Rođena 1978. u Zemunu.
Osnovnu školu završila je u Zemunu.
„Zemun baš osećam kao svoj. Baka i deka su mi tu živeli i radili, roditelji su mi živeli i radili u Zemunu, jedna ćerka je završila Zemunsku gimanziju, kao i moj otac i tetka, druga je pohađa… tako da mi svaki kraj Zemuna budi emocije… letnja scena Gardoš, kej, pozorište… iako i za njega osećam da je nekako ‘otet’ i ‘zaposednut’ od nekih divljih koji su oterali pitome. Osnovnu školu sam završila u Zemunu a znanje je bilo imperativ, s obzirom da mi je mama bila profesor srpskog jezika u školi i da su mi obe tetke radile u prosveti. Moja nemirnija priroda, puna energije i bunta je stalno bila suzbijana strogim pravilima ponašanja i poštovanja autoriteta profesora i starijih.“ (Danas, 12. 10. 2025. godine)
Završila je Desetu beogradsku gimnaziju „Mihajlo Pupin“.
„Završila sam Desetu gimanziju u Beogradu, bila sam odličan učenik, a ceo razred je po proseku i rezultatima na raznim takmičenjima bio najbollji u školi. Deseta gimnazija je generacijama stvarala buduće doktore nauka i istaknute pojedince u raznim oblastima, od kojih je veliki broj, nažalost, napustio Srbiju. Pored škole sam uvek nešto radila, u pozorištu, na sajmovima knjiga, kao i razne sezonske poslove na letnjem i zimskom raspustu.“ (Danas, 12. 10. 2025. godine)
Nakon gimnazije upisala je Pravni fakultet u Beogradu.
„Devedesete su bile teške za sve… strah i nemaština. Prvo urbanističko, infrastrukturno i kulturološko uništavanje Zemuna počinje sa dolaskom Srpske radikalne stranke na vlast u Zemunu. To se sada, nažalost, proširilo na celu zemlju. Teška vremena su me još više motivisala da budem dobar student, da završim fakultet u roku, sa dobrim prosekom i da što pre počnem da radim. Bila sam član debatnog kluba, a još na fakultetu sam odabrala krivični smer i uživala sam u kriminalistici, kriminologiji, sudskoj medicini…. Nisam imala luksuz lenčarenja, učila sam svaki dan u čitaonici, disciplinovano… Protesti su bili obavezan deo društvenog života moje generacije. Za vreme bombardovanja sam učila pod svećama, dok je sestra od tetke vežbala sviranje klavira. Nadrealne scene. 5. oktobar, kao i za sve, vreme je velikih očekivanja i velikih razočarenja. Završavam fakultet i upoznajem sadašnjeg supruga.“ (Danas, 12. 10. 2025. godine)
Od 2001. godine radi u tužilaštvu.
„Radila je u nekadašnjem Petom opštinskom javnom tužilaštvu, nekadašnjem Okružnom javnom tužilaštvu, Prvom i Trećem osnovnom javnom tužilaštvu. U Više javno tužilaštvo u Beogradu dolazi početkom 2018, u odeljenje za borbu protiv korupcije. Bila je predavač na brojnim obukama u zemlji i u inostranstvu i autor desetina radova iz oblasti borbe protiv korupcije i unapređenja rada tužilaštva.“ (Danas, 12. 10. 2025. godine)
Kaže da je rad u tužilaštvu „bila ljubav na prvi pogled“.
