Rođen 1965. u Beogradu.
„Vaspitačice su u obdaništu prepoznale muzički talenat svoga štićenika i prosto terale roditelje da Bojana upišu u muzičku školu, gde je brzo pokazao sposobnosti iznad proseka. ‘Želeo sam da sviram gitaru, ali su mi objasnili da mi je ruka još mala, pa sam krenuo na klavir, gde sam i ostao’, priseća se naš sagovornik. U školi se ‘zadovoljio’ odličnim uspehom, priznajući da je zbog silnih obaveza i muzike bio pomalo i kampanjac. ‘Prezirao sam bubanje i gomilanje nepotrebnih činjenica, što se, nažalost, održalo kao princip u našem školstvu do danas. Već sam od malih nogu pokušavao da shvatim i povežem gradivo, ono koje je bilo moguće shvatiti. Kako sam uporedo bio i na dva odseka u muzičkoj školi, učlanio sam se u hor ‘Lola Ribar’, sa kojim sam odmah išao na turneju u Trst, a ubrzo na još četiri inostrane turneje uz more koncerata i proba. Shvatio sam da je sve to zajedno ipak nemoguće, pa sam, uz blagoslov roditelja, odlučio da se konačno opredelim za muziku. Sve se to dešava mnogo pre urušavanja našeg društva i katastrofa devedesetih. Ko zna kako bih se opredelio da sam odrastao u tom sumornom vremenu.“ (Politika, 2. 6. 2014. godine)
Ističe da je početkom osamdesetih sa „Troktetom”, muškom vokalnom grupom drugara iz hora „Lola Ribar“, pevao starogradske i džez obrade. „Često po ulicama, na zimovanju sa ‘Lolom’ pevali smo madrigale na skijaškoj stazi…“.
Navodi da je prvim celovečernjim koncertom dirigovao sa 19 godina, dodajući da se još kao student Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu „prihvatio rada u horu Crkve Ružice, u vreme koje nije bilo naklonjeno ni religiji, niti pevanju u crkvama“.
„Bilo mi je jasno da bez prakse nema ni dirigenta. Neki ugledni profesori se nisu slagali sa takvim mojim aktivnostima, ali sam ja već na prvoj godini studija postao asistent dirigenta i u Beogradskim madrigalistima i u horu RTB, učeći na izvoru od afirmisanih dirigenata. Uveren da je ovakav put ispravan, snažno usmeravam svoje studente da rade od početka sa ansamblom, ostali predmeti zbog toga ne moraju da trpe.“ (Politika, 2. 6. 2014. godine)
Diplomirao je na Fakultetu muzičke umetnosti, a na 41. Jugoslovenskom takmičenju muzičkih umetnika 1989. u Zagrebu dobio je Prvu nagradu u disciplini dirigovanja, „koja je tada zbog njega i dodeljena, prvi put u istoriji tog takmičenja“.
„Takmičenje je okupilo svu tadašnju mladu dirigentsku elitu iz cele Jugoslavije. Mnogi takmičari su bili i znatno stariji i iskusniji od mene, tako da nije bilo puno osnova za nerealne ambicije. Tih godina se osećala i napetost koja je kulminirala samo nekoliko godina kasnije, što svakako nije pogodovalo afirmaciji mladog srpskog dirigenta. Međutim, konačni rezultati su pokazali da je žiri u svakoj etapi upravo meni dao prvo mesto, što mi je tada, a priznajem i danas, izgledalo holivudski nestvarno. Usledila je i stipendija ‘Lovro fon Matačić’, koju nikada nisam iskoristio. Mnoge mogućnosti i planovi koji su bili trasirani pobedom na takmičenju su u potpunosti bili zamrznuti (bolje reći propali) zbog rata i sankcija koje sam delio sa svojim narodom. Tek 1995. sam prvi put ponovo muzički kročio van Srbije, i to u Finsku i Švedsku, što je bilo za mene jednako senzacionalno kao da sam se iskrcao na Mesec.“ (Politika, 2. 6. 2014. godine)
Naglašava da je bio i prvi dirigent Kraljevske opere u Stokholmu.
