Trošenje novca iz gradske kase trebalo bi da najbolje govori kakav je gradonačelnik domaćin i koliko vodi računa o svojim sugrađanima. U slučaju Novog Sada moglo bi se reći da su poslednja dva čelnika grada – Maja Gojković i Igor Pavličić – bili prilično nemarni domaćini i da su, što su zbog neznanja i nestručnosti, proćerdali čitavih 1,35 milijarde dinara.

Po svojoj veličini Novi Sad je drugi grad u Srbiji i budžet lokalne samouprave je pozamašan. Za 2012. on iznosi 22,2 milijarde dinara i jedino je budžet grada Beograda veći od njega. I pored tako značajne sume, koja se mogla iskoristiti za poboljšanje osnovnih životnih potreba građana i rešenje mnogih novosadskih problema, gradska kasa je u proteklih nekoliko godina pražnjena na nerealne projekte i preambiciozne planove političara, a konačan rezultat nikome nije doneo korist. Budžet grada je prvo oštećen za 14 miliona dinara (2008. to je bilo oko 175.000€) jer nikad nije održan koncert „Na lepom plavom Dunavu“, a kasnije za 1,34 milijarde dinara koje je grad dužan da isplati za obeštećenje Autotransportnog preduzeća „Vojvodina“ (ATP) u sporu oko izgradnje nove međumesne autobuske stanice.

„Trejler kompani“ tražio pare, Maja dala

Pred sam kraj svog mandata Maja Gojković je potpisala ugovor za trodnevnu manifestaciju „Na lepom plavom Dunavu“ s beogradskim preduzećem „Trejler kompani“. Festival je trebalo da bude održan u junu (2008.), na Svetski dan muzike, a najavljeno je spektakularno izvođenje kantate „Karmina burana“, te nastup bečke opere. To se, međutim, nikada nije desilo. To što je potpisan ugovor, a manifestacija nije održana ne bi bilo ni malo sporno da Gojkovićeva nije unapred platila celokupni muzički događaj u iznosu od 14 miliona dinara. Naime, ona je 11. aprila 2008. godine, samo sedam dana nakon što je „Trejler kompani“ zatražio pare iz gradskog budžeta, prihvatila da Grad bude pokrovitelj te manifestacije, koju je to beogradsko preduzeće, u partnerstvu s „Komunom“ htelo da organizuje u Novom Sadu. Bivša gradonačelnica Novog Sada nikada nije htela da komentariše ovaj slučaj. Njen naslednik Igor Pavličić, takođe nije komentarisao slučaj, ali je ipak pravdu potražio putem suda. On, ipak, nije istovremeno tražio da se utvrdi i krivična odgovornost pravnih i fizičkih lica koji su bili potpisnici ovog ugovora.

U prvoj polovini 2010. godine Trgovinski sud doneo je pravosnažnu presudu, te je Gradsko javno pravobranilaštvo Privrednom sudu u Beogradu podnelo predlog za izvršenje protiv preduzeća „Trejler kompani“. Privredni sud je u martu 2010. naložio da ta firma vrati novac sa zakonskom kamatom koja se odnosi i na glavnicu duga i na sudske troškove i teče od 15. 4. 2008. godine do dana isplate, uz obavezu nadoknade troškova postupka plenidbom sa žiro-računa dužnika. No, on je bio blokiran.

U gradsku kasu novac nije stizao ni početkom 2011. godine jer je račun Trejler kompanija i dalje bio blokiran. Pritom, gradski čelnici nisu ni jednog momenta pokrenuli pitanje odgovornosti bivše gradonačelnice zbog nenamenskog trošenja gradskih para kao što nisu tražili da za taj posao odgovaraju nadležni iz beogradskog preduzeća. Jedini komentari koji su stizali iz Gradske kuće bili su da „pitanje krivične odgovornosti pravnih i fizičkih lica u nadležnosti je pravosudnih organa, policije i tužilaštva.“ (Radio 021, 1. 2. 2011. godine)

Policija reaguje samo na prijavu

U policiji se tim slučajem nisu bavili jer o tome nisu bili obavešteni, a da je svako ko sumnja u izvršenje krivičnog dela dužan da to prijavi nadležnim organima. Naravno, nikom nije jasno zašto su se predstavnici gradskih vlasti odlučili da ćute, odnosno zašto su se zadovoljili samo presudom Trgovinskog suda, kojom je Trejler kompaniju naloženo da novac vrati s kamatom.

Ipak, pred kraj maja 2011. policija je na osnovu pisanja medija reagovala i rekla da će saslušati bivšu gradonačelnicu Maju Gojković i još neke tadašnje (i sadašnje) i bivše gradske funkcionere u vezi sa neodržanom manifestacijom koja je unapred plaćena 14 miliona dinara iz gradskog budžeta na račun beogradskoj kompaniji „Trejler kompani“. Krivična prijava zbog zloupotrebe službenog položaja podnesena je samo protiv direktora „Trejler kompanija“, Petra Vukašinovića i to su uradile gradske vlasti, a u policiji nisu isključili mogućnost da će biti još krivičnih prijava. Na vest da će biti saslušana bivša gradonačelnica je poručila „da ona kao građanin ove zemlje poštuje zakone i da će se odazvati pozivu da pomogne istražnim organima u rešavanju pomenutog slučaja, iznoseći činjenice koje se odnose na period od 11. 4. 2008. godine kada je zahtev za sponzorstvo manifestacije stigao u Gradsku kuću do 11. 5. 2008. godine kada su održani izbori i izabrano novo rukovodstvo grada Novog Sada“. Istovremeno je, u saopštenju upitala gradonačelnika Igora Pavličića „da pomogne u razjašnjenju zašto ugovor nije ispunjen u proteklom periodu od tri godine, a u cilju zajedničke zaštite grada Novog Sada“. U saopštenju Maje Gojković pisalo je i da će zadržati pravo da podnese tužbu protiv svakog ko njeno ime spominje u kontekstu kršenja Zakona ove države.

