Rođen 1972. u Beogradu.
„Imao sam dva meseca kad smo se iz Beograda preselili u Vranje. Otac se prijavio na konkurs za direktora pozorišta u Vranju, ‘Simpo’ je poslao furgon u koji smo se upakovali, i tako 3. maja 1972. stigli u grad u kojem pre toga moji roditelji nikad nisu bili. (…) Majka Ljiljana bila je svetska atrakcija. Ona je po povratku iz Amerike donela u Vranje nosiljku za bebu, i tako me privezanog uz sebe 1972. nosala po pijaci i korzou. Nastavila je čitavog života da bude moj oslonac, moja nosiljka u kojoj sam se osećao kao beba. Otac Radoslav, misionar koji je s Televizije Beograd i sa dva završena fakulteta odlučio da se preseli u grad kojem je posvetio život. Vodio je teatar ‘Bora Stanković’ 37 godina. Od kada smo stigli u Vranje pa do smrti 2009. godine. Moj anđeo čuvar. Moj svakodnevni sagovornik i danas, kad nas dele samo različite kosmičke dimenzije.“ (Kurir, 23. 1. 2022. godine)
U zvaničnoj biografiji navodi da je u Vranju završio Osnovnu školu „Vuk Karadžić“, nižu muzičku školu „Stevan Mokranjac “ i Gimnaziju „Bora Stanković“.
„Imao sam idilično detinjstvo, danas gotovo nezamislivo. Mirno, porodično, srećno. Obožavao sam svoju učiteljicu Lelu Ćirković, svirao violinu, trenirao rukomet, glumio, a onda i započeo prve korake i kao reditelj još u osnovnoj školi. Starija sestra Ana bila mi je večiti uzor. Bila je uvek pametnija, mudrija, skromnija… i danas je tako. (…) Pored sporta, išao sam i u nižu muzičku školu. Svirao sam violinu. Govore da sam bio talentovan i vrlo muzikalan. To osnovno obrazovanje pomoglo mi je u radu na brojnim mjuziklima u karijeri. Tako da se svako ulaganje u sebe pre ili kasnije isplati.“ (Kurir, 23. 1. 2022. godine)
Ističe da je 2000. godine diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na odseku pozorišna i radio režija, u klasi profesora dr Svetozara Rapajića, predstavom „Koštana“ Bore Stankovića u Jugoslovenskom dramskom pozorištu (JDP) u Beogradu.
„Bio sam odličan student. Na trećoj godini i dobitnik nagrade iz Fonda ‘Dr Hugo Klajn’ kao najbolji student režije. Na vreme sam shvatio da je režija zanat i da se ona može naučiti za te četiri godine, a da će možda iz tog zanata nekada proisteći i umetnost. Diplomirao sam 2000. godine 22. juna. Iako sam fakultet završio u roku 1995, čekao sam pravu priliku za diplomski rad, i omogućio mi ju je čuveni profesor dr Vladimir Jevtović, koji je te godine postao upravnik JDP. Predložio mi je da uradimo ‘Koštanu’ Bore Stankovića. Moj san. Mnogi je iz ličnih razloga nisu voleli ni prihvatili, ali meni ostaje zabeleženo da sam diplomirao s desetkom u klasi velikog profesora dr Svetozara Rapajića, a da je čuveni teatrolog i kritičar Muharem Pervić u Politici pisao da nikad nije video bolju ‘Koštanu’, ni predstavu a ni samu Koštanu, koju je čarobno igrala danas moja supruga Milena Vasić. Dovoljno.“ (Kurir, 23. 1. 2022. godine)
U biografiji napominje da je do sada izrežirao 122 pozorišnе predstavе.
„Publika najviše voli kako radim mjuzikle. Prvi sam postavio 1995. godine – ‘Pucnji na Terazijama’, rađen po filmu Vudija Alena ‘Pucnji na Brodveju’. Na poziv tadašnjeg upravnika Dušana Golumbovskog i umetničkog direktora Kokana Mladenovića. Tadašnji kritičar Politike Ivan Medenica napisao je naslov kritike ‘Ćorci na Terazijama’ parafrazirajući naslov i domet naše predstave. Danas mi je to baš duhovito, ali tada je bilo vrlo pedagoški za moj dalji rad na Terazijama, jer sam u nastavku karijere mnogo studioznije pristupao tom žanru i tako su nastali ‘Producenti’, ‘Mamma Mia’ i ‘Fantom iz Opere’. ‘Producenti’ su možda i moja najbolja predstava. Imao sam tu sreću da je posle nemogućnosti da nastavi rad na ulozi Maksa Bjalistoka, Dragana Vujića Vujketa mogao da zameni Nebojša Dugalić i, po meni, napravi svoju ulogu života. Naravno, iz te saradnje rodila su se i mnoga druga prijateljstva. Čast je i ogromna privilegija, a da ne govorim o zadovoljstvu, biti savremenik i prijatelj, i to bliski prijatelj Laneta Gutovića, Nikole Simića i Vlaste Velisavljevića, to je nešto što ostaje zauvek u mom srcu, u mojim sećanjima. Radili smo divne projekte, ostaće zauvek TV serijal ‘Mala istorija Srbije’, u kojoj su Lane i Vlasta bili čarobni, a Nikolu Simića sam preko ‘Producenata’ prvi put uveo u mjuzikl i to je već istorija.“ (Kurir, 23. 1. 2022. godine)
Radio je i film „Zona Zamfirova 2“, ali kaže da „nije čovek filma“.
