Rođen 1954. u Peći.
„Nisam još ni pošao u osnovnu školu, kada sam zajedno sa braćom i grupom klinaca iz kraja, po ulicama Peći prodavao flašice sode, oranžade i klakera. Probijali smo se kroz gužvu sa svojim drvenim kolicima i na sav glas nudili osveženje. Jednom mi se desilo da se kolica izvrnu i flašice polome po kaldrmi. Zbunjen i uplašen vratim cele flašice u kolica, odem gazdi, lokalnom sodadžiji, za čiji sam račun razvozio flašice po čaršiji. Očekujem grdnju i viku, ali gazda mi samo hladno reče da od moje dnevne zarade, tadašnjih 30 dinara, nema ništa, jer otprilike toliku sam štetu napravio. Gazdina žena molila je muža da mi oprosti: To je Nićin sin, znaš kol’ko su siromašni. On je prekine: ‘Ako mu oprostim, to
će mu se ponovo desiti’. Govori ženi, a reči su upućene meni. I ja sam ih zapamtio za ceo život.” (Karići – snaga porodice, 2019. godine)
U knjizi „Karići – snaga porodice“ za Bogoljuba Karića se navodi da je „još kao dete naučio da sam nađe posao, odradi ga i naplati u ‘kešu’.“
„Ali nikad se nije zadovoljavao onim što već ima, ili onim što već zna. Ako je radoznalost znak inteligencije, a jeste, onda je Bogoljub najinteligentniji čovek koga sam upoznao. Njegova radoznalost je bila nezajažljiva. Ono što ga je interesovalo nije mogao naći u dečijem svetu vršnjaka, već u svetu odraslih. Puno je čitao, ali još više zapitkivao, posmatrao. Voleo je da se druži sa starijima od sebe. Uvek je imao neku ideju kojom bi nas zatekao. Radio je svaki posao koji bi mu došao do ruke, i često u organizaciji ili tehnologiji posla odmah unosio neku malu inovaciju. Dok smo bili klinci, on bi napravio drvena kolica sa točkovima izrezanim od daske kako džakove s cementom ne bi nosili na leđima. Imao je urođeni talenat da pravi unosne poslove. Imao je drsku maštu, ničiji autoritet ga nije mogao impresionirati. Prosto, osećao se doraslim svakom poslu, i svakom čoveku. Već sa petnaestak godina pravio je poslove sa ljudima dva-tri puta starijim od sebe. Za njega nije bilo ništa neobično da uđe u neko državno preduzeće i traži direktora da bi mu predložio neki posao’. (Bane Đorđević, kum Bogoljuba J. Karićа)“. (Karići – snaga porodice, 2019. godine)
U biografiji navodi da je osnovnu i srednju školu završio u Peći.
„Redovno je završio srednju ekonomsku školu, a paralelno vanredno išao u školu likovnih tehničara. Imao je prekid u trećem razredu. Zbog posla, nekako uzgred, završio je zanat precizne mehanike. Kad je
završio zanat, otvorio je radionicu i vanredno završio likovno-tehničku školu. Imao je sedamnaest godina. Tako je bilo i sa studijama. Radio je, studirao, prekidao, nastavljao, sve je išlo haotično, ali je sve i stigao.“ (Karići – snaga porodice, 2019. godine)
Ističe da je Prirodno-matematički fakultet, odsek geografija, završio u Prištini, da je 1991. magistrirao na Ekonomskom fakultetu u Nišu (s tezom „Organizacija i razvoj male privrede“), kao i da je od 1994. godine član Ukrajinske akademije nauka.
„Studije geografije, po nagovoru profesora Radoša Kontića, upisao je 1976/1977. godine na Prirodno-matematičkom fakultetu u Prištini. Po završetku studija upisao je magistraturu u Nišu. Profesor
Gojko Bojović želeo je da Bogoljuba zadrži na fakultetu kao asistenta. To je za Bogoljuba bilo ‘preusko’, nije moglo trajno da privuče njegovu nemirnu prirodu. Umesto da sebe veže za fakultet, predložio je da
Univerzitet otvori svoje odeljenje u Peći i bio je spreman da finansijski podrži takvu inicijativu. Međutim, predlog niko nije uzeo za ozbiljno. Zar otvarati fakultet u maloj Peći pored velikih univerzitetskih centara – Beograda, Novog Sada, Prištine? Bilo je prerano za takvu ideju. Ali, čim je zakon dozvolio otvaranje privatnih visokoškolskih institucija, Karići su osnovali Univerzitet. Jedan od njegovih centara postala je i Akademija za trgovinu i bankarstvo ‘Janićije i Danica Karić’ u rodnoj Peći!“ (Karići – snaga porodice, 2019. godine)
Napominje da je privatnim preduzetništvom počeo da se bavi 1972. godine, kada u Peći otvara servis precizne mehanike „Tehničar“.
„Jedinu servisnu radionicu za preciznu mehaniku u Peći vodio je majstor Dušan Kažić. Prvo kao pomoćnik, kod njega je radio Sreten, ali zbog škole i profesionalnog bavljenja muzikom, posao je prepustio Bogoljubu, koji je imao 12-13 godina. Bogoljub je počeo da radi jednostavnije poslove, da prima porudžbine, čisti mašine od prašine, vodi kasu. (…) ‘Bogoljub je oduvek znao da ceni i proda svoj rad. Tek napunio osamnaestu, ali čvrsto rešio da radionicu otvori. Bio je zaljubljen u taj posao. Pitamo ga šta ti treba za radionicu, novčano da mu pomognemo. ‘Od alata ništa, imam sve što mi treba (ispod njegovog kreveta, pa i jastuka uvek je bilo alata, delova bog zna kakvih sprava, opruga, šrafova, stvarno je bio čudan). Ono što mi treba, to je lokal kakav Peć nije videla. Pokazaću im ja kako se to u svetu radi’. Iznajmio je najbolji lokal, na kraju korzoa. Bogoljub je počeo da pravi radionicu. Savetovao se sa čika Gavrom Gojkovićem kome je tada bilo 70 godina. Sve je promenjeno, od izloga do enterijera.
Radilo se u mantilima, kad neko uđe odmah se ustajalo da se usluži. Radionica je više ličila na apoteku. Ljudi su dolazili, zagledali kroz izlog. Neuobičajen luksuz za to vreme. Bio je preteča u svemu. Odmah smo kupili i kombi jarkonarandžaste boje. Bogoljub ga dizajnirao da izgleda što upadljivije, i na njemu krupnim slovima napisao je BK ‘Tehničar’. Servis je otvoren 1972. godine, Bogoljub ga je nazvao ‘Tehničar’. Bavio se servisiranjem pisaćih mašina, fotokopir-aparata, raznih računskih mašina.“ (Karići – snaga porodice, 2019. godine)
Karić naglašva da je bio bogat „još u Brozovo vreme“ i da je „prve velike pare zaradio kao mladić“.
