Rođen 1971. u Priboju.
U biografiji objavljenoj u „Večernjim novostima“ navodi se da je završio Ekonomski fakultet, smer “menadžer biznisa”.
„U periodu 1989-1990 služio je vojni rok u JNA, a potom radio kao načelnik obezbeđenja, u velikoj građevinskoj firmi u Srbiji. Početkom 1992. stigao je u Rusiju, u grad Perm na izgradnju čuvenog sportskog kompleksa. Radio je kao načelnik obezbeđenja ovog objekta do početka 1994. godine. Započeo je svoj biznis i odselio se u Ukrajinu.“ (Večernje novosti, 14. 8. 2013. godine)
Ističe da je tada u Ukrajini otvorio privatnu firmu i ostao da živi i radi u Dnjepropetrovsku.
„Mi Srbi u Ukrajini živimo, bavimo se unosnim poslovima u građevinarstvu, i zato živimo verovatno bolje nego mnogi gastarbajteri u Evropi ili doseljenici u Americi. Srbi su u Ukrajini gornja srednja klasa, ne samo zbog dobre zarade, već i zbog niskih troškova života. Imam firmu, preko koje se bavim izvozom gvožđa, obojenih metala, a ponekad i drveta. Jedne godine promet mi je bio preko milion dolara. Imam međutim i dve građevinske firme, jer sam kao trgovac uspeo da se ubacim u poslove sa izgradnjom kuća i stanova i kao dobar organizator u tome sam uspeo. Izvozim u sve zemlje Evrope, samo ne u Srbiju, jer naša vlada još nije sa Ukrajinom sklopila bilatelarne ugovore o ekonomskoj saradnji i trgovini.“ (Večernje novosti, 14. 8. 2013. godine)
Kako su pisale „Večernje novosti“, u junu 1999. je, „zahvaljujući njegovim patriotskim aktivnostima“, osnovana prva srpska organizacija na prostoru bivšeg SSSR-a, pod nazivom Srbska opština “Sveti Sava”, sa centrom u Dnjepropetrovsku.
„Dragan Stanojević je glavni inicijator, ideolog i sponzor stvaranje nove međunarodne organizacije ‘Ujedinjena Srbska Diaspora Evroazije’, koja stvara filijale na celom prostoru ZND. Ova organizacija je jedinstvena i ona je akreditovana u svim ovim zemljama i prihvaćena od strane najviših državnih organa. ‘Prvi sam otvorio ruski, ukrajinski, beloruski i evro-azijski prostor za delovanje srpske dijaspore i naše diplomatije. Radio sam na maksimalnom intenziviranju političkih, kulturnih, ekonomskih i drugih odnosa između Srbije, Ukrajine i Rusije. Organizovao sam sastanke najviših zvaničnika i političara iz Srbije sa najvećim zvaničnicima Rusije i rukovodstvom ‘Organizacija Ugovora o Kolektivnoj Bezbednosti’ rezultatom čega je Srbija u 2013. postala član u svojstvu posmatrača saveta ‘OUKB’, otkriva naš sagovornik, koji razmišlja o tome da formira i održi prvi kongres svih Srba sveta, u okviru organizacije Svetski srpski sabor, čiji je član.“ (Večernje novosti, 14. 8. 2013. godine)
Istakao je da svojim „ozbiljnim uspesima“ smatra lobiranje i „usvajanje rezolucije u ukrajinskom parlamentu protiv priznanja secesije Kosmeta“.
