Svedočenje o masovnoj grobnici – zakonska obaveza građanina ili špijunaža?

Vest da je na području Kraljeva uhapšen R.T. (1980) iz Istoka zbog sumnje da je izvršio krivično delo špijunaže objavljena je 30. jula u medijima. U hapšenju, koje su zabeležile i kamere, učestvovalo je više jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova u saradnji sa Višim javnim tužilaštvom u Kraljevu i Bezbednosno-informativnom agencijom.

„Uhapšeni R. T. se sumnjiči da je u dužem vremenskom periodu bio u saradničkom odnosu sa Albanskom obaveštajnom službom, koja deluje na području AP KiM. On se sumnjiči i da je bio angažovan na prikupljanju i dostavljanju podataka i saznanja o aktivnostima nekadašnjih i sadašnjih pripadnika Vojske Srbije, MUP-a Srbije i drugih bezbednosnih struktura države, a što je za posledicu imalo hapšenje više lica srpske nacionalnosti od strane privremenih prištinskih institucija i progon većeg broja Srba sa područja Zubinog Potoka i severa KiM,” objavio je Tanjug, a preneli brojni mediji.

Hapšenje je usledilo samo dan nakon što je u mestu Mali Kaluđer (Kalludra e Vogël, u Zubinom Potoku) započeto iskopavanje tokom kog su pronađeni posmrtni ostaci, za koje je glavni tužilac Specijalnog tužilaštva Kosova Bljerim Isufaj potvrdio da su ljudskog porekla.

U danima koji su usledili pojavilo se nekoliko različitih interpretacija ovog događaja. Organizacije koje se bave kulturom sećanja i ratnim zločinima istakle da je u pitanju svedok koji je još 2003. godine UNMIK-u dao izjavu o navodnoj masovnoj grobnici u Zubinom Potoku. Predstavnici kosovskih vlasti bili su izričiti da je ovo nastavak pokušaja Srbije da zataška počinjene ratne zločine i ponovili insistiranje na otvaranju arhiva koji sadrže važne informacije o počiniocima zločina u vezi sa sukobom 1999. godine, a što Srbija uporno odbija da učini. Institucije Srbije, uključujući predstavnike Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Republike Srbije, kao i predstavnike Srpske liste, političke opcije koja u javnosti važi za predstavnike zvaničnog Beograda na severu Kosova, uopšte se nisu bavile ovim slučajem. Njihovu pažnju okupiralo je drugo hapšenje – dve osobe u Zubinom potoku, za koje se sumnja da su počinile ratne zločine i to, kako se u javnosti percipira, upravo u vezi sa potencijalnom masovnom grobnicom, što ocenjuju kao pritisak na srpsko stanovništvo na severu Kosova.

Ko je R.T. (1980) iz Istoka i za koga „radi”?

Na vest o hapšenju među prvima su reagovali Nataša Kandić, koordinatorka Regionalne mreže pomirenja – REKOM, Fond za humanitarno pravo i Fond za humanitarno pravo Kosovo dovodeći u pitanje da je reč o špijunaži:

„Informacija o mogućoj masovnoj grobnici u selu Mala Kaludra/Kalludër e Vogël, u opštini Zubin Potok na Kosovu, javno je dostupna od 7. januara 2013. godine, kada je dnevni list na albanskom jeziku Zëri objavio tekst i izjavu Srbina R. T. o ubistvu 23 albanska civila i tajnom ukopu njihovih tela u dolini sela Mala Kaludra/Kalludër e Vogël. Izjavu je dao istražiteljima UNMIK-a i Kosovskoj policiji 7. februara 2003. godine.”

Kandić je u tekstu za Peščanik 31. jula navela da je srpska policija od dana ubistva znala za zločin i umesto da ga je istražila i uhapsila počinioce, naredila je da tela budu zakopana čime su ubijeni svedeni na posmrtne ostatke koje treba skloniti, a zločin prikriti. Sa druge strane, kaže i da „UNMIK i Kosovska policija su od februara 2003. godine raspolagali informacijama o zločinu i mestu ukopa, ali nema podataka da su sproveli delotvornu istragu i proverili lokaciju.”