„Išao sam pored nekog otpada u Peći i tamo video gomilu starih amortizera kako propada. Sinula mi je ideja da se taj odlični čelik može iskoristiti. Ima na amortizeru jedan deo što liči na šipku. Trebalo je taj deo samo malo obraditi, zašiljiti i učiniti ga, tako, fantastičnim alatom – štemajz tj. sekač za razbijanje betona, zidova. Dao sam još da se gornji deo ofarba u plavo, a šiljasti u crveno. I ta je alatka preplavila i naše i inostrane radnje. Bile su to prve velike pare, zarada ogromna.“ (Vreme, 17. 10. 2001. godine)
Braća Karić su 1965. osnovili orkestar „Plave zvezde”.
„Januara 1966. godine takmiče se na jugoslovenskoj gitarijadi u Beogradu. Instrumente im pozajmljuju tada popularne ‘Siluete’. Osvajaju trideseto mesto i snimaju svoju prvu ploču. (…) Orkestar je sve češće odlazio na gostovanja: sviraju po hotelima u Zenici, Tuzli, Sarajevu, širom bivše Jugoslavije. Preko leta su svirali u popularnim letovalištima na Jadranskom moru, ali retko svi. Bogoljub je imao već ozbiljan posao u Peći. Bio je menadžer orkestra, najmanje je svirao. Status profesionalnih muzičara stekli su početkom sedamdesetih godina. (…) Kada su stekli popularnost u lokalnim okvirima, promenili su ime
orkestra, ‘Plave zvezde’ nastavljaju da nastupaju pod imenom ‘Braća Karić’, ionako su ih svi tako zvali. Ime koje nikad više neće menjati.“ (Karići – snaga porodice, 2019. godine)
Bogoljub Karić naglašava da „ne bi bilo ovoga što smo danas stvorili“ da „nije bilo karatea“.
„Naravno, karate nam nije pomogao u materijalnom smislu, ali sam ja lično naučio da se borim, i da se hvatam u koštac sa svim teškoćama i problemima na koje sam kasnije u radu nailazio. Mislim da je taj psihofizički momenat veoma važan u karateu, i da snagu duha i tela čoveku ne može uliti ni jedan sport tako dobro kao karate’, ističe Bogoljub. Sreten i Dragomir bavili su se atletikom (bili su omladinski pokrajinski šampioni na 1.500 metara), a Zoran i Bogoljub – karateom. Na jednom od svojih gostovanja u Ivangradu, Zoran i Bogoljub upoznali su jednog od pionira karatea u eks-Jugoslaviji tadašnjeg državnog reprezentativca – Raju Cemovića. Redovno su kod njega trenirali. U Peći su osnovali prvi karate klub. Vežbali su u Domu JNA. Klub je imao toliko članova da nije mogao da primi sve koji su želeli da se učlane. Zoran i Bogoljub su najviše voleli da vežbaju pored reke Bistrice, iznad Pećke patrijaršije, gde su, inače, i u detinjstvu najviše voleli da se igraju. Za vreme studija u Beogradu, Zoran je upoznao Marka Nicovića koji im je mnogo pomogao da popularizuju i razviju karate sport u Peći. Zoran i Bogoljub osnovali su još dva karate kluba, a zatim i Karate savez Kosova. Karateom su se aktivno bavili sve do 1978. godine, kada su ih poslovne obaveze u tome onemogućile. Nosioci su crnog pojasa.“ (Karići – snaga porodice, 2019. godine)
Karići napominju da je za njihovu porodicu 1979. godina bila „na više načina prekretnička“, jer su tada osnovali porodično preduzeće „Kosovouniverzum”.
„Posle ispitivanja situacije u privredi, Bogoljub je predložio braći da novac investiraju u ‘proizvodnju’ svega što je velikim društvenim firmama bilo neisplativo, a za čim je postojala potražnja. Bogoljub je primetio da u metaloprerađivačkoj industriji postoji veliki prazan prostor jer se bavio preciznom mehanikom. ‘Iskusio sam da lako zarađenih para nema, a ako ih i ima, one još lakše odu nego što dođu. Čoveku koji neće u kriminal ili mutne radnje, ne preostaje drugo nego da upregne pamet i zasuče rukave.
Meni, barem do sada, ni jedan dinar bez znoja i krvavih žuljeva u džep nije došao! U to sam bio uveren i onog dana kada sam braći predložio da udruženi krenemo u novu vrstu rizika, u posao koji će isključivo zavisiti od našeg rada i znanja, a ne od volje i ćefa drugih’, govori Bogoljub Karić“ (Karići – snaga porodice, 2019. godine)
Te 1979. u radnu posetu Kosovu došao je predsednik SFRJ Josip Broz Tito.
„Pokrajinski rukovodioci upoznali su Tita sa pećkim kuriozitetom: porodičnim preduzećem Karića. Titov lični autoritet bio je tako neprikosnoven da je i najmanja njegova pohvala ili zamerka mogla biti sudbonosna. Njegova reč bila je Zakon. Nakon mnogo toga zabrinjavajućeg što je video na Kosovu i Metohiji, primer ove složne porodice iz naroda, koja je vlastitim sredstvima krenula u proizvodnju, Tita je oraspoložio. U razgovoru sa lokalnim vlastima više puta je istakao pozitivan primer porodice Karić. Oni su predstavljali suprotnost svemu onom što je za Pokrajinu u celini bilo karakteristično: loše poslovanje, nacionalne i verske podele, nedostatak inicijative, apatija, nizak životni standard. Za Tita je, inače, bilo svojstveno da izabere neki konkretan pozitivan primer i naročito ga istakne kao poželjnu smernicu. Pozitivan primer ovog puta našao je u porodici Karić. Nakon radnog dela posete, za Tita je, (kako je bilo uobičajeno), priređen svečani banket. Tu priliku braća Karić nisu propustila. Pre podne su mu pokazali kako znaju da rade, a uveče da umeju i da sviraju. Tito, koji je u sebi objedinjavao veliku radnu energiju, sa ništa manjom sklonošću ka dobroj kuhinji, muzici i uživanju u opuštenoj
atmosferi, bio je impresioniran. Kao što je imao reči hvale za njihovu porodičnu ‘fabriku’, i njihovim porodičnim orkestrom bio je više nego zadovoljan. Tako su mu braća Karić ostala u višestruko prijatnoj uspomeni. To je za njih bilo više nego dovoljno. Jer, najviše zahvaljujući onom što je video u Peći, pokrajinsko rukovodstvo je dobilo od Tita prelaznu ocenu. Nije više bilo birokratskih vrata koja
bi im bila zatvorena. Barikade su, jedna za drugom, počele da padaju.“ (Karići – snaga porodice, 2019. godine)
Bogoljub Karić navodi da mu je trebalo tri godine da firmu preregistruje u „Braća Karić”, onako kako su ih „svi poslovni partneri znali i zvali“, a „prva privatna fabrika u SFRJ je neočekivano brzo napredovala“.