„Ispravljanje nepravde, pomoć, ljudska i profesionalna, žrtvama… Posao iz snova. Upisujem i magistarske studije… Posle radnog vremena radim honorarno u Ministarstvu spoljnih poslova, u timu odbrane naše zemlje pred Međunarodnim sudom pravde i spremam se za pravosudni ispit. Biti tužilac u Srbiji za ovih 25 godina se menjalo… od toga da niko ne zna ko je i šta radi javni tužilac, do toga da ne smete, od stida, nikom da kažete gde radite. Odnosi tužilaca sa sudijama i policajcima su uvek lični, od onih koje izuzetno cenite i uvažavate, neke smatrate i prijateljima, do onih za koje je sramotno reći da su mi kolege. Šefova je bilo raznih, onih koji više ili manje znaju, onih koji su bolji ili lošiji ljudi, imaju bolje ili gore organizacione sposobnosti do onih koji su se zaista okoristili na funkciji. Ipak, dominantan je osećaj da sve što radite, radite ispred zastave i grba svoje zemlje, u ime svog naroda, svojih sugrađana, sa nadom, da ste kroz svaki rešen predmet, a bilo ih je na hiljade, ovaj svet učinili za mrvicu bezbednijim mestom za život.“ (Danas, 12. 10. 2025. godine)
Napominje da su u borbi protiv korupcije „mnogo veći protivnici korumpirani i iskvareni glavni javni tužioci i predsednici sudova (koji zloupotrebljavaju svoja ovlašćenja nagrađivanja i kažnjavanja u cilju donošenja željene odluke, i koji su stekli enormno bogatstvo korišćenjem svoje funkcije)“ nego političari, kriminalci, tajkuni…
„U praksi podela vlasti ne postoji. Imamo jednog čoveka koji o svemu odlučuje, i par uticajnih ljudi (bez obzira kojoj grani vlasti formalno pripadaju, ili pripadaju onoj četvrtoj, finansijskoj grani vlasti) za koje zakon ne važi, kojima su dostupni svi državni i društveni resursi i koji su zarad očuvanja te pozicije, spremni na sve.“ (Danas, 12. 10. 2025. godine)
U februaru 2023, kada je uhapšeno šest osoba osumnjičenih da su oštetili EPS za 7,5 miliona dolara, a nakon što je duže od godinu vodila istragu oko EPS, smenjena je s funkcije i prebačena u odeljenje Višeg javnog tužilaštva za opšti kriminal.
„Dve tužiteljke, Bojana Savović i Jasmina Paunović iz Višeg tužilaštva u Beogradu, radile su tada u Posebnom odeljenju za sprečavanje korupcije na slučaju zloupotreba u EPS-u, da bi protiv svoje volje bile prebačene u Opšte odeljenje. One nisu ćutale. Odmah su istupile, saopštavajući da je razlog za ovo premeštanje činjenica da su se suprotstavile usmenoj naredbi pretpostavljenog, za koju su ocenile da zadire direktno u samostalnost i integritet tužilaca. Bojana Savović je sklonjena odmah nakon što je završila istragu koja je rezultirala hapšenjem osumnjičenih za zloupotrebu u vrednosti oko sedam i po miliona dolara u EPS-u. Tužiteljki Savović nisu dozvolili ni da saslušava okrivljene, čije je hapšenje tražila i protiv kojih je vodila istragu. Umesto nje, okrivljene je saslušala Brankica Marić, najbliža saradnica spornog šefa Višeg tužilaštva u Beogradu Nenada Stefanovića. To hapšenje, prema mnogim informacijama, moglo je da bude početak otkrivanja visoke državne korupcije. Među uhapšenima su, osim predstavnika državnog preduzeća EPS, bili i nadležni iz privatne firme ‘Bauvezen’, koju je država često angažovala za brojne sporne poslove. Nakon javnog istupanja tužiteljki Savović i Paunović i njihovog obraćanja Visokom savetu tužilaštva i Udruženju tužilaca Srbije, Više tužilaštvo u Beogradu pod rukovodstvom Nenada Stefanovića izdavalo je neprimerena i međusobno suprotstavljena saopštenja, pokušavajući da ospori njihov rad. To ih nije uplašilo i zaustavilo, već su nastavile i nastavljaju da javno brane javni interes.“ (NIN, 10. 1. 2024. godine)
U septembru 2o23. dobila je priznanje “Hrabri glas”, koje organizacija „Crta“ od 2018. dodeljuje pojedincima i grupama koje se ističu odvažnošću u borbi za opšte dobro.
