Rođen 1958. u Beranama, u Crnoj Gori.
Završio Pravni fakultet u Beogradu.
„Iako zvanična biografija nikada nije objavljena, zna se da je Bulatović krajem osamdesetih godina radio u beogradskoj opštini Savski venac, te da se pred raspad bivše Jugoslavije zaposlio u Saveznom sekretarijatu za inostrane poslove (kasnije Savezno ministarstvo za inostrane poslove).“ (Vreme, 10. 3. 2004. godine)
Diplomatsku karijeru počeo je 1988.
„Bio je sekretar u jugoslovenskoj ambasadi u Rimu od 1990. do 1992, a od 1995. do 1999. konzul u Generalnom konzulatu SRJ u Istanbulu. Tokom službovanja u prestonici Italije iz automobila mu je ukradeno 50.000 dolara. Od novembra 2000. do marta 2003. bio je savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika SRJ Vojislava Koštunice.“ (Danas, 10. 11. 2017. godine)
Prema pisanju nedeljnika „Vreme“, otpušten je iz SMIP-a nakon petooktobarskih promena kao deo starog kadra. Demokratska stranka je tvrdila da je Bulatović bio član JUL-a, ali on to nikada nije potvrdio niti demantovao.
„Od novembra 2000. do marta 2003. bio je savetnik za nacionalnu bezbednost Vojislava Koštunice u predsedničkom kabinetu. Taj period obeležili su tri afere i jedno hapšenje. Bivši operativac Državne bezbednosti Momir Gavrilović ubijen je 3. avgusta 2001. na parkingu u novobeogradskoj Ulici Džona Kenedija, nedugo posle razgovora sa Radetom Bulatovićem i kolegom savetnikom Gradimirom Nalićem. (…) Spektakularno hapšenje bivšeg načelnika Generalštaba i potpredsednika Vlade Srbije Momčila Perišića u restoranu motela ‘Šarić’, 15. marta 2002. General Nebojša Pavković, tadašnji načelnik Generalštaba, posle je tvrdio da je Bulatović samostalno koordinirao hapšenje, mimoilazeći pritom službene vojne kanale. Sam Bulatović je u nedeljniku NIN ocenio hapšenje Perišića kao ‘uspeh jedinstvenog sistema bezbednosti zemlje’. (…) Rade Bulatović je uz kolegu savetnika Gradimira Nalića i šeficu Koštuničinog kabineta Ljiljanu Nedeljković optuživan kao inicijator pokušaja da se u junu 2002. specijalne jedinice Vojske Jugoslavije upotrebe za upad u Biro za komunikacije Vlade Srbije zbog navodnog prisluškivanja Koštunice iz tog biroa. Slučaj nikada nije do kraja rasvetljen, iako je u Skupštini Srbije u tu svrhu formiran anketni odbor.“ (Vreme, 10. 3. 2004. godine)
Nakon ubistva premijera Zorana Đinđića, u martu 2003, uhapšen je tokom akcije „Sablja“.
„Rade Bulatović i šef Uprave za bezbednost VJ Aca Tomić uhapšeni su na osnovu člana 122. a u vezi sa članom 125. KZJ (udruživanje radi neprijateljske delatnosti). Vlada Srbije je u to vreme tvrdila da su se Tomić i Bulatović tajno sastajali sa Dušanom Spasojevićem i Miloradom Lukovićem Legijom, te da su bili deo zavere da se ubije Đinđić. Tim povodom Koštunica je izjavio: ‘Rade Bulatović je politički zatvorenik i to ne jedini. Nažalost, opet smo u našoj zemlji oživeli pojam političkog zatvorenika’.“ (Vreme, 10. 3. 2004. godine)
Oslobođen je posle tri meseca, optužbe su povučene i dobio je odštetu zbog nezakonitog privođenja.
„Više od 70 dana sam bio u zatvoru. Čuvari svi u pritvoru bili su korektni, čak su me oslovljavali sa ‘predsedniče’. Znali su da sam politički zatvorenik, a oni se u zatvoru visoko rangiraju.“ (Republika.rs, 4. 12. 2017. godine)
Od 2004. do 2008, tokom dve vlade Vojislava Koštunice, bio je na čelu Bezbednosno-informativne agencije (BIA).
„Njegovo ime pominjano je u kontekstu mreže pomagača u skrivanju haških begunaca, ali je u vreme dok je bio šef BIA isporučeno i najviše optuženika iz Srbije.“ (Danas, 10. 11. 2017. godine)
Ističe da je to taj period bio izuteno težak.
„Vreme kada sam vodio BIA bilo je teško za zemlju, od pitanja Kosova i Metohije preko otcepljenja Crne Gore, haškog pitanja, pa do unutrašnjih problema. Vreme će dati najbolji sud, trudio sam se da se ta služba vodi na zakonit način i u najboljem interesu države Srbije. To je bio najteži zadatak koji sam dobio. Pogotovo zbog potrage za haškim beguncima. Trebalo je da se sačuva dostojanstvo države službe i ljudi koji u njoj rade te poslove i haških begunaca i njihovih porodica. Nadam se da se nikada više niko neće suočiti sa takvim zadatkom.“ (Republika.rs, 4. 12. 2017. godine)
Nekadašnji šef Biroa za komunikacije u Vladi Srbije Vladimir – Beba Popović optužio ga je da je 2004. tokom posete Vašingtonu obaveštajnoj službi SAD dostavio celokupan izveštaj o radu BIA za 2003. godinu sa operativnom arhivom.
