Rođen 1981. godine.
„Rođen 1981. u vojvođanskom mestu Ratkovu, još od malih nogu je pokazivao preduzetnički duh. Za vreme pohađanja osnovne škole je prodavao olovke, blokčiće i markice, a u gimnaziji džins.“ (bizlife.rs, 24. 2. 2023. godine)
Kaže da je kao dečak samo maštao da bude bogat.
„Joj, ja sam hteo da budem bogat. Uvek sam to maštao. Iskreno. Nisam sad želeo da budem doktor, advokat. Nisam imao te želje. Samo me je zanimalo da živim lepo i da imam lep život. Stalno sam imao neke interesovanja. Doduše, u gimnaziji sam – bio sam jako loš učenik, baš jako loš, ali, na primer, filozofija me oduševljavala. I provodio sam svo slobodno vreme čitajući filozofiju. Radio sam završni maturski rad iz filozofije – radio sam stoicizam. I to je bila jedina oblast koja me je obuzimala i kojoj sam mogao da se posvetim po ceo dan. To i igrice na kompjuteru. Ali se na kraju ispostavilo da su te dve stvari bile ključne meni za biznis. Verovao ili ne. Ja sam, na primer, kroz filozofiju naučio, pogotovo pre sokratovaca, jako puno o tome kako uopšte da posmatram na život. A iz igrica sam izvukao to kako da – tu sam otkrio možda, da kažem, poentu marketinga. Ja sam bio oduševljen time kako me, na primer, igrica Scarface, ona Toni Montana, može da me zakuca 10 sati da igram. I kako me animira da 10 sati provedem na toj igrici gubeći vreme. Šta je to? Ali tad nisam mogao to da shvatim, ali sam kasnije shvatio da su to, u stvari, leveli. Da ona od mene traži da ja nešto uradim i nagradi me s nečim. To je bila meni magija.“ (pojacalo.rs, 17. 1. 2021. godine)
Ističe da nije voleo školu i da je „jedva završio gimnaziju“.
„Od formalno obrazovanja sam završio jedva gimnaziju, iskreno. Ja uopšte nisam voleo školu. Ne kažem da nisam voleo da učim. Jako sam voleo da učim, ali ono što me zanima. Međutim, školu sam, iskreno, završio na foru. Ali sam tek kasnije shvatio koliko mi nedostaje znanja. Naravno, ne to gimnazijsko znanje, ali opšte znanje. Ja sam sad, na primer, upisao… Ja sam oduševljen kad sam otkrio Mokrogorsku školu menadžmenta. Meni je ta škola promenila isto tako kao što mi je filozofija i igranje igrice promenilo biznis tako mi je njegova (Srđana Janićijevića) škola promenila potpuno shvatanje tog školovanja, kažem, formalnog, iako njegova škola spada u neformalno obrazovanje.“ (pojacalo.rs, 17. 1. 2021. godine)
Posle gimnazije upisao je Ekonomski fakultet.
„Studirao sam četiri dana. Kukao sam i molio roditelje da mi dozvole da napustim školu, ali nisam napustio školu i otišao na ulicu. Nego sam hteo da radim kod oca u firmi. To je još jedan, po meni, jako važan preduslov što sam se uopšte otisnuo u preduzetnike je to što sam gledao ceo život oca preduzetnika.“ (pojacalo.rs, 17. 1. 2021. godine)
Navodi da mu je bilo značajno to što je odmah počeo da radi u očevoj firmi.