„Veliko razočaranje u svakom smislu. Bez obzira na niz odličnih uloga pre svega Milana Vasića, i velikog napora autorske, glumačke i tehničke ekipe da se film dogodi. Potrošenih pet godina života. Mnogo grešaka oko celog projekta. Veliki finansijski neuspeh, pogrešna odluka da se uopšte taj film radi. Ostao je veliki ožiljak u mojoj biografiji. Teško mi je da se vraćam na tu temu. Nisam čovek filma.“ (Kurir, 23. 1. 2022. godine)
Kada je 2009. godine Rasim Ljajić formirao Socijaldemokratsku partiju Srbije (SDPS) odlučuje da mu se pridruži.
„Godine 2009. Rasim Ljajić je odlučio da formira SDPS. Politika mi nije bila nikad predmet interesovanja. Međutim, jedan naš zajednički prijatelj me je uveravao da je Rasim čovek koga treba podržati u svakom smislu. Toliko me je danima uslovno nagovarao da sam na kraju odlučio da upoznam Rasima. Nakon prvog susreta, poželeo sam da budem deo njegovog tima. Da svojim znanjem i životnim iskustvom budem potpora njegovoj politici, bez želje i ideje da i sam budem profesionalni političar. Spadam u osnivače SDPS i potpredsednik sam stranke od osnivanja. Nikad nisam bio ni na jednoj javnoj funkciji, do pozicije direktora BDP, za koju smatram da je rezultat mog profesionalnog, a ne političkog života. Saradnja i prijateljstvo s Rasimom je moje veliko zadovoljstvo.“ (Kurir, 23. 1. 2022. godine)
U martu 2017. potpisao je Proglas podrške predsedničkom kandidatu Aleksandru Vučiću, u kome je navedeno da „650 intelektualaca, umetnika i sportista svojim imenom, znanjem i rezultatima stoje uz njegovu kandidaturu, spremni da se sa njim bore za bolju Srbiju“.
U februaru 2018, pred beogradske izbore, podržao je listu „Aleksandar Vučić – Zato što volimo Beograd“.
Navodi da je u Narodno pozorište u Beogradu „prešao nakon 12 godina provedenih na FDU na katedri za glumu, kao pedagog, i nakon četiri godine provedene u JDP kao stalni reditelj“. U oktobru 2018. poslao je otvoreno pismo Upravnom odboru Narodnog pozorišta u kojem je zamolio da ga razreše imenovanja za direktora Drame.
„Narodno pozorište saopštilo je u ponedeljak da je, na osnovu Statuta i ovlašćenja upravnika, Dejan Savić doneo odluku da prvi čovek Dramskog sektora naše najveće i jedne od najznačajnijih institucija kulture, u narednom periodu umesto Željka Hubača bude Jug Radivojević, ugledni i afirmisani pozorišni i filmski reditelj. Tim povodom Radivojević je poslao otvoreno pismo Upravnom odboru Narodnog pozorišta u Beogradu u kojem navodi da je ‘smena gospodina Željka Hubača izazvala oštru polarizaciju u ansamblu ‘Drame’, a samim tim i potpuno narušila atmosferu u istoj i smatram da bi mojim dolaskom na čelo ‘Drame’ bilo nemoguće u takvim okolnostima stvarati i sprovoditi dalje planove’. ‘Došlo je i do politizacije čitavog slučaja koji dodatno otežava ionako kompleksnu situaciju. Molim da me razrešite imenovanja na mesto direktora Drame Narodnog pozorišta, kako bi se kuća vratila svojim redovnim aktivnostima, a ja na mesto reditelja Drame, koje mi pripada’, naveo je Radivojević u otvorenom pismu UO Narodnog pozorišta.“ (Tanjug, 18. 10. 2018. godine)
Međutim, Upravni odbor je konstatovao da Radivojević odbijanje imenovanja nije uradio na pravi način, pa ga je postavio na čelo Drame, ali je on posle tri dana podneo ostavku na tu funkciju.