„Bio je organizator i suorganizator velikih međunarodnih konferencija, na veoma važne teme (alternativni sistem bezbednosti, energetska bezbednost u današnjem svetu i slično) u Beogradu, Moskvi i Kijevu. Bio je posmatrač i moderator međunarodnih posmatrača na predsedničkim i parlamentarnim izborima u Rusiji i Ukrajini. Radio i lobirao za ukidanje viznog režima između Srbije, Ukrajine i Rusije. Učestvovao u svojstvu eksperta na velikom broju međunarodnih konferencija u podršku kandidata za predsednika Ruske Federacije, V.V.Putina. Ključnim u svojim aktivnostima, smatra rad nad posebnim odnosima sa Ruskom Federacijom. Formiranje projekata sa ciljem maksimalne integraciju Ruske Federacije i Srbije, u svim oblastima obezbeđivanja zajedničkih nacionalnih interesa naših naroda. ‘Cenjen sam kao građanin Ukrajine i Rusije, i Belorusije, i od naroda, i od političara, i od biznismena. Ukrajina je vrlo brzo prebolela sve bolesti tranzicije i prvobitne akumulacije kapitala. Naime, političari i biznismeni su shvatili da je ekonomski razvoj zemlje, a i profit koji kroz njega dobijaju, mnogo važniji od ličnih ambicija i borbi za prestiž’, objašnjava svoju poziciju Dragan Stanojević, koji se pored politike aktivno bavi i privredom.“ (Večernje novosti, 14. 8. 2013. godine)
Navodi da je još krajem 1994. organizovao prve međunarodne letove za Beograd.
„U tom periodu je u gradovima Dnjepropetrovsku, Donjecku, Jalti, Harkovu, Rostovu, Sočiju i drugim bilo nekoliko desetina velikih građevinskih firmi, koji su gradili različite objekte i nekoliko hiljada graditelja koji su koristili usluge avio-kompanije. Lično kao građevinar poznat je po izgradnji velikih sistema, ali i luksuznih vila za ruske i ukrajinske političare i biznismene. ‘Neprestano pokušavam da dovedem ukrajinske oligarhe u Srbiju i odvedem srpske bogataše u Ukrajinu da grade dve zemlje. Moja ideja je da u Ukrajini izgradimo lanac srpskih supermarketa, u kojima bi se prodavala naša hrana, naša pića, naša garderoba, sva roba široke potrošnje’, otkrio nam je biznismen Dragan Stanojević.“ (Večernje novosti, 14. 8. 2013. godine)
U avgustu 2013. izabran je za predsednika Skupštine dijaspore i Srba u regionu.
„Treće zasedanje Skupštine dijaspore i Srba u regionu glasanjem 35 delegata izabralo je za predsednika ovog parlamenta Dragana Stanojevića, delegata iz Ruske Federacije, Ukrajine i Republike Belorusije, za potpredsednike su izabrani delegati Zvonimir Jovanović iz Švajcarske i jerej Saša Stojanović iz Australije.“ (Večernje novosti, 14. 8. 2013. godine)
Početkom 2014. isticao je da je „jedna kozačka grupa“ na njega „pokrenula lov“.
„Ne prestaje internet hajka kojom se po Ukrajini šire pozivi na linč biznismena Dragana Stanojevića iz Kijeva, inače predsednika Skupštine dijaspore i Srba u regionu. U lov na Stanojevića prema navodima sa veb-sajta falangeoriental.blogspot.com, uključili su se i neki ukrajinski Kozaci, koji su se pridružili demonstrantima sa Majdana u Kijevu, obećavajući da će pomoći u hapšenju Stanojevića. ‘Kozaci u Ukrajini su podeljeni u dve grupe. Oni koji slede tradicionalne kozačke vrednosti, a čiji sam počasni član, ne stoje iza ove hajke. Pretpostavljam da je lov pokrenula druga kozačka grupa, koja se deklariše kao ukrajinska i kao ultranacionalistička. Oni su svojevremeno u svoje redove primili vatikanskog papu Vojtilu, a od zimus su aktivni na ukrajinskim protestima’, izjavio je za ‘Vesti’.“ (Telegraf.rs, 26. 2. 2014. godine)
Ta kozačka grupa je, kako su objavili mediji, navodila da je „srpski socijalistički terorista, aktivista srpske dijaspore iz Kijeva Dragan Stanojević internetom širio lažne informacije o Evromajdanu, rekavši da su protesti plaćeni novcem sa Zapada i da su demonstranti plaćani najmanje 200 evra na dan“.
