Dejan Djurdjević

Rođen je 6. juna 1974. u Beogradu.

U rodnom gradu završio je osnovnu i srednju školu. Pravni fakultet u Beogradu upisao je 1993, a diplomirao 1997. godine sa prosečnom ocenom 9,90, kako ističe, kao najbolji student u svojoj generaciji. Dodaje da je u toku studija više puta nagrađivan „za odlične uspehe u učenju i sticanju znanja“. Dobitnik nagrade iz fonda „Nenad Eftimovski“ i nagrade najboljeg studenta Univerziteta u Beogradu. Na Pravnom fakultetu bio je asistent Olivera Antića.

U biografiji navodi da je poslediplomske studije na građanskopravnom smeru na Pravnom fakultetu u Beogradu upisao 1997, a magistarsku tezu „Određivanje i promena zakonskog naslednog dela“, odbranio sa odličnim uspehom u oktobru 2001. Kako dodaje, u periodu od jula do oktobra 2003. boravio na Albert-Ludnjigs Univerzitetu u Frajburgu (Nemačka) gde je prikupljao literaturu za doktorsku disertaciju „Apsolutna ništavost testamenta“.

Za asistenta-pripravnika za Nasledno pravo na Pravnom fakultetu u Beogradu izabran 1998, a u zvanje asistenta za isti predmet biran 2002. Držao vežbe iz predmeta: Nasledno pravo, Uvod u građansko pravo, Stvarno pravo i Obligaciono pravo. Sekretar Katedre za građansko pravo u periodu od januara 1999. do marta 2002. Od 1998. angažovan i na Pravnom fakultetu u Srpskom Sarajevu i odeljenju tog fakulteta u Bijeljini (Republika Srpska) kao rukovodilac vežbi na predmetima Nasledno pravo i Građansko pravo (Uvod u građansko i stvarno pravo). Od 1998. do 2000. držao predavanja iz Opšteg dela građanskog prava, Stvarnog, Porodičnog, Naslednog i Građanskog procesnog prava na kursu za pripremanje pravosudnog ispita koji je organizovao Institut za uporedno pravo u Beogradu.
„U leto 2014. godine, podneo ostavku na mesto predsednika RIK-a odmah pošto je Glavni odbor SNS-a odlučio da naprednjaci koji imaju dve ili više plaćenih funkcija napuste jednu od njih. Ovaj najnapredniji naprednjak, u to vreme imao je čak šest funkcija – profesor na Pravnom fakultetu, član ispitnog odbora i ispitne komisije pri Ministarstvu pravde, direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo i član Nadzornog odbora JP „Službeni glasnik“, ali je odlučio da se odrekne funkcije predsednika RIK-a koja je bila najmanje plaćena. Posle podnošenja ostavke nije vodio sednice RIK-a, činio je to njegov zamenik Ivan Šebek, predstavnik DS, ali se opet „aktivirao“ u julu prošle godine. Skupština Srbije ga nikada nije razrešila te dužnosti i njegova kovertirana ostavka nije otišla dalje od skupštinske pisarnice.“ (Danas, 29. 4. 2016. godine) 

Ostavku na funkciju predsednika RIK-a podneo je 6. juna 2016, uz obrazloženje da to čini zbog rešenja Odbora Agencije za borbu protiv korupcije da je funkcija koju obavlja u RIK-u nespojiva s mestom direktora u Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo.

Bio je član Srpske radikalne stranke, a od osnivanja Srpske napredne stranke funkcioner je te partije. Za člana Predsedništva SNS izabran na Izbornoj skupštini stranke 28. maja 2016. godine.