„Tri generacije Karića okupilo se na zajedničkom poslu, u čemu su im pomagala i dva-tri profesionalna metalostrugara. Braća su prihvatala svaki posao koji se drugima nije isplatio: sito-štampu, proizvodnju znački, medalja (za kragujevačku ‘Zastavu’ izradili su na stotine hiljada komada), saobraćajnih znakova, sitnih alata, sekira, čekića, turpija, vila, ašova, lopata… Svojom proizvodnjom uštedeli su devizne troškove zemlji, za kupovinu u inostranstvu. Pravili su i kalendare, rokovnike, reklamne panoe… Izrađivali su ručne alate, bravariju i prve metaloprerađivačke proizvode. Nisu se stideli nijednog posla, nisu ih delili na velike i male, već na one koji donose profit, i one druge. Bili su otvoreni i spremni za
svaki dobar predlog i novu incijativu, bez obzira od koga je dolazila. Takvu poslovnu filozofiju zadržali su do danas.“ (Karići – snaga porodice, 2019. godine)
Karići pričaju da im je u periodu kad im je „krenulo s poslom montirana i prva afera“.
„Kako smo mi tobož’ dobili tri milijarde dinara iz ‘Fonda za pomoć nerazvijenih’. Jedini kredit koji smo u to vreme dobili, bio je američki. Oko 80.000 dolara od vašingtonske banke za razvoj male privrede. Za takvu vrstu kredita mogao je da konkuriše svaki privatnik čiji bi projekat Vašington odobrio. Nije se radilo ni o kakvoj povlastici, mogao je konkurisati svako ko je imao ozbiljan program. Mi smo konkurisali, drugi nisu. Zašto nisu? Verovatno zato što u to vreme niko od malih privatnika, osim
nas, nije ciljao tako visoko i imao razrađen plan kako da ga ostvari. Životarili su i zadovoljavali se s tim. Nisu imali ni hrabrosti ni inventivnosti. Bio je to kredit na deset godina, isplatili smo ga za tri godine. ‘Kredit je bio devizni. Nama devize nisu trebale, sve sirovine kupovali smo na domaćem tržištu, ustupili smo ih fabrici amortizera u Prištini za dinarsku protivuvrednost’. (Sreten J. Karić)“ (Karići – snaga porodice, 2019. godine)
Ističu da je krajem osamdesetih godina centrala kompanije postupno preseljena u Beograd, a jedan ogranak u Moskvu.
„Krajem osamedestih godina sedište kompanije je potpuno premešteno u Beograd. To nije značilo da su napustili Kosovo i Metohiju. Pogoni u Peći nastavili su sa radom sve do 1999. godine. (…) Godine 1986. počela je još jedna ‘velika seoba Srba’. Prisiljeni da prodaju svoju imovinu, Srbi su masovno počeli da napuštaju Pokrajinu. Kako zaustaviti iseljavanje Srba i Crnogoraca sa Kosova i Metohije, bila je kosovska i jugoslovenska tema broj jedan. Početkom septembra 1988. godine albanski separatisti su kamenovali i porodičnu kuću braće Karić. Bio je to apsurdan čin, jer Karići su tradicionalno imali dobre odnose sa sugrađanima albanske nacionalnosti. Radnici su se spontano okupljali u fabričkom krugu u znak
podrške porodici. Među njima bili su i Albanci. (…) Bogoljub je 1984. godine, na poziv Osmana Barjaktarija, direktora ‘Eksimosa’ u Moskvi, komšije iz Peći, prvi put posetio Sovjetski Savez. Putovao je i razgovarao sa brojnim jugoslovenskim trgovačkim predstavnicima, bilo mu je dovoljno mesec dana da shvati da u SSSR-u postoje velike neiskorištene mogućnosti poslovanja. Po povratku u zemlju, težište svojih poslova usmerio je prema Sovjetskom Savezu.“ (Karići – snaga porodice, 2019. godine)
U oktobru 1988. godine „Braća Karić” su, kako ističu, sa sovjetskom „Moskooptehnikom” osnovali prvo mešovito sovjetsko-jugoslovensko preduzeće „MKT-Karić” (‘Moskovska kooperativna tehnika-Karić’), koje je proizvodilo „zamrzivače kapaciteta do sto tona; vodotornjeve; električne kotlove s automatskom regulacijom temperature za grejanje prostorija do 150 kvadrata; peći za saune“.
Bogoljub Karić negira da mu je bliskost sa Slobodanom Miloševićem omogućila da dobije „veliki komad neslavnog Zajma za preporod Srbije“
„Skupština Srbije me je svojevremeno imenovala za člana Nadzornog odbora zajma, ali kad sam video da u trošenju sredstava ima nedomaćinskog ponašanja, pismeno sam tražio da me oslobode te funkcije. I pored toga što sam bio u Nadzornom odboru i među našim ljudima u svetu lobirao za zajam, a to sam činio sa željom da pomognem Srbiji, moja kompanija iz zajma nije dobila ni jedan jedini dinar, ni jedan jedini cent.“ (NIN, 11. 4. 1997. godine)
„Karić banka”, sa sedištem u Beogradu, počela je sa radom 25. aprila 1990. godine.
„Za godinu dana otvoreno je preko 50 filijala u zemlji. Da bi i u godinama sankcija nastavila normalno poslovanje sa svetom, otvorila je predstavništva u brojnim gradovima Evrope i Azije. U Moskvi je 1991. osnovana prva privatna banka u SSSR-u – ‘Agro Karić banka’ AKA Banka, s većinskim učešćem BK grupe.
Te godine osnovana je ‘Evropa internacional’, prvo privatno osiguravajuće društvo u zemlji. Naredne
1992. sa radom počinje Karić fondacija, prva srpska privatna humanitarna fondacija od Drugog svetskog rata, izrasla iz Socijalnog saveta (1979) kompanije ‘Braća Karić’. A 1992. osnovan je Univerzitet ‘Braća Karić’, prvi privatni univerzitet u Istočnoj Evropi, kao i Međunarodni univerzitet za biznis i upravljanje u Moskvi ‘Braća Karić’ – prvi privatni univerzitet u Rusiji.“ (PSS – marketing, 2007.)
Ipak, Bogoljub Karić naglašava da je bio „jedini čovek koji je imao otvorena vrata u kući porodice Milošević“.