„Braćo Kozaci! Neprijatelj mora znati da će biti odgovoran narodu, našem sprovođenju zakona i da nigde ne može da se sakrije u Ukrajini. Proglašavamo lov! Uhvatiti Dragana Stanojevića i pitati ga da se pokaje za hrišćanske klevete i krivokletstvo – naša je sveta dužnost!’, navodi se u proglasu. ‘To je pokušaj podmetanja da sam provokator i tvorac dezinformacija, a samo sam na svoj Fejsbuk profil preneo ono što su objavljivali ukrajinski državni mediji. (…) Prema nekim saznanjima ‘lov’ na mene je počeo iz kafanskih krugova i inicirali su ga Albanci. Prijatelji koje imam i među evromajdancima, dojavili su mi da su neki kosovski Albanci podmetnuli laž jednoj Ukrajinki, udatoj za Srbina, da sam ruski i srpski agent i neprijatelj Ukrajine’, kaže Stanojević.“ (Telegraf.rs, 26. 2. 2014. godine)
Navodi da se nakon toga vratio u Srbiju.
„Trajalo je do 2014. godine dok nisam postao meta za likvidaciju u Ukrajini. Tadašnji ambasador, bivši šef BIA, Rade Bulatović je je rekao Nikoliću i još nekim ljudima da sam sve izmislio i praktično namestio da me ubiju. Jedva sam uspeo da spasim sebe i porodicu, država mi nije pomogla, iako sam bio na čelu Skupštine dijaspore. Ja nisam kriminalac, to je bilo čisto politički. Od tog momenta sam shvatio da je ovaj sistem truo’, tvrdi on. Poručuje i da je sedam-osam od ukupno 10-15 njegovih prijatelja, koji su se uz njega našli na pomenutom spisku za likvidaciju ubijeni, te da je na jednog od njih, Olega Ferju, bivšeg kandidata za predsednika Ukrajine, pokušan atentat pre oko mesec dana.“ (Danas, 7. 12. 2023. godine)
Od aprila 2018. predsednik je Pokreta Rodoljubi otadžbine i dijaspore-ROD.
„Posle registracije Pokreta Rodoljubi otadžbine i dijaspore-ROD, koji su osnovali lideri srpskih zajednica na svim kontinentima u cilju zaštite interesa srpskog rasejanja i srpskih interesa u celini, održana je i Izborna skupštine Pokreta ROD, od 9. do 11. aprila u, simbolično odabranom, manastiru Mileševa i okolini. U saopštenju ROD-a, između ostalog piše, da se posle dužeg dogovaranja došlo do ideje da se stvori jedna vrsta pokreta koji bi predstavljao 5 miliona rasejanih Srba sa svih kontinenenata, kao i one u matici, i to bez ideoloških odrednica. Dragan Stanojević je u porti manastira Mileševa pročitao pripremljenu i usaglašenu Deklaraciju koju je ROD doneo u cilju odbrane Kosova i Metohije.“ (RTS, 18. 4. 2018. godine)
U decembru 2023. „Slobodna Evropa“ objavila je informaciju da se Stanojević nalazi na čelu i srpskog ogranka ruske nevladine organizacije „Druga Ukrajina“.