„Doduše, ušao sam na pozicije – nisam stvarno, bez obzira što sam imao dobru vezu kod njega, nisam nijedno dobio poziciju – čak i napustio tu firmu sa loše pozicije. Radio sam prvo u proizvodnji sveća, na ekstruderu, na mašini. Tu sam radio sigurno godinu i po, dve, dana. I to mi je, takođe, isto dalo jako puno dobrog iskustva. Najpre ako ništa drugo, odnos sa ljudima koji su u proizvodnji. A danas isto imam proizvodnju i znam kako je tamo raditi. Onda sam bio vozač, a onda u jednom momentu – sad ne znam da li se ti sećaš, to je bilo neko vreme kad su veliki mnogo ucenjivali manje dobavljače, pa smo imali problem sa svim tim našim kupcima, koji prvo ih čekaš 90-120 dana, a on onda posle 120 dana kaže: ‘Uzmi kompenzaciju neku, iskompenziraj i hajde’. I onda smo kompenzirali, bili primorani da otvorimo mali lanac marketa. A onda sam ja bio uključen tu, u tom lancu marketa kao snabdevač voćem i povrćem. To sam isto radio nekih godinu i nešto dana. I tu sam naučio možda najviše i najvrednije stvari. Eto, baš u tom poslu. Verovao ili ne.“ (pojacalo.rs, 17. 1. 2021. godine)
Potom je, kaže, odlučio da se bavi prodajom garderobe.
„Naravno, imao sam tu sreću da sam upoznao jednog komšiju koji je to donosio iz Kine. Ja sam uzimao od njega na revers i prodavao. Pritom, nov sam u Novom Sadu, niti imam prijatelje, niti imam poznanike i to je bio jako veliki izazov. (…) Da, u startu sam ja uzimao od njega robu, išao sam u Tursku po robu, donosio sam na osnovu onoga što se meni dopadalo i šta sam ja mislio da će da se proda. A to kad donesete u butik, odnosno ja nisam imao butik tad, ja sam imao neki showroom – to nema nikakve veze sa onim što će se stvarno prodati. I to ne možete da predvidite na taj način ako idete po svom osećaju i po svojim, da kažem, nekim ubeđenjima ili po tome šta se vama dopada. Apsolutno pogrešno. I onda ja krenem opet polako da pravim taj svoj program. I onda je čak i u to vreme su postojali influenseri, samo se tako nisu zvali. I to čak nisu bile mnogo velike neke poznate javne ličnosti. Na primer, u Novom Sadu Jelena Bačić Alimpić bez obzira na to što nije neko ko je toliko poznat… Na primer, ona je imala – ja znam ako ona obuče u emisiji crvenu rolku, lupam, dajem primer, ja znam da ću prodati 20 tih rolki. A da ti što su kupili nemaju pojma zbog čega su kupili tu rolku. Tako je funkcionisalo. Onda ja sredom odem i kupim 10 časopisa. Znam tačno emisije koje gledam. Ja odgledam emisije, upišem ko je šta imao, šta je šta nosio. Kupim novine, naslovna strana ko god da je, ne znam nekim novinama koje se reklamiraju na TV-u, ta devojka je za tebe pokazatelj šta ti moraš da imaš u salonu, odnosno butiku. Tako da ja sam onda u jednom momentu jako brzo, već posle 6 meseci tačno imao pravilo to, to, to. Ja mogao tebi da kažem: ‘Evo ti sveska. Po ovom pravilu idi i ti ćeš da razbijaš posao’. Ali samo je bitno da ne uključujemo mozak i da pustimo šta se nama dopada.“ (pojacalo.rs, 17. 1. 2021. godine)
Naglašava da je u prodaji garderobe u Novom Sadu bio u prednosti u odnosu na one koji su odrastali u tom gradu i u njemu imali mnogo prijatelja.
„Prva i osnovna stvar, ja nisam nikom da dam na dug. Sad zamisli – a, na primer, kad se vratim u Ratkovo, ja moram, svi: ‘Brate! Do 1. Do ovog, do onoga’. Ja sam posle izbegavao da idem u Ratkovo i da bilo kom šta prodam, jer ne mogu da mu kažem ‘ne mogu, ne dam’. A u Novom Sadu, na primer, nisam imao prijatelja, i možda je glupo reći, to me je puno puta spasilo. Ne znam, prijatelji su jako lepa stvar. Ja ih nemam mnogo. Imam jako mali krug prijatelja, i to su mi uglavnom prijatelji sa kojima sam odrastao. Ali poenta je ta da prijatelji često nesvesno i ne razmišljajući mogu da vam nanesu jako velike probleme. Tako da, eto, verovatno većina se neće složiti sa mnom, ali slobodno mogu da kažem da to je jedan od razloga zašto naši ljudi uspevaju kad odu napolje. (…) Veruj mi, Ivane, kada analiziraš neki problem u životu koji ti se desio, nemoj da budeš iznenađen da ćeš dubokom analizom doći do nekoga ko ti je prijatelj.“ (pojacalo.rs, 17. 1. 2021. godine)
A onda je napustio prodaju odeće.
