi ne puca na policiju. U tom slučaju bismo morali da uzvratimo i to bi bio kraj. Znali smo da policija neće prva pucati jer nema razloga budući da su naređenja bila suluda. Ni Legija, ni ja, ni pokojni Boško Buha, niti bilo koji drugi policajac nije hteo da ih izvrši. Bili smo protiv upotrebe bilo kakve sile. Da je policija iskoristila samo pet posto ovlašćenja koja je imala, bilo bi krvi do kolena. Naređenja su bila da se po svaku cenu zaustave kolone na putu za Beograd, a zna se kako se to radi. Inače, to je bio vrlo mučan trenutak jer smo mi kao policajci bili između čekića i nakovnja. Svi smo imali nekog prijatelja, ženu, dete ili poznanika na ulicama. Nisu Srbi bili inicijatori petog oktobra, već učesnici. Sve je smislio Zapad, i to je organizovao i parama i uticajem. Milošević je jedini bio protiv rasturanja Jugoslavije i povlačenja s vlasti, makar ga i likvidirali. Mnogo su para uložili u tadašnje organizacije poput ‘Otpora’ i opozicione lidere. Nisu hteli da plan propadne. Nije ih interesovalo da li će biti građanskog rata. To je proces od deset godina, a ne od godinu dana.“ (Ekspres.net, 11. 10. 2017. godine)
Kaže da je Zorana Đinđića upoznao neposredno posle Petog oktobra.
„Sedmog oktobra 2000. godine zove me Legija i kaže da Đinđić hoće da se upozna sa mnom. Ja sam posle te tri-četiri neprespavane noći došao kući jer se sve malo stišalo, i nije bilo preterane frke. Kažem Legiji: ‘OK, ako hoće ja sam u stanu, u Džona Kenedija u Zemunu’. Kažem ženi i ćerki da mi je Legija, koji je zvao ponovo, rekao da Đinđić dolazi za 15 minuta. A žena će meni: ‘Eh, Đinđić će baš kod nas da dođe!’ Tako sam se upoznao sa njim. Tada sam mu otvoreno rekao da to što sam uradio nije ni zbog njega ni zbog bilo koga drugog, nego zato što sam mislio da tako treba. Jer, je to u interesu države Srbije. I da sutra moje dete ne mora da crveni jer joj je tata radio nešto što nije u redu.“ (NIN, 6. 5. 2010. godine)
Naveo je da ga je Đinđić ubedio da ostane u službi.
„Rekao sam Zoranu: ‘Vidi druže, odlučio sam da idem i već sam ženi saopštio da napuštam službu’. Posle sat i po ubeđivanja Zoran mi kaže: ‘Dobro, ’ajde da popijemo onaj francuski konjak. Vidim da ne mogu da utičem na tvoju odluku. Ali, ja sam došao da upoznam tebe i tvoju porodicu i mislim da bi bio red da i ti dođeš i upoznaš moju porodicu’. Sutradan sam bio kod njega na Studentskom trgu. Tu su bili Ružica, deca. Upoznali smo se, i tako, na kraju sam rekao da ostajem u službi. Zbog svega.“ (NIN, 6. 5. 2010. godine)
U februaru 2001. postavljen je umesto Obrada Stevanovića za novog šefa Posebnih jedinica policije i iz čina pukovnika unapređen u čin general-majora. A u novembru 2001, nakon formiranja Žandarmerije kao formacije koja će zameniti posebne jedinice policije, Radosavljević dobija komandno mesto i čin general-potpukovnika.
„Nakon što je tokom političkih promena u oktobru 2000. godine pomogao novim demokratskim vlastima, kao bivši komandant Posebnih jedinica policije dobija zadatak da formira Žandarmeriju, novu elitnu jedinicu od koje se očekivalo da kao visokoprofesionalna jedinica zameni Jedinicu za specijalne operacije koju je i pored formalne smene kontrolisao Milorad Luković Legija. Vrlo brzo posle pada Miloševića, general Goran Radosavljević Guri je bio angažovan za uspostavljanje opšte bezbednosti na jugu Srbije, u oblastima oko Bujanovca, Medveđe i Preševa, kada se deo lokalnih Albanaca digao na oružje. U ovom slučaju ocena njegovog angažovanja iz Brisela bila je pozitivna – odlikovan je medaljom NATO za doprinos u oblasti bezbednosti.“ (Slobodna Evropa, 14. 2. 2007. godine)
Žandarmerija pod njegovom komandom podnela je, kako se ističe, najveći teret policijske akcije „Sablja“ tokom koje je „uhapšen ili likvidiran veći broj osumnjičenih za ubistvo premijera Zorana Đinđića“.
