Rođen 1951. u Beogradu.
Diplomirao novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu 1980. godine.
„Novinarsku karijeru je počeo tokom studija, i to na TV Beograd, u ‘Beogradskoj hronici’ Nenada Ristića. Na Studiju B je radio od 1980. do 1984. u popularnim emisijama ovog tadašnjeg čuda od radija. Mada ga mnogi znaju kao ‘političkog’ novinara, Vlajić se bavio i privredom i imao svoju nedeljnu emisiju ‘Privredni forum’. U to vreme je Studio B bio inventivan u mnogim oblastima, u šta spada i intervju sa predsednikom Gradskog komiteta SKJ Ivanom Stambolićem. Pokojni Stambolić je tri sata sedeo u studiju, odgovarao na Vlajićeva pitanja i pitanja slušalaca, što je bila senzacija za to vreme.“ (Danas, 11. 4. 2010. godine)
U oktobru 1984. prelazi na Radio Beograd.
„Izveštava iz Skupštine, prati Predsedništvo SFRJ, bio je i urednik privredne rubrike. Izveštavao je sa čuvenog ‘cirkusa’ od sastanaka Predsedništva SFRJ uoči raspada zemlje, svrgavanja Nikolae Čaušeskua u Rumuniji, početka rata u Hrvatskoj. Kada je leta 1991. smenjen deo rukovodstva na tadašnjem Radiju i Televiziji Beograd, podneo je ostavku na mesto urednika iz solidarnosti sa smenjenim kolegama. Kazna je usledila tako što je dobijao manje posla, a 1993. stiže rešenje o prinudnom odmoru. Istovremeno dobija i poziv BBC-ija i od tada radi za najpoznatiju britansku medijsku kuću.“ (Danas, 11. 4. 2010. godine)
Na BBC-ju radio je do novembra 2010. godine, kada se vraća na Radio Beograd, na mesto glavnog i odgovornog urednika.
„Upravni odbor RTS-a je, na predlog generalnog direktora Aleksandra Tijanića, imenovao rukovodioce televizije i radija. Upravni odbor ocenjuje da će brižljivo odabran tim doprineti još boljem i kvalitetnijem radu Javnog servisa. Posle tri decenije, svojoj kući vratio se Đorđe Vlajić, koji je karijeru i počeo u Radio Beogradu. Vlajić kaže da će, kao glavni i odgovorni urednik Prvog programa Radio Beograda, primeniti iskustva koja je stekao na Bi-Bi-Siju, gde je radio skoro 18 godina. Objektivnost, brza i tačna informacija biće imperativ RTS-a, kako bi se opravdalo poverenje nekoliko miliona gledalaca i slušalaca, i privukla nova publika.“ (RTS, 18. 10. 2010. godine)
Kako ističe, jedan je od osnivača Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) i potpredsednik tog udruženja od 2004. do 2008. godine.
U aprilu 2010. izabran je za predsednika Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).
„U prioritete svog predsedavanja NUNS-om navodi snaženje novinarske profesije u društvu i reformu medijskog zakonodavstva. Zalaže se za usvajanje novog i drugačijeg zakona o informisanju i obećava da će NUNS sa novim rukovodstvom ostati udruženje nezavisnih novinara, intelektualni korektiv vlasti i javnosti. Novo rukovodstvo i predsednik NUNS-a pokušaće da doprinesu poboljšanju socijalno-ekonomskog položaja novinara. ‘Ključni prioritet će biti snaženje profesije i pozicija profesije u društvu. Smatram da je novinarstvo na mnogo načina ugroženo u Srbiji i zbog političkih pritisaka, ekonomskih pritisaka, nerešenih vlasničkih odnosa u medijskoj sferi. Uz to verujem da će morati dosta da se radi na ojačavanju pozicije samih novinara u firmama u kojima rade, da se nađe način da se dođe do čvršćeg ugovornog odnosa poslodavaca i novinara. Bilo bi idealno napraviti kolektivni ugovor kao za druge profesije’, rekao je Vlajić.“ (Danas, 11. 4. 2010. godine)
Na toj funkciji bio je manje od dva meseca, kada je „iz ličnih razloga“ podneo ostavku.