Krivično delo špijunaže koje se uhapšenom R.T. stavlja na teret definisano je članom 315, stav 1 Krivičnog zakonika na sledeći način: „Ko tajne vojne, ekonomske ili službene podatke ili dokumente saopšti, preda ili učini dostupnim stranoj državi, stranoj organizaciji ili licu koje im služi, kazniće se zatvorom od tri do petnaest godina.”

Dalje se pojašnjava da se „tajnim smatraju oni vojni, ekonomski ili službeni podaci ili dokumenti koji su zakonom, drugim propisom ili odlukom nadležnog organa donesenim na osnovu zakona proglašeni tajnim, a čije bi odavanje prouzrokovalo ili bi moglo da prouzrokuje štetne posledice za bezbednost, odbranu ili za političke, vojne ili ekonomske interese zemlje.”

Ukoliko bi se ispostavilo da je uhapšeni R. T. zaista osoba koja je istražiteljima UNMIK-a i Kosovskoj policiji dala izjavu o događajima u vezi sa potencijalnom masovnom grobnicom, pitanje je da li bi to uopšte moglo da se kvalifikuje kao špijunaža zbog same prirode informacije.

Advokat Sead Spahović za Istinomer objašnjava da podatak koji otkriva da je izvršeno krivično delo nikako ne može biti tajni podatak.

„Naprotiv, građani su, kao i službena lica, dužni po zakonu da prijave ukoliko imaju saznanje o izvršenju krivičnog dela. Dakle dužni su da prijave ratni zločin. Sa druge strane, ako za nekog kažemo da je špijun, to znači da je informacija koju je dao tačna, u ovom slučaju informacije kojima raspolaže o masovnoj grobnici. Prema tome, u slučaju ovog hapšenja jasno je da je reč o odmazdi i pokušaju zastrašivanja svedoka. Cilj je da se on „slomi” kako bi na kraju priznao izvršenje krivičnog dela špijunaže”, kaže Spahović.

Kao posebno neobično ističe to što se branilac uhapšenog R.T. nije nijednom obratio javnosti:

„Ukoliko je njegov klijent nezakonito uhapšen, advokat je u obavezi to da saopšti i tu nema govora o ometanju istrage. Javnost ima opravdan interes da zna sve detalje ovog slučaja.”

Više javno tužilaštvo u Kraljevu nije odgovorilo na pitanje Istinomera na koji period se odnosi krivično delo za koje se tereti R.T. odnosno da li se sumnjiči za radnje iz perioda oružanog sukoba 1999. godine, kao ni na pitanje u kojoj fazi je trenutno istraga.

Monolog Beograda i Prištine

Brojni mediji u Srbiji pompezno su preneli vest o hapšenju „(albanskog) špijuna” u Kraljevu, a osim saopštenja VJT u Kraljevu, institucije su ostale uzdržane. Kancelarija za Kosovo i Metohiju i Srpska lista nisu se oglašavale povodom hapšenja Srbina R.T. iz Istoka, već su reagovale, na vest o hapšenju dve osobe u Zubinom Potoku zbog optužbi u vezi sa ratnim zločinima. Srpska lista je saopštila da su „optužbe za ratne zločine „postale sredstvo koje se koristi za zastrašivanje našeg naroda, a ne pokušaj da se zadovolji pravda i nastavak pritiska na pripadnike srpske zajednice od strane kosovskih vlasti na čelu sa vršiocem dužnosti premijera Kosova Aljbinom Kurtijem”, dok su iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije to privođenje ocenili kao „teror, odmazdu i zastrašivanje“ pripadnika srpske zajednice.

Ovakve reakcije nisu novost, već prate gotovo svako hapšenje na Kosovu. U kontinuitetu se predstavlja da je reč o pritiscima na Srbe pa su, na primer, na vest o prethodnom hapšenju pet osoba u vezi sa zločinima u Račku takođe saopštili da je „na delu sistematsko političko i institucionalno nasilje Prištine na čelu sa Kurtijem kojem je jedini cilj proterati i pohapsiti Srbe, a kao paravan za svoju šovinističku i antisrpsku politiku koristi optužbe za navodni ratni zločin.”