„Kako je došlo do toga da se Legija ‘preda’ vama? Čula se priča da ste ga vi odveli u MUP Srbije. Tvrdite, međutim, da to nije tačno?
– Nije se on predao meni. Tada nisam bio u Beogradu. On je prvo došao do ljudi iz Žandarmerije koji su čuvali njegovu kuću. Ti momci su pozvali komandanta Beogradskog odreda, a on je onda mene obavestio šta se dešava i predložio mi da se čujem sa žandarmima koji su na licu mesta. Jedan od njih mi je rekao da je tu Legija i da hoće da se preda. Tražio sam da ga čujem telefonom kako bih proverio da li je to istina. Prepoznao sam mu glas. Tada sam naredio komandantu Beogradskog odreda da ode po njega.“ (Večernje novosti, 22. 12. 2008. godine)
Sa mesta komandanta Žandarmerije smenjen je u avgustu 2004. „Radosavljevićeva smena najavljena je već u martu 2004. godine, nakon što su novu koalicionu vladu formirali DSS, NS i G17 Plus, ali je odložena nakon pobune Albanaca na Kosovu.“
„Rešenjem pomoćnika ministra, načelnika Resora javne bezbednosti generala Miroslava Miloševića, na mesto komandanta Žandarmerije postavljen je general Borivoje Tešić, a dosadašnjem komandantu, generalu Radosavljeviću odato je priznanje za profesionalizam i višegodišnji napor i rad u rukovođenju posebnim jedinicama. Radosavljević je raspoređen na mesto savetnika u Upravi policije u sedištu ministarstva, gde će njegovo znanje i bogato iskustvo biti u funkciji ukupnog poboljšanja funkcionisanja i organizacije jedinica policije, navodi se u saopštenju MUP-a i dodaje da su ‘kadrovske promene u komandi Žandarmerije planirane u sklopu reorganizacije…'“ (Blic, 18. 8. 2004. godine)
Posle sporazumnog raskida radnog odnosa, od 1. februara 2005. više nije u policiji.
„Kada sam napustio službu ja sam došao kod svog prijatelja Miše Omege jer me je zvao. Dao mi posao. Dao mi hleb u ruke. Dao mi je da radim kod njega u firmi koja se zove Bagersko-brodarsko preduzeće.
Otkud sada Milomir Joksimović, to jest Miša Omega?
Miša Omega?! On mi je prijatelj evo već dvadeset godina. Porodični prijatelj. Nas dvojica se znamo još od vremena kada sam ja bio instruktor za specijalnu fizičku obuku. Njegova porodica je mojoj porodici puno pomogla i dok sam bio na Kosovu i kasnije. Ne mislim samo u materijalnom smislu. Moja žena je imala sa nekim da popriča, da podeli tugu, radost.
A šta ste radili?
Bio sam njegov pomoćnik za internu kontrolu. Jer tu uvek neko nešto krade, naftu… i tako.“ (NIN, 6. 5. 2010. godine)
Nekoliko godina kasnije, na sudu je objašnjavao razloge zbog kojih je otišao iz policije.
„Zamenika tužioca za ratne zločine Dragoljuba Stankovića interesovalo je zbog čega je Radosavljević napustio službu. Ovaj je polako i detaljno ispričao kako je sve počelo kada se predao Legija, tada optuženi za ubistvo premijera Zorana Đinđića.
– Tadašnji ministar policije Dragan Jočić mi je naredio da ga, umesto u zatvor, dovedem u MUP – ispričao je Radosavljević. -Zatražio sam mu pismeno naređenje. Ministar mi je odgovorio: ‘Ti si profesionalac i znaš da je usmeno naređenje isto što i pismeno’. Posle nekoliko meseci, Guri je čuo da će protiv njega biti podneta krivična prijava, jer je prekršio zakon pošto se pozivao na usmeno naređenje. Ubrzo ga je, objasnio je, pozvao i šef Uprave kriminalističke policije Milivoje Mirkov, koji je zatražio da odgovori na četiri pitanja. – Interesovalo ga je da li sam vođa terorističke organizacije koja planira da ubije Vojislava Koštunicu, kakvi su moji odnosi sa ambasadom SAD, da li sam nameravao da se silom vratim na čelo Žandarmerije i u kakvom sam odnosu sa generalom Milanom Obradovićem – nabroja nekadašnji komandant Žandarmerije. – Odbio sam da napišem izjavu i odlučio da napustim službu.“ (Večernje novosti, 22. 12. 2008. godine)
MUP je u februaru 2007. raspisao potragu za njim, pošto se nije pojavio kao svedok na suđenju procesu za ubistvo braće Bitići.