„Glumci Narodnog pozorišta, njihove kolege iz Beogradskog dramskog i Jugoslovenskog dramskog, kao i iz čitavog regiona, danas su se pobunili protiv dešavanja u nacionalnom teatru i smene direktora Drame Željka Hubača. Dok su na konferenciji za novinare u beogradskom Medija centru jedan za drugim ustajali i govorili Nataša Ninković, Dušanka Stanković, Olga Odanović, Bane Vidaković… stigla je i vest o tome da je novopostavljeni direktor Drame Jug Radivojević, posle tri dana na toj funkciji, podneo ostavku. ‘Jug Radivojević je rekao da ne može da bude direktor drame u ovim okolnostima’, saopštila je rediteljka Tanja Mandić Rigonat. Jedno za drugim poznata glumačka imena nizala su razloge zbog kojih Hubač treba da ostane na mestu direktora drame, a nizale su se i kritike na račun prvog čoveka Narodnog pozorišta Dejana Savića, čiju smenu traže. Rešili su, kako kažu, da prekinu višegodišnje ćutanje. Prisustan je bio i čovek, koji je zaslužan za celu ‘gužvu’ u umetničkim redovima – Željko Hubač. Nije govorio na konferenciji, ali je u kasnijoj izjavi za BIZlife iskazao zahvalnost na velikoj podršci kolega. Ostavku Juga Radivojevića ocenio je kao moralan i ljudski čin.“ (BIZlife, 18. 10. 2018. godine)
U maju 2019. Skupština grada Beograda imenovala ga je za vršioca dužnosti direktora Beogradskog dramskog pozorišta (BDP), a u septembru i za direktora BDP.
„Prelazim u Beogradsko dramsko pozorište 2019, što je bilo apsolutno neplanirano, čak i u snovima. Međutim, inicijativa čelnih ljudi Grada Beograda da sam ja čovek koji će BDP vratiti stari sjaj je bila toliko konstantna da sam u jednom trenutku i poverovao u nju. Nisam se pokajao. BDP je teatar po mojoj meri. Narodno pozorište ili bilo koje drugo – ne!“ (Kurir, 23. 1. 2022. godine)
Od 2016. godine član je Upravnog odbora Fudbalskog kluba „Crvena zvezda“, a od 2019. i predsednik Fondacije Fudbalskog kluba „Crvena zvezda“.
„‘Zvezda’ je posebna priča. Što je Ljuba Tadić govorio – sve ljubavi su promenljive, samo je ljubav prema ‘Zvezdi’ večna. Ogromna strast, radost, patnja. Fudbal i košarka su moje velike ljubavi, a i mojih sinova. Redovni smo na utakmicama. Pravi fanatici. Osim navijačkog odnosa, od 2016. godine sam i član UO FK ‘Crvena zvezda’, a od 2019. godine i predsednik fondacije fudbalskog kluba. Velika čast i obaveza. Stekao sam i velike prijatelje kroz navijačke dane. Zvezdan Terzić mi je postao kum, Vladan Milojević, Dejan Stanković i Dejan Radonjić dragi prijatelji.“ (Kurir, 23. 1. 2022. godine)
U decembru 2023. pred parlamentarne i beogradske izbore potpisao je podršku listi „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“.
„Predizborni skup SNS i koalicije okupljene oko liste ‘Srbija ne sme da stane’ održan je večeras u Štark areni. Video porukom obratio se i pozorišni režiser Jug Radivojević koji je istakao da se u kuluturu značajno ulaže, dok je glumica Lidija Vukićević poručila da se nikada više nije snimalo filmova i serija kao danas.“ (Tanjug, 2. 12. 2023. godine)
U julu 2026, nakon što je Rasim Ljajić odlučio da se povuče sa čela Socijaldemokratske partije Srbije, postao je predsednik SDPS.
„Odlukom stranačkih organa pripala mi je velika odgovornost i čast za preuzimanje pozicije predsednika SDPS. Sa Rasimom Ljajićem učestvovao sam u formiranju naše partije 2009. godine, kada sam postavljen na mesto potpredsednika. Ponosan sam na dosadašnji rad našeg osnivača i lidera Rasima Ljajića’, kazao je Radivojević. On je poručio da politički pravci SDPS ostaju utemeljeni u suštini socijaldemokratakog duha – socijalna pravda, poštovanje demokratskog sistema, zaštita prava radnika, solidarnost, međunarodna saradnja. ‘Očuvanje svih vrednosti za koje se zalažemo već punih 17 godina’, naveo je Radivojević.“ (Fonet, 3. 8. 2026. godine)
Foto: Fonet, Aleksandar Barda