Ipak, na pitanje Istinomera na osnovu kojih konkretnih podataka iznose tvrdnje da su hapšenja Srba na Kosovu u vezi sa navodnim ratnim zločinima isključivo politički pritisak, kao i da prokomentarišu navode koji su se pojavili u javnosti da je R.T. priveden jer je otkrio lokaciju masovne grobnice na severu Kosova, iz Kancelarije za KIM nisu odgovorili.

Sa druge strane, hapšenje R.T. je izazvalo reakcije nekoliko predstavnika kosovskih institucija.

Iz medija za proveru činjenica Hibrid Info pojašnjavaju za Istinomer kako je ovaj događaj interpretiran na Kosovu:

„Na osnovu našeg monitoringa, hapšenje R.T. u Kraljevu ispratilo je nekoliko medija na albanskom jeziku na Kosovu. Izveštaji su se uglavnom oslanjali na informacije koje se pripisuju srpskim vlastima, fokusirajući se na optužbe za špijunažu i činjenicu da je R.T. iz Istoka. Sa druge strane, pojedini mediji su takođe povezali ovaj slučaj sa tvrdnjama da je on pružio informacije u vezi sa navodnom masovnom grobnicom, odnosno lokacijom na kojoj se vrši ekshumacija u Zubinom Potoku (Mala Kaludra/Kalludër e Vogël). Izveštavanje je obuhvatilo i javnu reakciju Andina Hotija, ministra u kosovskoj vladi u tehničkom mandatu, koji je ovo hapšenje predstavio kao deo napora Srbije da opstruira rasvetljavanje sudbine nestalih lica. Njegovu izjavu su potom prenosili mediji na albanskom jeziku na Kosovu, što je doprinelo daljem interpretiranju celog slučaja u tom svetlu.”

Ministrar rada, porodice, socijalne zaštite i vrednosti oslobodilačkog rata Kosova u tehničkom mandatu, Andin Hoti oštro je reagovao na vest o hapšenju:

„Ovo je državni aparat koji nastavlja da štiti zločince, zastrašuje svedoke i sprečava rasvetljavanje sudbine nestalih lica. Svako takvo hapšenje šalje jasnu poruku: ko govori o masovnim grobnicama, biva kažnjen. Ovo nije nedostatak saradnje. Ovo je direktna sabotaža procesa za rasvetljavanje sudbine nestalih lica i kršenje duha Deklaracije o nestalim licima, dogovorene u Briselu. Još više zabrinjava odsustvo reakcije Evropske unije. Ne može se govoriti o evropskim vrednostima, pomirenju i dijalogu, dok se istovremeno tolerišu akcije koje zastrašuju svedoke i štite skrivanje ratnih zločina. Ako EU nastavi da prelazi preko ovoga ćutanjem, onda šalje poruku Srbiji da može da nastavi da se ponaša isto, bez ikakvih posledica.”

Na pitanje Istinomera na osnovu kojih konkretnih podataka zasniva navode da je reč o osobi koja je dala izjavu o potencijalnoj masovnoj grobnici, ministar Hoti nije odgovorio.

Što se tiče eventualne reakcije međunarodne zajednice, pre svega Evropske unije, ukoliko bi se ispostavilo da je R.T. zaista uhapšen zbog svedočenja o potencijalnoj masovnoj grobnici, sagovornik Istinomera advokat Spahović ne očekuje bilo kakvu oštriju reakciju jer kršenje obaveza u vezi sa rešavanjem pitanja nestalih od strane Srbije nije ništa novo.

„Oni već znaju da Srbija ne poštuje te obaveze, prisiljavaju nas da se pridržavamo sopstvenih zakona, ali nema ništa od toga. Nemojte da zaboravite da su u Bosni i Hercegovini postojale sekundarne grobnice kako bi se prikrili tragovi zločina”, objašnjava naš sagovornik.

Osumnjičeni R.T. je saslušan 3. avgusta, nakon čega mu je određen pritvor i to su poslednje informacije o ovom slučaju koje su dostupne javnosti.