„Još juna prošle (2006) godine mediji su spekulisali da je Guri napustio zemlju zbog toga što činjenice u istrazi ubistva braće Bitići, trojice američkih državljana poreklom iz Prizrena, vode prema bivšem komandantu Žandarmerije. Fond za humanitarno pravo odavno je ukazivao na povezanost Radosavljevića sa zločinima na Kosovu. Brat žrtava Fatos Bitići svojevremeno je za Danas rekao da je video izjavu policajca iz Prištine datu istražnom sudiji u Kladovu, prema kojoj je naredbu za ubistvo dao upravo Radosavljević. Pošto je reč o američkim državljanima, u istrazi o ovom slučaju učestvuje i američki FBI, a prema nezvaničnim saznanjima nestanak Gurija uočili su upravo Amerikanci. Braća Bitići izvedena su 8. jula 1999. iz zatvora u Prokuplju, gde su izdržali prekršajnu kaznu od 11 dana zatvora zbog nelegalnog boravka u SRJ. Odvedeni su u bazu Posebnih jedinica policije u Petrovom Selu gde su nakon dva dana ubijeni mecima u potiljak, potom pokopani u masovnu grobnicu, u kojoj su bili Albanci ubijeni na Kosovu. Komandant Posebnih jedinica policije tada je bio upravo Radosavljević. On je kasnije tvrdio da je u vreme kada su trojica braće ubijena bio na odmoru. U grobnici gde su pronađena braća Bitići bilo je ukupno 47 tela Albanaca sa Kosova. Da li je moguće kopati masovnu grobnicu, a da komandant baze ne zna ništa o tome?“ (Danas, 15. 2. 2007. godine)
Radosavljević se pred sudom pojavio krajem 2008. godine.
„Goran Radosavljević Guri, u ponedeljak je, posle dve i po godine, izašao pred Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, i svedočio o ubistvu Amerikanaca albanskog porekla Ilaja, Agrona i Mehmeta Bitićija. Na suđenju se pojavio i Milorad Ulemek Legija, koji je odbio da bude – svedok. O samom ubistvu, bivši komandant Žandarmerije, nije rekao mnogo uprkos tome što ga je Fatos Bitići, brat ubijenih, optužio da je lično on naredio njihovu egzekuciju. Veću pažnju, međutim, izazvalo je kada je progovorio o razlozima zbog kojih je napustio policiju. ‘Bio sam rukovodilac obuke u Nastavnom centru policije u Petrovom Selu – počeo je svedočenje bivši komandant Žandarmerije, pominjući mesto gde su Bitići ubijeni. – Ali, nemam neposrednih saznanja o samom činu. Priču sam povezao kasnije, na kolegijumu MUP, kada su pronađene masovne grobnice u kojoj su bila i tela trojice braće.“ (Večernje novosti, 22. 12. 2008. godine)
Posle odlaska iz policije, Radosavljević je osnovao agenciju za fizičko-tehničko obezbeđenje. Radio je na Bliskom istoku i obučavao specijalce libijskog predsednika Moamera el Gadafija.
„Protekle dve i po godine sam radio u Libiji i na Bliskom istoku. Moja firma i dalje radi tamo, ali ne mogu o tome da govorim, jer klijenti ne žele da se o njima javno govori i to kao profesionalac poštujem. Sa Gadafijem sam imao poslovnu saradnju, ali o detaljima ne bih mogao da govorim’, naveo je Radosavljević. Njgova agencija obezbeđuje 15 firmi, a poslednji posao sklopljen je sa hrvatskom kompanijom IDEA, koja se nalazi u vlasništvu tajkuna Ivice Todorića. ‘Obezbeđivaćemo sve njihove objekte na teritoriji Srbije. Osim toga, obezbeđujemo još 14, 15 firmi i brojne ličnosti, ovde i u svetu, ali to je poslovna tajna’, naveo je Radosavljević u intervjuu za Alo!“ (Index.hr, 6. 1. 2009. godine)
U prvim godinama od osnivanja Srpske napredne stranke Radosavljević se pojavljivao na njihovim skupovima, ali i uzimao učešće u aktivnostima te partije.