Novac našao put i do Kipra

Da se situacija zakomplikovala i da je posao sumnjiv govori i činjenica da je samo dva dana kasnije (1. juna 2011.) policija raspisala poternicu za Petrom Vukašinovićem, direktorom Trejler kompanija, jer ga nisu pronašli na kućnoj adresi, na kojoj je bilo prijavljeno preduzeće, a zbog 14 miliona dinara i neodržane muzičke manifestacije.

Policija do marta 2012. godine nije utvrdila odgovornost za nestanak novca. Sporosti u rasvetljavanju ovog slučaja od tada, navodno je najviše doprineo Interpol, posredstvom kojeg je novosadska policija pokušala da sazna da li je „Trejler kompani“ uopšte ugovorio posao s Bečkom operom. Direktor Bečke opere kazao je da ugovor nije sklopljen, dok je policija utvrdila da je polovina od 14 miliona dinara potrošena, trag druge polovine odveo ih je do računa na Kipru i s tamošnjom policijom pokušavaju da utvrde o čijem je računu reč, te da li je i taj deo potrošen. To opet govori o neodgovornom ponašanju tadašnje gradonačelnice (inače, pravnice po profesiji) da od „Trejler kompani“ nije tražila ugovor na proveru. Jasno je da i novac neće biti vraćen jer je ta beogradska firma društvo s ograničenom odgovornošću, „što znači da Petar Vukašinović, za poslovne poteze ne odgovara ličnom imovinom“. (Radio 021, 15. 3. 2012. godine)

Uništili i privrednika i gradsku kasu

Još je tragičniji drugi slučaj rasipanja novca iz gradske kase pošto je jedno preduzeće uništeno, radnici, njih oko 500 ostali su bez posla, a vlasnik Ilija Dević bez uloženog kapitala.

Dević je 2006. godine kupio ATP „Vojvodina“ za 3,8 miliona evra. Nekoliko meseci kasnije potpisao je ugovor sa tadašnjom gradonačelnicom Majom Gojković, kojim se grad obavezao da sav međumesni prevoz preseli na novu lokaciju, kada nova autobuska stanica koju je počeo da gradi dobije upotrebnu dozvolu. Upotrebnu dozvolu za stanicu, u koju je uložio 30 miliona evra, dobio je 28. februara 2007. Međutim, u gradu su tvrdili da ih tekst ugovora ne obavezuje da preusmere sav autobuski međumesni saobraćaj na novu stanicu i ugase postojeću. Nova stanica je radila veoma kratko, ATP „Vojvodina“ je krajem 2008. otišla u stečaj, ugovor o privatizaciji je raskinut, a Dević je podneo tužbu protiv grada za naknadu štete.

Ceo slučaj našao se pred Privrednim sudom. Paralelno, Dević je vodio odvojeni postupak protiv Novog Sada u kom zahteva 100 miliona evra za nadoknadu štete zbog gubitka zarade za svaku godinu. On je, takođe, podneo krivične prijave protiv odbora poverilaca, koji su po njemu „arčili i rasprodavali imovinu ATP ‘Vojvodine’ „. (Dnevnik, 10. 5. 2012.)

Nakon višegodišnjeg sudskog procesa novosadski Privredni sud doneo je odluku da je Grad Novi Sad dužan da obešteti Autotransportno preduzeće „Vojvodina“ (ATP) u sporu oko izgradnje nove međumesne autobuske stanice sa 1,34 milijardi dinara sa zaračunatom kamatom. Na tu odluku Privrednog suda, Gradsko javno pravobranilaštvo reklo je da će uložiti žalbu Privrednom apelacionom sudu u Beogradu zbog bitne povrede odredbi parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava. Za sada odgovor na žalbu nije stigao, a gradu preti bankrot ukoliko bude morao da isplati odštetu Deviću.

Inače, Maja Gojković na lokalnim izborima održanim u maju nije ušla u gradski parlament, dok će Igor Pavličić najverovatnije biti ponovo gradonačelnih Novog Sada.

Korupcija ili samo milionska šteta

Ilija Dević je čitav slučaj prijavio i Agencija za borbu protiv korupcije. Agencija je podnela Tužilaštvu za organizovani kriminal tužbu protiv čelnika grada zbog osnovane sumnje da su od dana stupanja na dužnost zloupotrebili svoj položaj i ovlašćenja i time naneli višemilionsku štetu gradu Novom Sadu, preduzeću ATP „Vojvodina“ i Iliji Deviću, kupcu i većinskom vlasniku društvenog kapitala istog preduzeća i manjinskim akcionarima. Grad Novi Sad, navodi se u tužbi, suprotno svojim odlukama, nije regulisao i sproveo prigradske odlaske i dolaske na lokaciju stare autobuske stanice, pa „danas šteta za kupca i preduzeće iznosi više od 100.000.000 evra“. (Press, 27. 1. 2012. godine)

Gradonačelnik Pavličić odbacio je sve navode iz krivične prijave koju je protiv njega i članova Gradskog veća podnela Agencija za borbu protiv korupcije. Ubrzo je i Više javno tužilaštvo u Novom Sadu odbacilo je krivičnu prijavu Agencije za borbu protiv korupcije podnetu protiv gradonačelnika i još 12 članova Gradskog veća. Odmah potom, gradonačelnik je zatražio smenu direktorke Agencije Zorane Marković, a 12. februara Grad Novi Sad podneo je najavljenu tužbu za naknadu nematerijalne štete protiv Agencije za borbu protiv korupcije.