„U Srbiji je registrovano predstavništvo ruske nevladine organizacije ‘Druga Ukrajina’, koju je nakon odlaska u Rusiju osnovao Viktor Medvedčuk, bivši ukrajinski političar optužen za izdaju. Na čelo ove organizacije došao je Dragan Stanojević, kandidat za poslanika Srbije, koji javno podržava rusku agresiju na Ukrajinu. Organizacija ‘Druga Ukrajina’, koju je osnovao Medvedčuk u Rusiji, preimenovana je. Nije više ‘regionalni’ već ‘međunarodno-društveni pokret’. Ovu informaciju objavili su novinari istraživačke mreže Ukrajinskog servisa Radija Slobodna Evropa ‘Šeme’ (Schemes), pozivajući se na podatke iz zvaničnih registara Srbije i Rusije. Prema Agenciji za privredne registre (APR), predstavništvo ruske organizacije ‘Druga Ukrajina’ otvoreno je u avgustu 2023. Prema podacima iz zvaničnog registra, predstavništvo ‘Druga Ukrajina’ (naziv ogranka na srpskom jeziku) za svoju delatnost navodi ‘uspostavljanje uzajamno korisne saradnje između naroda Srbije, Rusije i Ukrajine’.“ (Slobodna Evropa, 8. 12. 2023. godine)
„Slobodna Evropa“ navodi da je Stanojević od juna 2021. pod sankcijama ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu i da mu je od tada na tri godine zabranjen ulazak u Ukrajinu.
„Stanojević je više puta javno iskazivao divljenje politici ruskog predsednika Vladimira Putina, odobravao stav mađarskog premijera Viktora Orbana, a takođe je podržavao rusku vojnu agresiju na Ukrajinu. Radovao se ruskom granatiranju centra Kijeva i bio ogorčen kada je Služba bezbednosti Ukrajine 2022. pritvorila Viktora Medvedčuka. Stanojević je na čelu organizacije za dijasporu ‘Sabor srpske dijaspore’ i međunarodne proruske nevladine organizacije ‘Ujedinjena srpska dijaspora Evroazije’.“ (Slobodna Evropa, 8. 12. 2023. godine)
Prema platformi Jukontrol (YouControl), prenosi „Slobodna Evropa“, u Ukrajini je Stanojević i dalje na čelu Zajedničke firme „Jug-Ukr-Kontrakt“ DOO, sa imovinom u Kijevskoj i Dnjepropetrovskoj oblasti.
„Novinari Radija Slobodna Evropa kontaktirali su Stanojevića za komentar. U svom odgovoru je podvukao: ‘Moja ideja nije da pomognem Medvedčuku, siguran sam da mu nije potrebna moja pomoć, već da pomognem Ukrajincima koji se prijave. Nećete uspeti da me uvučete u vaš politički rat, jer je vlast privremena, a narod večan, a ja za narod činim sve što mogu. Nikada nisam podržavao nikakvu agresiju i neću. Kao što neću podržati ukrajinsku vlast koja je suštinski uništila Ukrajinu koju sam voleo, koja svojom politikom uništava cvet ukrajinske nacije i vodi rat protiv neistomišljenika. Upozorio sam Ukrajinu kuda će voditi politika Majdana.“ (Slobodna Evropa, 8. 12. 2023. godine)
Na parlamentarnim izborima održanim 17. decembra 2023. bio je na 8. mestu liste „Mi, glas iz naroda – prof. dr Branimir Nestorović“. Prema preliminarnim rezultatima, lista je uspela da preskoči izborni cenzus za Skupštinu Srbije (4,70 odsto).
„Nosilac liste ‘Mi – Glas iz naroda’ na republičkim izborima Branimir Nestorović izjavio je večeras da je uspeh koji je ostvarila ta lista ogroman i da ’99 odsto neće ulaziti ni u kakve koalicije i da neće trgovati’. ‘Bićemo to što jesmo. Rašćemo dalje i to će se širiti’, rekao je Nestorović i dodao da bi bilo glupo da narodnu energiju koja je uložena u tu listu iznevere na prvom koraku. On je rekao da listi ‘Mi – Glas iz naroda’ niko nije davao šanse, a ušli su u krug četiri, pet najjačih partija u zemlji, bez novca, infrastukture. Nestorović je rekao i da ih je kampanja koštala 12.000 evra.“ (FoNet, 17. 12. 2023. godine)
Foto: Screenshot Youtube/@balkanskaostrica