„Zašto ste se priključili Srpskoj naprednoj stranci, kad ste ceo život bili izvan partije?
– Smatram da niko u policiji i vojsci ne sme da bude član političke stranke ili partije. Prošlo je pet godina otkako sam napustio službu. Sad sam privatnik i imam pravo da budem u kojoj hoću stranci. Moje mišljenje je da kvalitetan SNS može da dovede do boljitka u ovoj državi.
Stvarno verujete da kroz SNS možete davati doprinos recimo u pripremi njihovog predloga zakona o policiji…
– Apsolutno da i mnoge druge zakone treba usaglasiti sa standardima.
A da niste ušli u SNS da bi je ojačali? Ili da bi vas najmoćnija opoziciona stranka zaštitila od neprijatelja?
– Ne bih se vozio sam na motoru da imam puno opasnih neprijatelja, nego bih imao obezbeđenje. Zaštita kao ni u poslednjih pet godina, mi ne treba.
Nemojte da nas zavitlavate.
– Stvarno vam kažem [smeh]. U životu niko ne može da se zaštiti..
Ako Tomislav Nikolić i „naprednjaci“ dođu na vlast da li je za očekivati da će Guri ponovo da bude komandant Žandarmerije ako ne i ministar policije?
– O tome nismo pričali nikada. Iskustvo i znanje je potrebno svakoj zemlji.
Pitamo, ne vređamo [smeh]…
– Ušao sam čista srca, kao što mislim da su oni čista srca mene i pozvali u stranku.“ (NIN, 6. 5. 2010. godine)
Krajem 2018. američke vlasti zabranile su mu ulaz u SAD „zbog umešanosti u grubo kršenje ljudskih prava“.
„Član 7031 (c) predviđa da u slučajevima kada državni sekretar ima verodostojne informacije da su strani zvaničnici uključeni u značajnu korupciju ili grubu povredu ljudskih prava, te osobe i članovi njihove uže familije nisu prihvatljivi za ulazak u Sjedinjene Države. Radosavljević je verodostojno upleten u ubistvo braće Bitići 1999. godine, troje albansko-američke braće koji su ubijeni u Srbiji nakon rata na Kosovu’, navodi se u saopštenju.“ (Slobodna Evropa, 19. 12. 2018. godine)
Radosavljević je izjavio da ga ta odluka „ne interesuje, niti pogađa“.
“Ne želim da reagujem na takvu vest, niti me interesuje niti me pogađa takva odluka’, rekao nam je Radosavljević nakon što je objavljena informacija da ga je Stejt dipartment označio kao ‘učesnika u teškim kršenjima ljudskih prava’. U izjavi za RSE odbacio je bilo kakvu odgovornost za smrt braće Bitići. ‘Dao sam izjave istražnim organima, hiljadu puta sam o tome pričao, tako da je nonsens da govorim o tome uopšte’, rekao je Radosavljević.“ (Slobodna Evropa, 19. 12. 2018. godine)
Kada je u oktobru 2019. Predstavnički dom Kongresa SAD u punom sastavu po prvi put jednoglasno usvojio rezoluciju kojom se od Srbije zahteva da reši slučaj ubistva braće Bitići, Radosavljević je izjavio da “nije zabrinut”.
„I ranije su usvajali te rezolucije. Umoran sam od komentarisanja“, rekao je Radosavljević u nekoliko kratkih odgovora. On kaže da je samo član SNS, te da ne namerava da napusti tu partiju. „Čist sam i nemam razloga da se plašim. Nikada se nisam plašio“, ponavlja Radosavljević.” (Slobodna Evropa, 23. 10. 2019. godine)
Na obeležavanju Dana žandarmerije 30. juna 2021. u Novom Sadu, komandant Žandarmerije Dejan Luković uručio je Radosavljeviću, kao prvom komandantu ove policijske jedinice u Srbiji, plaketu „u znak zahvalnosti za uspešnu saradnju“.
„Ambasada SAD je reagovala povodom davanja plakete Žandarmerije prvom komandantu ove policijske jedinice u Srbiji Goranu Radosavljeviću Guriju 30. juna, u znak zahvalnosti za uspešnu saradnju. ‘On bi trebalo da bude suočen s pravdom, a ne da prima počasti“, zaključuje se u tvitu u kome se prenosi i vest koju je Radio Slobodna Evropa objavio 30. juna povodom ovog događaja.“ (Slobodna Evropa, 3. 7. 2021. godine)
Naslovna fotografija: FoNet/Aleksandar Levajković