„U momentu kada sam ja počeo da se bavim garderobom, tada u Srbiji nije postojao zakon o zaštiti intelektualne svojine i zaštiti prava žiga. I onda u jednom momentu se to promenilo preko noći, a sam ja donosio fejkove: ‘Luj Viton’, ‘Barberi’, ‘Guči’, itd. I to se preko noći promenilo i ja preko noći sam postao, da kažem, počeo sam da se bavim odjednom preko noći nelegalnim stvarima. I sad kad sam ja iskoristio ‘Fejsbuk’ na jako dobar način. Kad se ‘Fejsbuk’ pojavio u Srbiji, ja sam, mislim, bio prvi koji je počeo da prodaje nešto preko ‘Fejsbuka’. Napravili smo neku grupu ‘Alta Moda’, ‘A Moda’, i ta grupa je imala 360.000 ljudi, sećam se. Ali to nam je omogućilo, na primer, da šaljemo robu u ceo svet. Tada iz Srbije nije moglo da se šalje, pa smo nosili u Hrvatsku, iz Hrvatske slali. I onako pravili neki sistem koji je, naravno, na klimavim nogama i bilo je pitanje dana samo kad će sve da se uruši. Ja sam toga bio jako svestan. E, onda je ‘Luj Viton’ i čini mi se ‘Barberi’ su angažovali jednu advokatsku kuću ovde iz Beograda.“ (pojacalo.rs, 17. 1. 2021. godine)
Nakon toga sledi ulazak u „beauty industriju“.
„Možda je dobro da kažem da sam ja već imao iskustva tu sa permanentnim makeupom, odnosno sa crtanjem obrva. Zato što me je jedan dan dok sam bio u Turskoj žena zove i kaže: ‘E, ja bih iscrtala obrve tajno – istetovirala’, tako možda rekla, ‘da ne moram svaki dan da ih iscrtavam’. Sad ona mi kaže ona svaki dan iscrtava, ja kažem: ‘Uštedećeš vreme – super, idi’. Sad ja se vraćam kući, već i zaboravio za to, ono neke dve linije ovde. Katastrofa! Ja, naravno, kažem: ‘Ne sviđa mi se’, jer sam očekivao da će neko da iscrta obrve, da neko da iscrta dlačice. Mislim, ja to kao laik. Kaže ona: ‘Da, to ne može. To se ne radi tako, to se radi ovako’. ‘Ma, nema šanse!’, ja Gugl, ‘Idem sad da pretražim sve!’ Kucaj, kucaj, traži. Stvarno svi rade tako. Ja kažem: ‘Super, možda ne može, ali ovo za mene nije lepo’. I to je bio moj prvi neki, da kažem, impuls i taj ulazak uopšte da imam svest da to nešto postoji.“ (pojacalo.rs, 17. 1. 2021. godine)
Uskoro je, navodi, otvorio kozmetički salon.