U septembru 2023. dobila je i nagradu „Osvajanje slobode“ Fondacije „Maja Maršićević-Tasić“, koja se dodeljuje ženama za njihov doprinos promociji ljudskih prava, pravne države, demokratije i tolerancije u političkoj komunikaciji.
Početkom 2024. zajedno sa policajkom iz Valjeva Katarinom Petrović i tužiteljkom Višeg javnog tužilaštva Jasminom Paunović jednoglasnom odlukom redakcije NIN-a izabrana je za ličnost godine.
U junu 2024. ponovo je premeštena, ovog puta u Odeljenje za maloletnike.
„Posle pet godina uspešnog rada u odeljenju za borbu protiv korupcije, u kom su sve optužnice koje je podigla rezultirale osuđujućim presudama, sa jedinom osudom u tužilaštvu i pravnog lica za krivično delo, sa velikim brojem uspešno sprovedenih finansijskih istraga i privremeno oduzetom imovinom – prebačena je u odeljenje Višeg javnog tužilaštva za opšti kriminal. To odeljenje goni učinioce krivičnih dela silovanja, ubistava, trgovine drogom, trgovine ljudima… Nakon više od godinu dana uspešnog rada u tom odeljenju prebačena je u odeljenje za maloletnički kriminal, gde i danas radi.“ (Danas, 12. 10. 2025. godine)
Članica je Upravnog odbora Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS).
U maju 2025. dobila je nagradu „Doprinos godine Evropi“, koju dodeljuje Evropski pokret u Srbiji.
„Premeštenim zamenicama višeg tužioca u Beogradu Jasmini Paunović i Bojani Savović, koje su javno progovorile o razlozima svoje smene, večeras je uručena nagrada ‘Doprinos godine Evropi’, koju Evropski pokret u Srbiji dodeljuje povodom obeležavanja Dana Evrope, pod sloganom ‘Zajedno smo jači’. Savović je rekla da je nagrada podstrek za borbu koju je sa kolegininicom vodila i vodi, kao i za onu koja tek predstoji. ‘Od svojih prvih tužilačkih dana verujem u evropske vrednosti koje se odnose na jake i transparentne institucije, koje su dužne da rade svoj posao. Verujem u odgovornost za činjenje i nečinjenje, verujem u vladavinu prava i pravnu državu, u te evropske civilizacijske vrednosti, i daću sve od sebe da i ubuduće te vrednosti branim kao do sada’, naglasila je ona.“ (Fonet, 23. 5. 2025. godine)
Protiv nje je podneto više prijava Visokom savetu tužilaštva (VST), između ostalog i zbog učešća na tribinama inicijative „ProGlas“.
„Za ove dve godine protiv Savović je podneto više od 17 disciplinskih prijava Etičkom odboru Visokog saveta tužilaštva, a kao podnosilac prednjači glavni javni tužilac VJT u Beogradu Nenad Stefanović. Pored disciplinskih prijava, ona je konstantno na meti provladinih tabloida koji su je nedavno okarakterisali kao teroristu. Poslednja prijava je podneta od strane Stefanovićevog zamenika Miodraga Markovića, tužioca koji je javno pozvao predsednika Srbije da pomiluje devojku koja je kolima pregazila studentkinju iako je on lično vodio postupak protiv iste. Marković je prijavu podneo zbog verbalnog sukoba sa Bojanom Savović. ‘Neminovno se vidi da se naše pravosuđe budi, ovo nema veze sa mnom, oni znaju da mene ne mogu da zastraše, ovo je pokušaj da se zastraše te kolege, ali, verujte mi, neće uspeti’, rekla je tužiteljka nakon rasprave o ovoj poslednjoj disciplinskoj prijavi.“ (Danas, 1. 10. 2025. godine)
Foto: FoNet/Medija centar