„Posle Sibelijusovog takmičenja u Finskoj, primetio me je veliki dirigent Leif Segerstam, koji me je pozvao da dirigujem Helsinškom filharmonijom, kao mlad i neafirmisan dirigent. To je predstavljalo i direktnu preporuku za uskakanje u baletsku predstavu u Kraljevskoj operi na mesto dirigenta koji je vratio ponuđenu baletsku partituru kao veoma tešku i prepunu prepisivačkih grešaka. Rad na toj predstavi, kao i kasnija opera ‘Madam Baterflaj’, bili su dovoljni da ansambl jednodušno zatraži od upravnika da sa mnom napravi duži ugovor. Ispalo je da sam sa Stokholmskom operom i baletom dirigovao oko 150 predstava, u najboljim i najprofesionalnijim uslovima koji se mogu zamisliti. Ali, nije bilo baš sve idealno.“ (Politika, 2. 6. 2014. godine)
Redovni je profesor Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu na Katedri za dirigovanje.
„Suđić je podjednako uspešan kao horski, simfonijski i operski dirigent. Bio je asistent dirigenta (od 1985), a zatim stalni dirigent Hora i Simfonijskog orkestra Radio-televizije Srbije (od 1992). Prvi koncert sa Beogradskom filharmonijom dirigovao je 1989. godine. Redovan je gost koncertnih sezona ovog ansambla, dirigent prilikom značajnih gostovanja (Najdžel Kenedi, Maksim Vengerov). Sa ovim orkestrom stvorio je nekoliko snimaka za kompakt diskove. Izdvaja se izdanje sa Simfonijskim igrama Sergeja Rahmanjinova. Kao gostujući dirigent Opere i Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, prvi put nastupio je 1993. godine. Tokom 1999. i 2000. godine bio je šef-dirigent ovog ansambla. Od 1998. delovao je kao gostujući, a od 2001. je stalni dirigent Kraljevske opere u Stokholmu. U proteklim sezonama u toj kući je dirigovao preko sto operskih i baletskih predstava.“ (pianomemorial.rs)
Napominje da je upravljao mnogobrojnim poznatim orkestrima u Rusiji, Nemačkoj, Grčkoj, Belgiji, Švedskoj, Finskoj, Danskoj, Bugarskoj, Portugalu, Italiji, Austriji, Brazilu, Meksiku, Kini…
„Kao simfonijski dirigent sarađivao je sa više evropskih orkestara. Ističu se njegova ostvarenja sa Helsinškom i Novosibirskom filharmonijom, Simfonijskim orkestrom Odenzea, sa Metropoliten orkestrom Lisabona. U Finskoj nacionalnoj operi u Helsinkiju, dirigovao je više predstava u redovnoj sezoni, kao i na Gala koncertu povodom novog milenijuma. Radi i sa omladinskim horovima i orkestrima – u proleće 2003. u Beogradu je dirigovao izvođenjem Orfove kantate Carmina Burana sa preko 650 mladih izvođača. Godine 2005. postaje Umetnički direktor – Šef dirigent Muzičke produkcije RTS, zaokružujući dugogodišnju uspešnu saradnju, o čemu svedoči veliki broj koncerata i trajnih snimaka sa ansamblima Produkcije. Iste godine otpočinje i sa pedagoškom aktivnošću, postajući profesor dirigovanja na FMU u Beogradu.“ (pianomemorial.rs)
Više od jedne decenije bio je šef-dirigent Simfonijskog orkestra RTS i izvršni i umetnički direktor Muzičke produkcije RTS.