„I onda u jednom momentu već salon počinje loše da radi, ja onako poput hvatanja za neku zadnju slamku otvaram neke kutije sa tim permanentnim makeup koje su nam bile neotpakovane zato što je ova žena donosila svoj materijal. I nađem tamo neki nožić. I sad ja pokušavam taj nožić da stavim u onu mašinicu i vidim da ne ide. Zovem Dekija, ovog mog drugara iz Kine, da ga pitam šta fali, koji deo fali na mašini. Ne mogu da ubacim to u mašinicu. I on zove i pita Kineze, i kaže to je za ručno iscrtavanje. I sad mi on kaže ‘ručno’, ja kontam to je s prstom, uzmeš i iscrtavaš. E, sad, na primer, taj nožić, on zapravo nije nožić nego niz od iglica kojima vi radite shading, odnosno senčenje kapaka. Taj nožić koji sam ja imao uopšte nije služio za crtanje obrva, iako sa vrlo sličnim nožićima u Kini se tad već to radilo. Kina, Koreja je već imala nešto slično tome, ali potpuno drugačija tehnika. A onda sam ja znajući kako da ne postoji način da se iscrtaju tanke dlačice, uzmem, umočim taj nožić u boju i povučem sebi po nozi. I onako obrišem i vidim nema ništa. Ja kažem: ‘Ma, kako je moguće da nema ništa?! Baš sam stisnuo!’ I ja onako pogledam malo bolje i vidim dlačice koja je ista kao i moja na nozi. Apsolutno identična. I ja kažem: ‘Evo, to je to!’ Pošto mi je bilo nezgodno, ja uzmem da vežbam na nekima kožicama da probam da nacrtam celu obrvu bez ikakvog znanja i iskustva. I pošto mi je bilo teško da držim sa prstom taj nožić, ja uzmem od sina neki plastični štapić za suši. Bio je sećam se neki Tomas vozić. Ja zagrejem taj nožić i gurnem tu u tu plastiku i time sam crtao. I tako sam uradio i prvi tretman. I, da, pozovem jednu prijateljicu, Jelenu Zonić, i kažem: ‘Hajde dođi kod mene da probamo nešto da uradimo’. A ona ima poverenja u mene – ma, nije pitala ni šta, ništa. Samo kaže: ‘Evo, dolazim’. I dešava se to da ona dođe, ja njoj iscrtam obrve kako sam ja to u glavi zamišljao. Ne promašim ja tu mnogo. U smislu rasporeda dlačica i oblika, ali promašim potpuno u metodi. Umesto da sam bockao i radio tu soft tap tehniku koja je već postojala, ja sam zarezivao kožu. A, naravno, ja onako površinski da tad čak nije ni krvarilo. Ona se onako pogleda posle tretmana. Jao, oduševljena sva, ja isto oduševljen. Ja rekoh evo. Ja objavim sliku na Fejsu: ‘Novi tretman u salonu’. I počnu ljudi da se javljaju masovno. A to je na osnovu toga što sam ja rekao…“ (pojacalo.rs, 17. 1. 2021. godine)
Metodu je nazvao „japansko iscrtavanje obrva“.
„Žene počnu da se javljaju. I između ostalog, jedna se javi i zakaže sad tretman kod mene. Dolazi iz Beograda i pita: ‘Kako se zove ta metoda?’ I sad ja onako gledam onaj štapić za suši. Kažem: ‘Japanska metoda’. Nema nikakve veze sa Japanom. Čak ima na Jutjubu – bila nam je jedna Japanka, stvarno iz Japana, na obuci u Beogradu. I ona kaže: ‘Čekaj, čekaj! Pre nego što počnemo da radimo, hajde, molim te, da vidim zašto se zove japanska metoda kad niko u Japanu nema pojma o čemu se tu radi’. I onda joj ja ispričam, naravno, kako. I ta japansku metodu posle izbacimo iz upotrebe. Objasniću i to zbog čega. To se i dan-danas zove! Vidi, ako odete danas na Google Trends, to je najtraženiji tretman u permanentnom makeupu.“ (pojacalo.rs, 17. 1. 2021. godine)
Ističe da mu cilj bio da počne da se bavi „edukacijom“, kao „sledeći level u biznisu“.