„U Tolstojevoj ulici ja sam kupio kuću. Milošević i Dobrica Ćosić su me zamolili – ’mi bismo voleli da budeš naš komšija’. Jer s jedne strane je bio Dobrica, sa druge Milošević. Ja kažem – meni kao čoveku iz Peći je najveća čast, ja imam kuću, ali ako vi kažete, sa velikim zadovoljstvom ja ću da pređem da živim ovde. To je meni čast, da živim pored predsednika jednog i drugog. (…) Ja sam jedini čovek koji je imao otvorena vrata u kući porodice Milošević. Nikada predsednik Milošević nije ručao ako sam ja u Srbiji, a da nije pozvao mene. (…) Ali, imali smo mi sukoba koliko hoćete. (…) Mira Marković je u Moskvu samo išla s nama.“ (Una TV, 28. 12. 2024. godine)
Prvu kompaniju za mobilnu telefoniju u Srbiji „Mobtel“ Karići osnivaju 1994. godine.
„Osnovana je prva jugoslovenska kompanija za mobilnu telefoniju ‘Mobtel’, zajedničko preduzeće ‘BK Trejda’ iz Moskve (ruskog ogranka BK grupe) i PTT Srbija, s većinskim privatnim vlasništvom. Do ovog aranžmana je došlo tek pošto je američki partner posle uvođenja sankcija SRJ raskinuo ugovor. Pod istim uslovima država je posao ponudila nizu domaćih državnih preduzeća. Niko se nije usudio na rizik. ‘BK grupa’, poslednja kojoj je posao ponuđen, jedina je prihvatila. Preko svojih kompanija u inostranstvu, Bogoljub Karić je uspeo da probije ekonomsku blokadu i uveze najsavremeniju Eriksonovu tehnologiju. Tako je Srbija, pod sankcijama, dobila mobilnu telefoniju pre mnogih zemalja u okruženju.“ (PSS – marketing, 2007.)
Te 1994. Karići osnivaju i BK televiziju.
„Osnovana je RTV BK Telekom, prva privatna televizija. BK grupa je ušla u najekspanzivniju poslovnu oblast današnjice, a verovatno i budućnosti. Od samog starta, televizijska stanica postaje jedna od najgledanijih u zemlji. Promoviše savremen uređivački koncept: dinamičan program, brzinu u izveštavanju, pouzdanost, preciznost, kompetentnost informacija, tematsku raznovrsnost emisija relativno kratkog trajanja. Naredne 1995. osnovan je ‘Eunet’, prvi i vodeći domaći internet-provajder, a
1997. Fondacija utemeljuje nagradu ‘Braća Karić’ koja se dodeljuje za: stvaralaštvo u oblasti kulture i umetnosti; publicistiku; novinarstvo i izdavaštvo; naučni i istraživački rad; ekonomiju i privredu; humanitarne aktivnosti – jačanje mira, saradnje i prijateljstva među narodima.“ (PSS – marketing, 2007.)
Bogoljub Karić naglašava da su na BK televiziji svi mogli da gostuju, ali uz jedan uslov.
„Kod nas je opozicija sva mogla da gostuje, samo su imali jedan uslov, da ih ja zamolim, i Vuk i Šešelj i Đinđić i svi, molim vas da ne pominjete predsednika Miloševića imenom, Miru Marković i decu. Sve drugo, partija, što god hoćete govorite. I tako je i bilo. I nikada nismo imali problem.“ (Una TV, 28. 12. 2024. godine)
Devedesetih godina hvalio se da je „glavni promoter Mire Marković u svetu“.
„Miru i mene upoznao je Duško Mitević u vreme kad se o Srbima govorilo kao o balkanskim kasapima. Mira je, međutim, pisala o miru, mirnodopskim temama i rekao sam Dušku da bi njena knjiga predstavljala dobru odbranu Srbije i dokaz da Srbi nisu takvi kakve nas prikazuju mediji. Moje kompanije po svetu su zato našle izdavače i pomogle štampanje. Moram da kažem da su gđa Marković i knjiga predstavljale iznenađenje za zemlje gde smo pravili promocije, i da je ona imala vrhunski protokolarni tretman od strane domaćina. Mislim da je taj nas zajednički posao i te kako koristio Srbiji. Druga je stvar što se, iz političkih razloga, njene promocije po inostranstvu u našim opozicionim listovima drugačije ocenjuju.“ (NIN, 11. 4. 1997. godine)
Budući da je BK televizija u vreme velikih studentskih i građanskih protesta 1996/1997. svakodnevno prenosila događaje sa ulica Beograda i Srbije, Karić se, kako navodi, našao u nemilosti Slobodana Miloševića.
„Slobodan Milošević 1996. godine, zbog mitinga i rektora mog Frimermana na Terazijama i mog opredeljenja i BK televizije, podrške javne studentskim protestima, jedan nam je kamerman jedva ostao živ, to je bilo jedno vreme, ta 1996. godina, haotična. Sutradan zove me premijer i kaže – ‘Oćeš ti ovu televiziju da zaustaviš ili nećeš?’. Ja mu kažem: ‘Kako da zaustavim, mi prenosimo sve kao jeste’. A te sam kombinacije imao sa njim više puta. Znači, mi prenosimo prvi u istoriji Srbije molitvu za Božić koju patrijarh Pavle u Sabornoj crkvi… I on (Milošević) zove u 12 sati i kaže: ‘Slušaj, šta ti ovo radiš?’. Ali nije to Milošević, to je Mira sto posto, ali on zove. Ja mu kažem: ‘Predsedniče, mi prenosimo da cela Srbija sa našim patrijarhom…’ Kaže – ti nisi svestan šta radiš. (…) Ja vidim on navaljuje da se to odmah zaustavi, da se prekine prenos ili ću ja sad da zovem da se sve to ruši. Ja mu kažem: ‘Predsedniče, molim vas, ovo što se večeras dešava, ovo govori samo o vama kakav ste vi čovek. Niko za vreme Tita nije smeo da pomene crkvu, zapisivali su ko ide u crkvu, isključivali ih iz partije, a danas vi ste novi čovek. Cela Srbija vas voli, nema srpske kuće bez slike vaše. Niko neće reći da je to Bogoljub uradio, svi će reći da ste vi dali nalog Bogoljubu da to uradi. Prema tome, ja ovo radim zbog Srbije i zbog vas’. Kaže – ubedio si me i ostavio na miru.“ (Una TV, 28. 12. 2024. godine)
U aprilu 1997. izjavio je da će biti kandidat za predsednika Srbije.
„Dojadilo mi je da gledam šta se sa Srbijom dešava. Koliko nam je stranih predsednika za sedam godina došlo u goste? Srbija je kao zemlja bogata, a država i građani su sve siromašniji. Talentovana deca nam odoše u svet; ogroman kadrovski potencijal je neiskorišćen; penzioneri su poniženi; mladi su bez perspektive. Kandidujem se da na dvadeset prvi vek ne čekamo do 2050. godine, već hoću da u njega uđemo 2001.“ (NIN, 11. 4. 1997. godine)
Ipak, nije se tada kandidovao za predsednika Srbije.