„Od samog početka njegov rad odlikovali su izuzetna širina i raznovrsnost repertoara horske, simfonijske i scenske muzike, izvanredna postignuća u svim ovim oblastima i brojna priznanja – počev od Prve nagrade na Jugoslovenskom takmičenju mladih umetnika u Zagrebu 1989, preko najznačajnijih profesionalnih priznanja u domaćoj muzici: nagrade na Međunarodnoj tribini kompozitora, godišnje nagrade Udruženja muzičkih umetnika, nagrade Grada Beograda, Zlatnog beočuga, godišnje nagrade časopisa Muzika klasika, Vukove nagrade i drugih. Intenzivno nastupa na domaćim i inostranim scenama.“ (gaf.rs)
Krajem 2018. Sekretarijat za kulturu Grada Beograda imenovao ga je za umetničkog direktora međunarodnog muzičkog festivala BEMUS (Beogradske muzičke svečanosti).
U februaru 2023. povodom Dana državnosti Srbije predsednik Aleksandar Vučić uručio mu je Zlatnu medalja za zasluge.
U decembru 2023. pred parlamentarne i beogradske izbore potpisao je podršku listi „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“.
U januaru 2026. Vlada Srbije imenovala ga je za vršioca dužnosti direktora Beogradske filharmonije. Međutim, Beogradska filharmonija saopštila je da se protivi toj odluci, „ocenivši da je takvo kadrovsko rešenje moralno neprihvatljivo, proizvod obmane i da se radi isključivo o ličnom interesu“.
„U saopštenju Beogradska filharmonija je navela da je Vlada Srbije, dok je orkestar zajedno sa Zubinom Mehtom bio na gostovanju u Indiji, donela rešenje o imenovanju Bojana Suđića za vršioca dužnosti direktora ove institucije. Prema podacima iz APR, Suđić je većinski vlasnik Srpske filharmonije, a suvlasništvo nad privatnim orkestrom delio je nekad sa Dragoslavom Bokanom. ‘Nekadašnji direktor Simfonijskog orkestra i umetnički direktor muzičke produkcije RTS, svoj mandat je u ovoj ustanovi završio uz sudsku odluku u čijem obrazloženju stoji da je Bojan Suđić odgovoran za mobing nad zaposlenim iz Narodnog orkestra koji posluje u okviru RTS’, navela je Filharmonija. Filharmonija je podsetila da kriza u toj instituciji traje od februara 2024. i da je stupila u štrajk u martu prošle godine, a da je jedan od osnovnih razloga za pobunu orkestra i glavni štrajkački zahtev bio raspisivanje javnog konkursa za direktora Beogradske filharmonije, odnosno zakonitog procesa selekcije za direktora najprestižnije muzičke institucije u zemlji i regionu. Na brojnim sastancima sa predstavnicima Vlade Srbije, nadležnima iz Ministarstva kulture, kao i u okviru donedavnog sastava Upravnog odbora Beogradske filharmonije, zaposleni su bili izričiti oko Bojana Suđića kao kandidata koji nema njihovu podršku’, ističe se u saopštenju.“ (Fonet, 20. 1. 2026. godine)
Navodi se da je Filharmonija više puta dobila javno obećanje i uverenje da Suđić neće biti kandidat koga će Vlada predlagati ili imenovati.
„Kao ključni argumenti za protivljenje, Beogradska filharmonija navela je to da je Bojan Suđić kadrovsko rešenje koje je ‘moralno neprihvatljivo i koje samo sebe demantuje zbog istorije odnosa sa nekadašnjim zaposlenima’. Filharmonija je dodala da je Suđić poznat po monopolizovanju funkcija koje je obavljao u isto vreme: šefa dirigenta Simfonijskog orkestra RTS, direktora Muzičke produkcije RTS, profesora dirigovanja i predmeta orkestar na Fakultetu muzičke umetnosti i selektora Bemusa u više mandata. ‘Umesto dugoročne dobrobiti za kolektiv, zaposleni u Beogradskoj filharmoniji smatraju da je ovakvo kadrovsko rešenje proizvod obmane i da se radi isključivo o ličnom interesu bez održivog učinka za instituciju kakva je Beogradska filharmonija’, navedeno je u saopštenju.“ (Fonet, 20. 1. 2026. godine)
Foto: FoNet/Aleksandar Levajković
