Kako zaista izgledaju gostovanja predsednika Vučića po Srbiji?
"Prevaspitavanje" lokalnih funkcionera, nova obećanja i prisećanja starih, jedan ili nijedan nezavisni medij i zahtevanje pomoći od predsednika - ukratko to je šablon skupova predsednika Aleksandra Vučića koje proteklih nedelja gledamo po Srbiji.
Ko prilazi predsedniku?
U poslednjih mesec dana imali smo prilike da vidimo razgovore građana sa predsednikom Srbije, ali i njihove optužbe i molbe. Od toga da ga je jedna građanka izjavila da joj je nuđen posao u zamenu za glas, do situacija da ljudi traže da se ubrzaju liste čekanja za operacije.
View this post on Instagram
(CINS je zabeležio 160 poseta funkcionera širom Srbije između 1. aprila i 17. avgusta, a one su se nastavile skoro svakodnevno i posle tog perioda.)
Poseta se najavljuje neposredno pred sam događaj. Kratak je vremenski okvir za akreditaciju novinara i obaveštavanje javnosti. Većinu prisutnih čine funkcioneri i članovi SNS-a.
Predsednik uzvraća pitanjima građanima koji traže pomoć, a odgovornost se prebacuje na predstavnike lokalne vlasti. Prisutan je jedan ili nijedan nezavisni medij, a novinari uglavnom ne uspevaju da postave pitanje.
Predsednik obećava nova ulaganja i podseća na sve što je ranije urađeno za tu opštinu.
Prisutni građani se najčešće žale na nezaposlenost, neasfaltirane puteve, kao i nedostatak vodovoda i kanalizacije.
Kako navode naši sagovornici, koleginice i kolege iz lokalnih medija, većina prisutnih ljudi na ovim skupovima nisu „obični građani“ i pristalice SNS.
„U Leskovcu građana nije bilo. Ispred Dečijeg dispanzera su ih glumili članovi kabineta gradonačelnika Leskovca, šefovi gradske uprave i neki od podobnih ljudi iz zdravstvenog centra. On se obraća na kraju tog boravka i kaže ‘evo hvala vam što ste došli’ i ostalo. A zapravo se zahvaljivao svojim partijskim drugarima“, kaže urednica Jugpresa Ljiljana Stojanović.
Ipak, u nekim drugim mestima gde su se građani pojavili, Stojanović navodi da su morali da budu strogo kontrolisani i da se videlo veliko nezadovoljstvo zbog neispunjenih obećanja:
„Ljudi nemaju obezbeđene elementarne uslove za život. S druge strane, taj performans koji on izvodi kada žestoko kritikuje predsednike opština, gradonačelnike i ostale, kada ih maltretira i viče na njih, zapravo je samo predstava jer on zna da su ljudi nezadovoljni njima. Na taj način pokušava da pokaže kako on nije loš – kao, on to ne zna, pa oni mogu tako da se ponašaju.“
Naša sagovornica dodaje da iz razgovora sa građanima zaključuje kako oni smatraju da Vučić zaista ne zna šta se dešava u njihovim opštinama i da su jedini krivci lokalni funkcioneri.
„A zapravo ih je on postavio na te pozicije i tu ih drži godinama“, zaključuje Stojanović.
Predsednik Srbije posetio je Novi Pazar u ponedeljak i tamo izjavio „da ga nigde nije dočekalo toliko ljudi kao u Novom Pazaru„. Ipak, urednik novopazarskog portala Takt Tarik Brunčević ocenjuje da se na skupu ispred bolnice pojavilo 70 do 100 ljudi.
„To su uglavnom bili mlađi koji stažiraju nadajući se zaposlenju, par medicinskih sestara i nekoliko doktora. Od oko 1.000 zaposlenih u bolnici, bilo ih je sedamdesetak, što je mnogo manje nego što se pojavljivalo ranijih godina na sličnim skupovima,“ kaže Brunčević.
I ovog puta je „kinjio svoje funkcionere„, kako kaže Brunčević, jer ne pričaju sa građanima:
„Pošto je svako od ljudi prilazio sa ‘predsedniče, uradi mi ovo, uradi mi ono’, u jednom trenutku je rekao: ‘Pa ne mogu ja da se ubijem, ne mogu sve da rešim, sto godina problema’.“
Nakon skupa ispred bolnice, Vučić je otišao na poligon ispred Petrove crkve. Brunčević navodi da je redakcija Takta danima dobijala poruke zaposlenih u javnim ustanovama kojima su stizale naredbe da moraju da dođu na taj skup.