„Nisam ušao u politiku da bih ostvario nekakve lične interese. Hteo sam samo da budem most između vlasti i opozicije. Proteklih meseci vodio sam mnoge razgovore i zahvalan sam liderima velikog broja stranaka što su me u ovoj, za mene novoj oblasti, podržali. Ali, na našoj političkoj sceni dolazi do novih pregrupisavanja i podela, a ja ne želim da budem još jedan dodatni elemenat tih podela.“ (NIN, 11. 7. 1997. godine)
U to vreme u javnosti je kružila informacija da je Karić glavni finansijer Socijaldemokratije, nove stranke koju je osnovao Vuk Obradović. Mnogo godina kasnije Karić je priznao da je u prošlosti finansirao „skoro sve“ stranke.
„Koje stranke ste u prošlosti finansirali? ‘Skoro sve’.“ (Blic, 16. 4. 2012. godine)
Napominje da mu je u vreme kada je bio u zategnutim odnosima sa Miloševićem, tadašnji predsednik Srbije oduzeo kuću.
„Kuću mi je oduzeo kad su bili ti sukobi 1996. Donese rešenje o oduzimanju kuće. Kako oni vide, političari, ja sam izdao. Ako nisi strogo pod toj formi njihovoj, ti si izdajnik. (…) I ja dobijem rešenje da se selim iz kuće. Razlog – u kupovini nije bilo nešto ispravno. On onda da kuću Milanu Milutinoviću i dođe Milan da se useli u moju kuću. Ja ne mogu da uđem ni stvari da uzmem, policija stoji. Ja sa Tijanićem i sa Mitevićem i kažem onom šefu policije: ‘Sad ćemo da napravimo miting ovde ispred Slobove kuće i zovem sve novinare, strane i domaće, da kažem kakav je moj komšija nikakav čovek’. I ovaj, normalno, sve to prenese, i posle šest meseci se smilovao i poništili su to rešenje i vratili mi kuću. I tada mi je rekao: ‘Zapamti, Bogoljube, pokornu glavu sablja ne seče’. Ja mu kažem: ‘Ova glava da je tursko vreme bila bi odavno posečena, ali pošto ste vi predsednik, a ne neki sultan, ona je još na ramenima.“ (Una TV, 28. 12. 2024. godine)
Nakon nesporazuma sa Miloševićem, u oktobru naredne 1998. ulazi u Vladu Mirka Marjanovića kao ministar bez portfelja.
„Zašto je ušao u Vladu Mirka Marjanovića: ‘Verujte mi da bih prihvatio da budem i kurir u Vladi ako bi to moglo da doprinese našim zajedničkim ciljevima. Da li ste primetili jedan detalj – svi poslanici u Skupštini Srbije, i koalicije i opozicije, glasali za moj izbor’. O vlasti: ‘Ako nemaš vlast ili nisi uz nju, poslednji si sluga. Vlast može svakoga da savije kao prase u pleh i da ga ispeče u furuni’.“ (Vreme, 17. 10. 2001. godine)
Na ministarskoj funkciji zvanično je bio do rekonstrukcije Vlade Srbije u novembru 1999. Međutim, iz njegove informativne službe tvrde da je član Vlade bio samo do marta 1999. i početka bombardovanja SRJ.
„Radi vaših čitalaca ističemo da je Bogoljub Karić bio ministar bez portfelja u periodu od oktobra 1998. do marta 1999. godine, dakle nepunih pet meseci. U Marjanovićevoj Vladi bio je zadužen za nalaženje strateških partnera za 72 najveće kompanije koje su bile na listi prioriteta tadašnje Vlade Srbije. U tih pet meseci Bogoljub Karić je doveo vodeće predstavnike iz više od 30 svetskih kompanija sa kojima su obavljeni razgovori o učešću u dokapitalizaciji i privatizaciji velikih srpskih kompanija. Nažalost, bombardovanje započeto u martu 1999. godine stopiralo je i ove pregovore. Pritom je Bogoljub Karić za privatizaciju više velikih srpskih kompanija tada postigao sa stranim investitorima daleko bolje uslove od onih po kojima su ove firme par godina kasnije privatizovane.“ (Vreme, 2. 9. 2004. godine)
Posle Petog oktobra Karići su platili 70 miliona evra na ime poreza na ekstraprofit.
„Najveći porez, 70 miliona maraka, platio je Bogoljub Karić i firme pod kontrolom kompanije BK. Porez je odlukom Vrhovnog suda vraćen, pa ponovo naplaćen.“ (Insajder, 26. 3. 2006. godine)
„Karić banka“ preimenovana je u „Astra banku“, ali joj je već krajem 2001. Narodna banka Jugoslavije oduzela dozvolu za rad.
Karić je 2004. bio kandidat na predsedničkim izborima na kojima je osvojio (iznenađujućih) 568.691 glas (18,23 odsto) i zauzeo treće mesto u trci iza Borisa Tadića i Tomislava Nikolića. Ta predizborna kampanja ostala je upamćena po Karićevoj „zelenoj salati“ i “ skidanju lanaca i katanaca“.
“Evo zbog čega sam se ja kandidovao, pogledajte ove katance na fabričkim kapijama… Da razbijemo ove katance i lance po Srbiji, na srpskim industrijskim kapacitetima, i da počnu fabrike da rade. To je ono što Srbiji treba, govorio je Karić.“ (Slobodna Evropa, 5. 8. 2010. godine)
U maju 2004. osniva Pokret „Snaga Srbije“ (PSS).
U maju 2005. PSS postaje parlamentarna stranka, jer je bivši poslanik Srpske radikalne stranke Živadin Lekić pristupio Karićevoj stranci. Mesec dana kasnije poslanik DSS-a Mika Vlaović je u Skupštini Srbije tvrdio da mu je lično Bogoljub Karić nudio novac da pređe u PSS. Krajem 2005. isticalo se da Karić već ima poslanički klub, iako PSS nije ni učestvovao na prethodnim izborima.
“Petoro poslanika Skupštine Srbije formiralo je juče novi poslanički klub pod nazivom ‘Za evropsku Srbiju’ iz redova SDP, SDPO, SPO i PSS, i tako skupštinsku većinu koja podržava kabinet premijera Vojislava Koštunice sa 131 istanjila na 129 poslanika. Šef tog poslaničkog kluba je Ljiljana Nestorović iz SDP, a njeni zamenici su Slobodan Živkucin, donedavni poslanik SDPO, i Blagica Kostić, poslanica SPO. U klubu su još i Meho Omerović (SDP) i Živojin Lekić, nezavisni poslanik koji je početkom godine napustio SRS i učlanio se u Pokret ‘Snaga Srbije’ Bogoljuba Karića.” (Blic, 23. 12. 2005. godine)
Krajem 2005. Vlada Srbije je kompaniji „BK Trade” zvanično oduzela licencu za rad operatera ‘Mobtel’.