„I to nije bilo lako odlučiti se. Sad, pazite, ja radim 10 tretmana dnevno puta neka lepa cena i ja jako lepo zarađujem. I sad treba da uđem u novi biznis potpuno u kome sam još neisproban. Mislim, neisproban, ne znam da ga radim. To je potpuno drugačija veština. Bez obzira što ja vladam tehnikom crtanja obrva. Vi sad ulazite u ozbiljan biznis. Mislim, ozbiljan, za mene tad bio jako ozbiljan. (…) Krenem ja to lepo da radim i dođem do toga da mi u jednom momentu – Srbija mi je mala. Hoću ja da budem u celom svetu. I šta se dešava? E, sad više ta japanska metoda – svi je koriste. Sad ja imam problem. Ja imam nešto, iako ja jesam izmislio to i dao taj naziv, metodu prvo kao metodu ne možete da zaštite. A drugo, samo ime je toliko sad u upotrebi, koriste i oni koji znaju šta je japanska metoda i oni ne znaju, i oni koje sam ja obučio i oni koje nisam – svi koriste. I onda odlučim ja tu da promenim ime i da dam ‘PhiBrows’.“ (pojacalo.rs, 17. 1. 2021. godine)
Navodi da je ubrzo zaključio da je „potpuno promašio tržište“.
„E, onda lepo počnemo da menjamo ime. Promenimo ceo koncept. Promenimo, naravno, jezik na sajtu, na svemu. Više me ne zanimaju ‘Ana.rs’ forum, nego me zanima ‘Beauty World Forum’. I onda tamo počinjem da kačim slike i tamo počinjem da gradim ime. I, naravno, sad se tu već napravio i aplikaciju za digitalno merenje simetrije, pa imam šestar, pa imam lepe rezultate, imam svoje radove. I nije mi bilo teško da opšte – nisam čekao dugo da me drugi pozovu da dolazim u druge zemlje da držim obuke. Zaista. To je trajalo kratko jako. (…) Pozove me jedna žena u Brazil. Odem u Brazil, održim tamo obuku. Odem u Holandiju. Onda odem u Nemačku, u Nemačkoj to bukne. Odem u Ameriku… Zvali su me sa svih strana stvarno. Ali poenta zašto su me zvali – tada već kada sam ja to radio, tada već više microblading nije bio nešto novo i tad su ga već radili i u Americi i Evropu u tom već momentu. To je već prošlo, nekoliko godina. Ali jednostavno ja sam bio drugačiji, u smislu tom, da sam imao drugačiji pristup merenju simetrije, merenju oblika, morfologije lica, itd. I to je bilo jako zanimljivo. I bilo je mnogo zanimljivo što sam muško, što je to biznis u kome vladaju žene.“ (pojacalo.rs, 17. 1. 2021. godine)
„PhiAcademy“ osnovao je 2014. godine.
„Delatnost kojom se kompanija bavi su edukacija i obučavanje ljudi za izvođenje tretmana trajne šminke, proizvodnja boja i alata, njihova prodaja i distribucija po celom svetu pomoću online platforme. ‘PhiAcademy’ je jedina kompanija koja se bavi svim segmentima procesa u izvođenju trajne šminke. Najbolja je na svetu u permanent makeup industriji, ali i najveća akademija lepote na svetu, čije je sedište u Beogradu. Ima dodatne sektore u distribuciji i proizvodnji u Austriji, Srbiji i Nemačkoj. PhiAcademy izvozi svoje proizvode u više od 160 zemalja sveta, ima oko 350 predstavnika u celom svetu i više od 600 proizvoda koje su dizajnirali, kreirali i koje distribuiraju svuda u svetu.“ (bizlife.rs, 24. 2. 2023. godine)
Pričao je da je u biznis uložio 200 evra, a da je počeo mesečno da zarađuje i 100.000 evra.