„Građani koji su došli uglavnom su sa sela i tražili su posao ili asfaltiranje nekog seoskog puta”, navodi Brunčević.
Situacija na skupovima u Prijepolju nije bila drugačija. Novinarka televizije Forum Daliborka Malešić kaže da se moglo videti mnogo zaposlenih u javnim ustanovama i ljudi koji su hteli da im on reši neki privatni problem.
„Onda je on počeo da poziva ljude da dođu do govornice i kažu šta je problem, a zatim ih je upućivao na svoje saradnike. Jedan čovek je iz mase dobacio ‘ali Vi rešavate sve’, i meni je ta rečenica lepo opisala ceo momenat”, objašnjava Malešić.
Koliko su novinari dobrodošli?
Tokom obilaska Zlatiborskog okruga, predsednik je obišao i novoizgrađeni vrtić „Čarolija“ u naselju Bostani kod Prijepolja. Vrtić je, iako izgrađen, i dalje bez upotrebne dozvole, te je Malešić upitala da li predsednik smatra da je to problem i kako će se rešiti.
„Onda on poziva našeg predsednika opštine Draga Popadića, koji je tu stajao na oko metar od njega i preznojavao se sve vreme. Popadić je pokušao da okrivi ‘blokadere’, na šta je Vučić reagovao i rekao mu da je njegov posao da radi uprkos svemu i da mora da završi upotrebnu dozvolu. Rečeno je da od pada nadstrešnice niko ne daje upotrebne dozvole i da je to problem svuda„, objašnjava Malešić.
Vučić je, pored preusmeravanja odgovornosti na Popadića, tražio i od novinarke odgovor „kako bi ona to rešila“. Ipak, ovo je bila jedna od retkih situacija da je tokom nedavnih skupova pitanje postavila novinarka koja nije iz prorežimskog medija.
S druge strane, na skupu u naselju Ribnica kod Kraljeva, koji je održan 24. avgusta, novinarka portala Glas Šumadije Jovana Ristić i urednik portala LiKVidno Nenad Simović fizički su sprečeni da izveštavaju sa javnog skupa.
Kako navodi Ristić, kolega i ona su imali novinarske akreditacije, ali nisu ni stigli do prostora određenog za novinare:
„Odmah su nas prepoznali ljudi u crnom, koje inače viđamo po gradu i otprilike znamo šta rade. Prišli su nam, naredili da odmah napustimo skup i krenuli kolegi da se motaju oko opreme. Tu su krenuli onako da se gurkaju. Ja sam sve vreme pričala: ‘Nemoj da ga guraš, zašto ga guraš?’, i tako su nam se unosili u lice.“
Ristić kaže da im je u tom trenutku odmah bilo jasno da moraju da napuste skup.
Tajnovitost i iznenađenja
Još jedan problem na koji su naši sagovornici ukazali jeste tajnovitost oko predsednikovog dolaska. Vremenski okvir tokom kog je bila dostupna akreditacija medija za skup varirao je od mesta do mesta, ali je prijava često bila otvorena samo na kratko ili kasno uveče.
Stojanović kaže da je poziv za akreditaciju stigao samo sat i po pre zatvaranja aplikacije.
Ristić objašnjava da u njenom slučaju akreditacija nije bila ni važna.
„Ovde je bilo potpuno jasno da je neko naredio da nas odmah uklone,“ kaže naša sagovornica.
Takođe, novinarke i novinari sa kojima smo razgovarali navode da ni građani nisu bili pravovremeno obavešteni o tome kada će se koji skup održati, te je jasno da su se zbog toga većinom pojavljivale samo pristalice SNS-a.
Brunčević kaže da poseta Prvomajskoj ulici u Novom Pazaru nije bila najavljena i da su se organizatori definitivno plašili reakcije građana ako celi događaj organizuju u centru grada.
„To je bila strogo kontrolisana poseta. Jedan moj prijatelj slučajno je prolazio jer nije znao da se bilo šta dešava, i odmah su poskakali inspektori na 300 metara odatle,“ zaključuje on.