„Vlada je 29. decembra 2005. donela zaključak kojim je naložila oduzimanje licence Mobtelu, kao i pozivnih kodova 061, 062 i 063, a nakon što je Mobtel, prema pisanju medija, bez znanja PTT Srbija, ugovorio posao sa kosovskim Mobikosom, u vlasništvu Ekrema Luke.“ (funkcioneri.cins.rs)
U februaru 2006. Bogoljub Karić je napustio Srbiju.
„Da li ste zaista morali da odete iz zemlje? ‘Naravno. Dobrom srpskom sočnom salatom pobedio sam vladajućeg kandidata Dragana Maršićanina na predsedničkim izborima 2004. godine. Taj šok vladajuća koalicija nije mogla da mi oprosti. Niko ‘slučajno’ nije izvukao ‘Mobtel’ posle deset godina i optužio Bogoljuba. To je čist politički progon lidera PSS i kršenje svih ljudskih prava. Probudili su me u mojoj kući jedan visoki policijski funkcioner i jedan ‘surčino-zemunac’. Tražili su da prihvatim sve oko ‘Mobtela’ i da ga prodam kompaniji koja je već bila upisana u tom ugovoru. Borisu Tadiću sam na jednom sastanku o ‘Mobtelu, kojim je rukovodio u ime Vlade, rekao: ‘Gospodine Tadiću, ja razumem ove ljude koji su prisutni ovde i njihove želje oko ’Mobtela’. Ja znam da ste Vi sin uglednih roditelja, častan i pošten čovek. Verujte mi – Vas su izabrali da pregovarate sa mnom, a u stvari radi se o običnoj bandi, koja hoće da otme kompaniju. Pustite njih neka to urade. Vama tu nije mesto.“ (Politika, 9. 8. 2010. godine)
Krajem aprila 2006. policija je ušla u prostorije BK TV i prekinula program.
„Krajem aprila 2006. godine televizija BK je izgubila dozvolu za emitovanje programa na 30 dana. Razlog je bila navodna politička pristrasnost, a odluka je trebalo da bude privremena. Međutim, sutradan nakon ponoći u prostorije televizije ušla je policija i po nalogu prekinula emitovanje programa. Oko 11 časova istog dana, većina kablovskih operatera prekinula je distribuciju signala televizije BK. Uprkos zabrani, emitovanje je nastavljeno putem satelita, a u isto vreme Bogoljub Karić je organizovao proteste u Knez Mihailovoj ulici. Na konkursu dodele nacionalnih frekvencija, Republička radiodifuzna agencija nije dodelila frekvenciju preduzeću BK telekom. Računi ovog preduzeća su blokirani i BK televizija se više nije emitovala zemaljskim putem.“ (Nova.rs, 6. 12. 2025. godine)
PSS je učestvovao na vanrednim parlamentarnim izborima 2007. i 2008. godine, ali nije uspeo da preskoči izborni cenzus. A 2010. PSS je prihvatio poziv Srpske napredne stranke za udruživanje opozicionih stranaka. Na parlamentarnim izborima održanim u maju 2012. godine PSS je bila u listi „Pokrenimo Srbiju“, stranaka okupljenih oko SNS, koja je osvojila 24,04 odsto glasova (73 poslanika), a PSS-u su pripala dva poslanička mandata. Koalicija je formirala novu Vladu Srbije.
U julu 2013, u vreme kada se sve češće pominjala mogućnost da će nova vlast, čiji je deo i PSS, ukinuti optužnicu protiv Karića, on se oglasio iz egzila tvrdnjom da „nema potrebe ni za kakvim tajnim dogovorima“ o njegovom povratku u Srbiju, jer „nema nameru da se vraća u zemlju“.
„Karić u ekskluzivnom intervjuu za Tanjug kaže da je politička žrtva bivše vlasti, da je svoje firme gradio iz temelja, ali da je na kraju u Srbiji opljačkan. Bivši vlasnik Mobtela otkriva da je zadovoljan radom svoje građevinske firme u Moskvi i da ga poternica Interpola, koju je Srbija raspisala 2006. godine kada je otišao iz zemlje, ne ometa da putuje u bilo koju državu na svetu, osim u ‘voljenu Srbiju’. Objašnjava, naime, da Interpol ne blokira, niti ugrožava ličnosti koje su motivisane na rasnoj, verskoj i političkoj osnovi i da zapravo taj član o zloupotrebi službenog položaja u privatnoj kompaniji, za šta se on tereti, Evropa naziva ‘članom za reketiranje poslovnih ljudi’. ‘Svako moje putovanje samo treba najaviti ranije, i ne postoji nikakav problem za boravak u bilo kojoj državi izuzev moje voljene Srbije’, kaže Karić u prvom intervjuu nakon više godina ćutanja. Upitan da li ima istine u medijskim napisima da su njegov povratak u Srbiju dogovorili predsednik Tomislav Nikolić i patrijarh Irinej, Karić, inače rođeni Pećanac, kaže da za tajnim dogovorima nema potrebe. (…) ‘Čak i da sam Hitler, moraćete priznati, to je previše samo zbog Mobtela, uključujući i dva atentata na mene. Postoje ljudi koji su policiji priznali da su angažovani da me likvidiraju. Ja, koji nisam učestvovao ni u jednoj privatizaciji u Srbiji, i koji sam gradio svaku kompaniju iz temelja – ja sam opljačkan’, dodao je Karić. Potvrda toga su, kako navodi, mnoga sudska rešenja Vrhovnog suda Jugoslavije i Republike Srbije, koja se do danas ne izvršavaju i pored zahteva EU. ‘Iza ovoga stoji Martin Šlaf i šef srpskog kartela ‘Dač Mlađani Šulc’, sa svojim centrima moći i delom tadašnjeg državnog aparata. Nije ni čudo što su svo državno dobro podelili sa svojim partnerima. Ostao im je veliki plen – Mobtel, i plan da Bogoljuba likvidiraju u pritvoru’, navodi Karić.“ (Tanjug, 31. 7. 2013. godine)
U martu 2016. izjavio je da obnavlja BK televiziju, ali da se još ne vraća u Srbiju.