„Uložio sam u svoj biznis 200 evra, zarađujem od 60 do 100.000 evra mesečno. Nemam nikakvo predznanje, nisam naročito pametan, znači može svako’, zaključio je Babić u emisiji ‘Biznis Priče’. ‘Kupio sam automobil od osnivanja biznisa posle šest ili sedam godina. Inače jako volim automobile. Uvek sam vozio dobar auto i kad nisam imao lovu. Sve što sam imao davao sam za auto. Prvi put sam kupio Rolsa pre šest godina i on mi je u Monaku’, priča Babić koji je odlučio da se vrati u rodno selo Ratkovo. ‘Pre nekih četiri ili pet godina sam kupio ovo jezero. Taj povratnik iz Nemačke je to prodao jednom dečku, pa je taj dečko prodao meni. Tako sam se ja vratio ponovo na ovo jezero i tu sam svaki dan od kad sam završio kuću. Ne znam da li u Beograd odem dva ili tri puta godišnje. Između ostalog sam napravio i ribnjak’, napominje ‘kralj obrva’. ‘Kada sam kupio privatno jezero i staru kuću, želeo sam da napravim vikendicu. Kako sam ja megaloman, želeo sam sve više i više. Probio sam budžet pet puta za ovo imanje. Međutim i od komšije pored sam kupio plac, kako tu ne bi napravio fabriku. Znao sam da vredi oko 100.000 evra plac od šest hektara. Međutim, pretpostavio sam da će tražiti za 200.000, a mi ćemo ga kupiti za 150.000. Već sam imao tu ideju u svojoj glavi. Bio je neraspoložen kada je pričao o prodaji, ali sam znao da ima svoju cenu. Prodao nam je za 600.000 evra plac, nismo mogli da mrdnemo od te cene. Bio sam u situaciji da sam već započeo pravljene kuće i nisam hteo da mi fabrika bude na imanju pored’, ističe Babić.“ (Mondo, 31. 1. 2025. godine)
U februaru 2023. „PhiAcademy“ saopštila je da je Babić dobitnik priznanja Preduzetnik godine međunarodne revizorsko-konsultantske kompanije EY (Ernst&Young).
U martu 2025. objavio da je „vođa protesta upucao čoveka koji je branio opštinu“.
„Sinoćna pucnjava u Odžacima, nakon koje je usledilo puštanje neproverenih informacija, uznemirila je veliki deo javnosti. Zvanično – u napadu u kafiću u Odžacima, u subotu oko 21.30 časova, sa nekoliko hitaca ranjen je MMA borac Bojan Mihajlović (1980), koji je tom prilikom zadobio teške povrede; MUP traga za muškarcem koji je pucao, čiji identitet i motivi još nisu poznati. Međutim, uznemirenje je uneo biznismen Branko Babić, takozvani ‘kralj obrva’, koji je ovaj slučaj povezao sa aktuelnom društveno-političkom situacijom u zemlji, pokušavajući sve da predstavi kao sukob onih koji podržavaju studentske proteste i onih koji su protiv protesta. On je sinoć u objavi na Instagramu čak napisao da je ovo rat. ‘Pre deset minuta jedan od mojih prijatelja, koji je branio opštinu, upucan je sa dva metka. Ovo je rat’, napisao je Babić. Potom je snimio i video sa sličnom porukom. ‘Večeras je u Odžacima, od strane vođe studentskih protesta, ranjen moj prijatelj sa dva metka. Ovo je rat i zapamtite – neće se završiti ovako’, rekao je Babić, uz psovku, odnosno pretnju, upućenu studentima. Babićevu izjavu odmah je preneo deo medija, koji se potom u vanrednom programu bavio ovim slučajem, povezujući ga sa studentima. Naime, Babić je tokom večeri objavio niz postova u kojima tvrdi da je čovek po imenu Milorad Miša Miletić, kojeg je označio kao ‘vođu protesta u Odžacima’, pucao u Mihajlovića ‘zato što je čuvao opštinu’.“ (NIN, 23. 3. 2025. godine)
Međutim, sutradan je izašao u javnost sa drugačijom verzijom događaja.