„Popović je kopiju ovog pisma poslao i predsedniku Srbije Borisu Tadiću, predsedniku Skupštine Srbije Predragu Markoviću, kao i svim članovima skupštinskog Odbora za bezbednost, izuzev predsedniku tog odbora Miloradu Mirčiću, za koga kaže da je portparol Bulatovića i lica privođenih tokom akcije ‘Sablja’. Izveštaj podrazumeva sve podatke iz te godine o licima koja su bila predmet obrade (među kojima su i strane diplomate). ‘Radi se o jako detaljnom i preciznom izvoru iz koga se apsolutno vidi način i tehnika rada jedne službe’, naveo je Popović u pismu tužiocu. On naglašava da obaveštajna služba SAD nije tražila podatke, već ih je Bulatović dostavio samoinicijativno, verujući da će tako zadobiti podršku Amerikanaca ‘posebno u vezi sa eventualnim lobiranjem za mesto predstavnika BIA u SAD’. ‘Naravno da su domaćini, iako iznenađeni ovakvom ponudom, sve podatke zadržali jer su tako praktično ostvarili jedan od bitnih ciljeva funkcionisanja svih bezbednosnih agencija u svetu – razbijanje obaveštajnog rada jedne države prema Americi’, naveo je Popović u pismu.“ (Blic, 23. 2. 2005. godine)
Bulatović je demantovao da je arhivu BIA odneo u SAD.
„Odgovorno izjavljujem da se radi o notornim lažima i besmislicama koje imaju za cilj da destabilizuju ključne državne institucije, a da li je neko ranije nešto nosio i davao ostaje da se proveri“, rekao je Bulatović komentarišući navode Vladimira Popovića u emisiji „Insajder“ B92.“ (B92, 12. 2. 2005. godine)
Prema pisanju „Blica“, Bulatović je prvo demantovao da je arhiva BIA predata tajnoj službi SAD, ali je kasnije tvrdio da je to istina, ali da to nije uradio on već bivši šef DB Goran Petrović.
„‘Blic’ je pokušao da sazna Bulatovićev stav, ali nam je u BIA rečeno da ‘nije uobičajeno da direktor agencije svaki dan istupa u javnosti’.“ (Blic, 22. 2. 2005. godine)
Ostavku na funkciju direktora BIA podneo je jula 2008, nakon formiranja vlade Mirka Cvetkovića. Kako je istakao, na takav postupak nije ga niko naterao, već smatra da je to „nešto što bi trebalo da postane normalno i prirodno u odnosima u državi“. Kaže da su za vreme dok je bio na čelu BIA postignuti „profesionalizam i zakonitost u radu“.
„Jednako važna je i kadrovska obnova agencije, jer su nam se priključili mladi ljudi sa najboljih državnih fakulteta. Otvorili smo, praktično, vrata službe svim građanima Srbije, koji su želeli da se bave ovim poslom, a ispunjavaju uslove, za razliku od ranijih vremena kada se ‘preporuka’ pretvorila u najgori oblik nepotizma. Takođe, demistifikacija službe je značajno relaksirala odnose sa građanima, otvorili smo kapije Agencije i za javnost, od nevladinih organizacija, škola, do kulturnih ustanova. Predali smo arhivsku građu zaključno sa 1980. godinom, u kojoj se, između ostalog, nalaze i dosijei takozvanih političkih neprijatelja. Uspeli smo i da vratimo ugled BIA kako kod drugih službi sa kojima sarađujemo, tako i kod građana Srbije. Uz to, služba se integrisala u evropske obaveštajne sisteme.“ (Politika, 10. 7. 2008. godine)
Nakon odlaska iz BIA, 2009. godine otvorio je advokatsku kancelariju i specijalizovao se uglavnom u oblasti korporativnog prava.
„Tačno je da sam položio zakletvu i da ću se ubuduće baviti advokaturom. Kancelariju neću deliti ni sa jednim kolegom, radiću sam.“ (Politika, 29. 1. 2009. godine)
Po promeni vlasti 2012. godine, vraća se u Ministarstvo spoljnih poslova (MSP), na funkciju šefa Odseka za pokret nesvrstanih zemalja.
„Kako je danas portparol MSP Miloš Todorović rekao agenciji Beta, Bulatović će novu dužnost obavljati u rangu ambasadora.“ (Beta, 6. 11. 2012. godine)
U maju 2013. godine postavljen je za ambasadora u Ukrajini. Tokom službovanja u Kijevu bio je i ambasador u Gruziji, na nerezidencijalnoj osnovi. Krajem novembra 2019. opozvan je sa te funkcije.
Tvrdi da nikada nije bio član Koštuničine Demokratske stranke Srbije.
„Nisam bio član stranke, to je tačno. Preporučili su me ljudi iz Koštuničinog kabineta. Prihvatio sam poziv.“ (Republika.rs, 4. 12. 2017. godine)
Tvrdi da se neće vraćati u BIA.
„Neka ne brinu. Ne vraćam se u BIA, to je jedino sigurno.“ (Republika.rs, 4. 12. 2017. godine)
U novembru 2020. „Danas“ je objavio informaciju, pozivajući se na izvore u diplomatsko-političkim krugovima, da će Bulatović biti imenovan za generalnog sekretara Ministarstva spoljnih poslova. On je demantovao tu informaciju.
„Upitan da li će biti imenovan na neku drugu funkciju, Bulatović kaže: ‘Ništa dalje. Ovo nije tačno’.“ (Nova.rs, 11. 11. 2020. godine)
Foto: FoNet/Ognjen Stevanović