„Kupili smo TV Novu, jer poseduje najsavremeniju opremu u Srbiji. S druge strane, BK TV dobila je rešenje suda da je poništeno sve ono što se desilo pre 10 godina vezano za oduzimanje televizije. (…) Mislim da bi rad trebalo da krene septembra meseca. Televizija će biti ista kao što je to bila BK TV, imaće svoje autorske emisije političke i ekonomske, kakve imaju Bloomberg ili ruski RBK.“ (Blic, 22. 3. 2016. godine)
Krajem 2016. Tužilaštvo za organizovani kriminal obustavlja istragu protiv Karića.
„Tužilaštvo je u saopštenju navelo da je obustavljena desetogodišnja istraga protiv Karića zbog sumnje da je od aprila 1994. godine do februara 1997. godine sa svojim preduzećem ‘BK Trade Inc.’ nezakonito zaradio oko 22 miliona dolara. On je, kako se sumnjalo, lažno prikazao veću vrednost opreme koja je uneta kao osnivački kapital pri osnivanju preduzeća ‘Mobtel’. U saopštenju se navodi da je tužilaštvo 2015. godine odbilo kao suvišne predloge odbrane za preduzimanje novih dokaznih radnji. Sud je, međutim, usvojio žalbe odbrane i naložio ispitivanje većeg broja svedoka i pribavljanje brojnih materijalnih dokaza. Krajem 2015. sud je tužilaštvu naložio da se izvrši dopunsko ekonomsko-finansijsko veštačenje koje treba da uzme u obzir nove okolnosti koje su navedene u izveštaju moskovske kompanije ‘Alfa profit’ koji je, u međuvremenu, dostavila odbrana. ‘Novim veštačenjem je utvrđeno da je prilikom unošenja osnivačkog kapitala u ’Mobtel’, suosnivač ’BK Trade Inc.’ imao opravdane troškove na ime transporta opreme iz Švedske i Rusije, carina, osiguranja i druge nužne troškove u navedenom iznosu, koji nisu prikazani prilikom fakturisanja, iz čega je proizišao zaključak da nije pribavljena protivpravna imovinska korist’, navodi se u saopštenju TOK. Tužilaštvo je saopštilo da je protiv Bogoljuba Karića i članova njegove uže porodice obustavljena još jedna istraga. Ona je vođena zbog sumnje da su zloupotrebom novca sa računa ‘Mobtela’ otvorenog kod Astra banke tokom 1999. i 2000. godine članovi porodice Karić pribavili korist veću od 1,5 miliona dinara i omogućeno jednom broju preduzeća sa Kipra dobijanje deviznih kredita bez garancija. Početkom 2016. protiv Bogoljuba Karića postupak je obustavio i Viši sud jer je zastario. Iako je tužilaštvo podiglo optužnicu kojom se Kariću stavljalo na teret da je u periodu od 1998. do 2005. izvlačio novac iz telekomunikacione kompanije ‘Mobtel’ i prebacivao ga račune drugih firmi u njegovom vlasništvu, sud je nije ni potvrdio ni odbacio. Posle tri godine doneo je rešenje kojim je obustavio postupak jer je nastupila zastarelost.“ (KRIK, 28. 12. 2016. godine)
Nekoliko dana kasnije, 30. decembra 2016, Karić je iz Minska u Beograd došao privatnim avionom.
„Na aerodromu su ga dočekali članovi porodice i simpatizeri. ‘Vraća vam se Bogoljub’, rekao je Karić pošto je kročio među okupljene. ‘Ja sam čovek kome je jedna vlast, samo zato što sam ušao u kampanju… Ne treba vlast nikome, jedan je Bog! Ona pre svega treba da bude sluga narodu i ništa drugo. Ali, nažalost, mi tog slugu još nismo našli’, poručio je Karić okupljenima dok su mu skandirali ‘Bogoljub, Bogoljub’.“ (Slobodna Evropa, 30. 12. 2016. godine)
Po povratku u Srbiju Karić je najavljivao projekat „Tesla grad“.
„Tesla grad je inače projekat koji datira iz 2014. godine. Kompanija porodice Karić osnovala je tada i preduzeće pod ovim nazivom. Najavljivala je da će uskoro krenuti u izgradnju velelepnog stambeno-poslovnog kompleksa u beogradskom naselju Makiš. Taj kompleks bio bi pandan projektu Beograda na vodi. A prema tvrdnjama, tadašnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali svesrdno je prihvatio ovu inicijativu kompanije Tesla grad. Kako su tada pisali mediji, lokacija za izgradnju Tesla grada sa dva miliona kvadrata trebalo je da bude u blizini mosta Zemun – Borča. Da bi se kasnije pominjao Makiš. Polovinom 2014. godine BK grupa saopštila je da je osmislila projekat za izgradnju poslovno-stambenog kompleksa Tesla City u Beogradu, površine oko dva miliona kvadratnih metara. Na izgradnji bi bilo angažovano oko 43.000 radnika i po završetku objekta bi bilo zaposleno oko 18.000 ljudi. Tvrdili su da bi u središtu kompleksa bio izgrađen Međunarodni finansijski centar. On bi navodno budžetu Srbije donosio najmanje 20 milijardi evra godišnje. Radi što efikasnije realizacije projekta Tesla city u Beogradu, čija je vrednost četiri milijarde evra, BK Grupa je u septembru 2014. osnovala kompaniju Tesla grad BK, ali sagovornica eKapije rekla je da planovi kompanije nisu vezani samo za izgradnju i ulaganje u srpskoj prestonici. ‘Nećemo zidati samo u Beogradu, gradićemo stambene četvrti u svakom većem gradu Srbije, od najmanje 50.000 kvadrata. Cena tih stanova biće jako povoljna. Cena kvadrata neće prelaziti 550 do 600 evra po metru kvadratnom. Upravo radimo na tome da kupimo i napravimo fabriku za proizvodnju panelne građe koja će nam omogućiti da formiramo takvu cenu. Naš cilj nije da zaradimo, već da radimo i gradimo, da ostvarimo minimalnu zaradu, ali da u svakom većem gradu Srbije nikne ovakav kompleks’, govorili su tada iz ove kompanije.“ (Forbes Srbija, 13. 8. 2025. godine)
Karić je početkom 2019. podneo zahtev da mu se izmeni godina rođenja.
„On je 17. januara 2019. godine, na 65. rođendan, podneo zahtev matičnoj službi Gradske uprave Kragujevac da se datum njegovog rođenja pomeri 20 godina unapred. ‘Moja je vizija da će naša generacija doživeti 100 godina ili više i protiv toga sam da nas bilo ko tera u penziju sa 65 godina. Ako se čovek oseća mladim i vitalnim, ne prihvatam nijedan zakon koji želi da mu oduzume tu vitalnost, duh i sreću’, ističe on.“ (BBC na srpskom, 9. 2. 2022. godine)
U junu 2019. ponovo je izabran za predsednika PSS.