„U objavi na Instagramu kaže da ‘danas imamo malo više i malo drugačije informacije’. ‘Na snimku se pojavljuje pucač koji definitivno, po mom mišljenju, nije Miša Miletić. Miša ima skoro 80 godina, ako se ne varam, i on nije mogao da trči ovako. Miša nije vođa studentskih protesta, odnosno vođa studenata. Mi u Odžacima nemamo studente koji protestuju. Ali imamo proteste i Miša je vođa tih protesta koji daju podršku studentima. Međutim, danas sam bio ispred kafića iz kog sam izašao sinoć i gde se posle tri minuta stvorio čovek koji je ispalio deset nasumičnih hitaca u ceo kafić… U kafić gde smo sedeli svi mi koji smo davali podršku opštini i koji nismo dozvoljavali da se sinoć opština napadne, da se izvrši upad. Svi mi koji smo protiv toga da takvi kao Miša i takav mentalni sklop ljudi koji gađaju jajima, tuče žene, vode glavnu reč u opštini. I to se nikad neće desiti’. Babić se izvinio Miletiću za ‘ishitreno prenošenje neproverenih informacija sa portala’.“ (NIN, 23. 3. 2025. godine)
U aprilu 2025. na skup „Ne damo Srbiju“, koji je organizovala vlast, došao je, kako je naglašeno, traktorom iz Ratkova.
„Sve ono što ste mogli da vidite u opozicionim medijima ja nisam video. Video sam ljude koji su došli da podrže Srbiju, moj neki utisak je da je skup bio izlazak u javnost kako bi pokazali ostalima da je dosta svega. Mislim da je narodu preko glave, svi smo mi podržali studente u početku, ja sam bio i finansijer studenata u početku i tada sam video da to nije baš tako kako se plasira u javnost. Jer je to čista borba protiv vlasti. (…) Ja se ne bavim formalnom politikom, niti imam funkciju u političkom životu. Pre nego što se ovo u Srbiji pojavilo, ja sam promovisao iste stvari i politika prožima svaku životnu temu. Kada danas kažete nekom u Srbiji da se bavite politikom, nećete naići na neko oduševljenje, za razliku od zapadnog sveta. U nekim drugim zemljama je to drugačija priča, tamo ako samo jedan dan radite na javnoj funkciji, vi se osećate ponosnim za ceo život. Iako se ja ne bavim formalno politikom, ja osećam nenormalan ponos što mogu svoj glas kroz društvene mreže da iznesem. Najbolja stvar je što ja ne živim od kontenta na Instagramu, mene ljudi prate jer ja pokazujem svoje svakodnevne aktivnosti’, rekao je Babić.“ (Kurir, 15. 4. 2025. godine)
U aprilu 2025. još jednom je bio u žiži javnosti kada je psovao voditelja KTV Aleksandra Dikića i zatim napustio emisiju.
„Prilično sam strpljivo do kraja te emisije vodio dijalog. Taj čovek je meni udario na poreklo i selo i ja to ne mogu da objasnim ljudima koji nemaju ljubav prema svom rodnom mestu, apsolutno nije inscenirano. Nisam video neki naročit razlog da se vratim u emisiju, jer su pitanja bila loša. Ponekad tražim pitanja, ako su na primer teme biznisa, kako bih se pripremio i dao savete’, zaključio je Babić.“ (Kurir, 15. 4. 2025. godine)
Ističe da je u penziji.
„Ja sam malo više od pet godina u penziji i na nekom položaju slobodnog čoveka koji ne ide svako jutro na posao, već se bavi stvaranjem ideja i kreativnošću, što nije svakodnevni posao i onda imam dosta slobodnog vremena. Dok se nisu desile blokade, ja sam se bavio kuvanjem, putovanjem po svetu i tako dalje. Obično jednom mesečno dovedem svetski poznatog kuvara u Ratkovo i onda kradem zanat. Svi zaneme od toga kakva je naša kuhinja, pečenje u svakoj zemlji postoji, ali ovo naše na ražnju ne može nigde da se proba, tako da oni padnu u nesvest od pasulja, slatkog kupusa i pečenja.“ (Kurir, 15. 4. 2025. godine)
Foto: FoNet/Promo