„Prema rečima potpredsednice NUNS-a Jelke Jovanović, najkasnije krajem jula, na izbornoj skupštini u Beogradu, biće izabran novi predsednik udruženja. ‘Vukašin Obradović će, kako je određeno Statutom, preuzeti nadležnosti. Đorđe Vlajić je naveo lične razloge za ostavku, o čemu nas je obavestio u ponedeljak. Imali smo konsultacije, održali smo i sastanak Izvršnog odbora. Pokušali smo da prevaziđemo tu situaciju i pomognemo što je moguće više, da eventualno promeni odluku. Međutim, on je procenio da je to jače od onoga koliko u ovom trenutku može da se angažuje i ostao je pri svojoj odluci predsednika’, kaže Jovanovićeva za ‘Politiku’.“ (NUNS, 4. 6. 2010. godine)
Bio je predsednik Upravnog odbora Medija centra Beograd od 2006. do 2010. godine.
Na Radio Beogradu bio je do novembra 2015, a od januara 2018. do juna 2023. bio je angažovan u „FoNet novinsko-izdavačkom društvu d.o.o, na uredničkim poslovima u TV servisu vesti Novinske agencije FoNet“.
Član je Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji.
„U 2002. i 2003. pripremio za Medija centar u Beogradu dve serije okruglog stola (ukupno 12) o ekonomskim, pravnim i bezbednosnim pitanjima tranzicije. Sa profesorkom Ekonomskog fakulteta u Beogradu Danicom Popović, koautori, dogodišnji kurs za novinare (15 medija iz Srbije) o ekonomiji tranzicije. U 2002. za Medija centar u Beogradu voditelj, scenarista i koautor sa Dimitrijem Boarovim, TV serije ‘Tranzicija’ od 12 epizoda. Od 2005. do 2010. predavač na brojnim kursevima za novinare organizovanih od misije OEBS u Beogradu i kancelarija UNICEF i UNHCR. U 2004. rad na pripremi i promociji Etičkog kodeksa novinara Srbije i vođenje javne rasprave o dokumentu pre usvajanja u novinarskim udruženjima. Od 2013. do 2014, kao predstavnik RTS, član radne grupe formirane odlukom ministra kulture i informisanja za pripremu nacrta medijskih zakona, o elektronskim medijima i javnim servisima. Po usvajanju zakona učestvovao u pripremi novog Statuta javnog servisa prilagođenog novim zakonima. U aprilu 2018. kao stručnjak angažovan u radionici koju je organizovao IREX za direktore i glavne urednike javnih servisa severnoafričkih i bliskoistočnih država“, dodaje u biografiji.
U maju 2025. podneo je kandidaturu za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
U junu je povukao kandidaturu.
„Mi, ovlašćeni predlagači, kandidati i kandidatkinje za članove Saveta REM, ovim putem obaveštavamo javnost da istupamo iz daljeg učešća u ovom procesu. Naša odluka usledila je nakon što nijedan od ukupno 30 prigovora koje su podneli legitimni predlagači nije razmotren, a upozorenja na gruba kršenja zakona i pogrešna tumačenja osnovnih pravnih normi ostala su ignorisana. (…) Nećemo biti saučesnici u simulaciji reformi i fingiranju ispunjavanja evropskih obaveza dok se sistematski urušava REM kao nezavisno telo. REM nije politička alatka – on postoji zarad zaštite građanskih prava, slobode izražavanja, borbe protiv govora mržnje i obezbeđivanja stvarnog medijskog pluralizma. Uverenja smo da se u Evropsku uniju ne ulazi mimo zakona, već kroz njihovu doslednu primenu. Zbog svega navedenog, smatramo da je ovaj proces pravno i politički kompromitovan i ovim putem potvrđujemo da u njemu više nećemo učestvovati.“ (NUNS, 13. 6. 2025. godine)
Foto: FoNet, Nenad Ðorđević