Kada je u vreme velikih protesta „Srbija protiv nasilja“ na društvenoj mreži „lajkovao“ post pevačice Seke Aleksić, koja je objavila fotografiju sa protesta, tabloidi bliski vlasti optužili su ga za izdaju, a žestoko je reagovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, navodeći da mu je Slobodan Milošević kazao da je Karić „najgori čovek na svetu“.
„I onda je on (Milošević) u nekom trenutku rekao, ja sam to čuo od više ljudi, a tada je Bogoljub Karić na nekom od tih protesta pomislio da je Milošević gotov ili je on prepričavao šta je bilo tada kada je bilo i rekao: ‘Vučiću, kad god pomisliš, pošto je čovek mnogo šarmantan, kad god pomisliš bilo šta dobro, samo znaj da je reč o najgorem čoveku na svetu’. Ja to stvarno ne mogu da kažem i neću da kažem, ali da li je Milošević rekao, Milošević je to rekao jedanput u mom prisustvu’, kazao je Vučić.” (TV Pink, 28. 5. 2023. godine)
U avgustu 2021. američki trezor stavio je na crnu listu „građevinsko carstvo Karića koje je kroz predsedničke dekrete, potpisane od strane Aleksandra Lukašenka, dobilo brojne beneficije, uključujući poklone državnog zemljišta u Minsku“.
„U objavi se objašnjava da je ‘Dana Holdings Limited’ (Dana Holdings) firma registrovana na Kipru sa vezama sa srpskom porodicom Karić, koja je postala poznata po tome što je podržala vladavinu Slobodana Miloševića devedesetih godina. ‘Porodica Karić smatra se bliskom Lukašenku; na primer, Dana Holdings je navodno ponudila zaposlenima slobodan dan za učešće na pro-Lukašenkovom skupu nakon lažnih izbora 9. avgusta 2020, pojavila se na pro-Lukašenkovim letcima, a u njoj se nalazi umetnička galerija koju vodi Lukašenkova snaha u tržnom centru u Minsku’, navodi se. OFAC je takođe naveo i da srpski i kiparski državljanin Nebojša Karić, sin srpskog privrednika Bogoljuba Karića, igra vodeću ulogu u kompaniji. Kako je RSE ranije pisao, tokom protekle decenije Karići su se probili do samog vrha beloruske industrije nekretnina, ostvarivši ogromnu dobit u tom procesu, prema izveštajima kompanije.“ (Slobodna Evropa, 12. 8. 2021. godine)
Četiri godine kasnije, u avgustu 2025, američko Ministarstvo finansija skinulo je sa crne liste „Dana Holdings Limited“.
U martu 2025. saopšteno je da je za predsednika PSS „ponovo izabran“ Dragomir Karić, a da je Bogoljub počani predsednik.
„Dragomir više nije poslanik, kao što ni potpredsednici Pokreta snaga Srbije Vera Čabarkapa i Milorad Panjević nisu odbornici u Skupštini Beograda, mada na sajtu PSS i dalje stoji da su odbornici. Stoji i da je Dragomir Karić novi predsednik PSS, ali nije jasno kada je preuzeo tu funkciju od svog mlađeg brata Bogoljuba. Ipak, Dragomir Karić za Danas kaže da Pokret Snaga Srbije postoji i da ne postoje razlozi za njegovo gašenje. ‘Stranka postoji, ja sam njen predsednik, Bogi (Bogoljub Karić ) je počasni predsednik. Prisutni smo u mnogim lokalnim parlamentima, u čak šezdesetak opština, uglavnom u koaliciji sa SNS. I kad bi neko hteo da ugasi stranku ne bi mogao, jer to ljudi koji su godinama članovi ne bi dozvolili. Nema ni razloga da je gasimo. Ovog leta, na Svetog Jovana obeleženo je dvadeset godina postojanja stranke’, kaže Dragomir Karić.“ (Danas, 8. 9. 2024. godine)
U oktobru 2025. Bogoljub Karić reagovao je na navode da će se posle smene aktuelne vlasti naći na spisku za lustraciju. „Danas, nažalost, moj biznis jedino ne postoji u Srbiji“, naglašava.
„Povodom pojavljivanja mog imena u vezi sa tzv. ‘lustracijom’, želim da jasno i odgovorno poručim javnosti: Nikada nisam učestvovao ni u jednoj privatizaciji, ni u bilo kakvoj pljački, korupciji, švercu nafte, cigareta, oružja ili bilo koje privilegije monopola oko uvoza akciznih roba ili nezakonitoj radnji. (…) Na osnovu našeg primera i posete delegacije Sovjetskog Saveza našim fabrikama u Peći, pozvani smo u Kremlj, gde smo u prisustvu tadašnjeg premijera Nikolaja Riškova i uz podršku predsednika Mihaila Gorbačova, osnovali prvu jugoslovensko-sovjetsku zajedničku kompaniju. Taj istorijski događaj označio je početak nove epohe ekonomskih reformi i bio prvi korak u transformaciji komunizma u kapitalizam. Kako su ga tada Sovjeti nazvali, a Gorbačov lično promovisao, to je bio početak perestrojke – novog ekonomskog i političkog otvaranja Sovjetskog Saveza prema tržišnim principima i slobodnom preduzetništvu. Tako su nastale prve privatne fabrike, banke, osiguravajuće i građevinske kompanije, u SSSR-u, a kasnije i BK televizija, BK univerzitet i Mobtel – u Sovjetskom Savezu i u Jugoslaviji, sa hiljadama zaposlenih i modernim pristupom tehnologiji, uključujući i tehnološku revoluciju koju smo doneli sa mobilnom telefonijom. U vreme Vlade Vojislava Koštunice ta imovina je nezakonito oduzeta, nacionalizovana, rasprodata i uništena, iako su svi sudovi – domaći i evropski – potvrdili da je sve bilo stvoreno zakonito, pošteno i profesionalno. (…) Od vremena Vlade Vojislava Koštunice pa do danas, meni je faktički zabranjeno da radim u sopstvenoj zemlji; predlog za izgradnju Tesla grada tri milijarde vredne investicije uveliko je već prekriven prašinom u nekim državnim ormarima iako sam u više od 50. godina poslovanja stvorio hiljade radnih mesta i proslavio ime Srbije u svetu.“ (Danas, 24. 10. 2025. godine)
U decembru 2025. ponovo je najavio pokretanje BK televizije.
„Draga naša BK tv porodico, vraća se BK televizija – glas naroda koji nikada nije ućutao. Okupili smo se da proslavimo 33 godine od rođenja naše BK televizije – i da zajedno donesemo odluku koju je narod godinama čekao: BK TV se ponovo pokreće’, napisao je Karić u objavi koja je brzo dobila hiljade pregleda.“ (Euronews.rs, 9. 12. 2025. godine)
Foto: Fonet, Milica Vučković
