Nema dokaza da su granice za krvni pritisak, šećer i holesterol promenjene radi profita

U objavama na društvenim mrežama se tvrdi da su granice za normalne vrednosti krvnog pritiska, šećera i holesterola “namerno menjane kako bi se više ljudi proglasilo bolesnima i povećala prodaja lekova”. Da bi se dokazala ova teorija podaci o nekadašnjim i aktuelnim granicama za normalne vrednosti krvnog pritiska, šećera i holesterola predstavljene su obmanjujuće.

Granice za ove zdravstvene pokazatelje određuju velika medicinska stručna udruženja i međunarodne zdravstvene organizacije koje redovno analiziraju najnovije kliničke studije i podatke prikupljene iz populacije kako bi ažurirale dijagnostičke kriterijume i preporučene ciljeve lečenja.

Medicinske komisije često raspravljaju o promeni ovih smernica i nisu svuda u svetu prihvaćeni identični standardi. Zagovornici preventivne medicine smatraju da ranije otkrivanje povišenog krvnog pritiska i holesterola omogućava pravovremene promene životnih navika i lečenje, čime se smanjuje rizik od srčanog i moždanog udara. Kritičari pak smatraju da niži pragovi nesrazmerno pogoduju farmaceutskim kompanijama, jer značajno povećavaju broj ljudi kojima se preporučuje doživotna terapija lekovima.

To, međutim, nije dokaz da su granice namerno promenjene isključivo radi profita farmaceutskih industrija.

Krvni pritisak predstavlja silu kojom krv deluje na zidove arterija i njegove vrednosti se prirodno menjaju tokom dana. Prema važećim evropskim smernicama, hipertenzija (jedan od glavnih uzročnika kardiovaskularnih bolesti) dijagnostikuje se kada je krvni pritisak 140/90 mmHg ili viši. Ove vrednosti predstavljaju gornju granicu tolerancije, dok se optimalnim vrednostima smatraju one koje su ispod 120/80 mmHg. Kriterijumi su se vremenom menjali kako su istraživanja pokazivala bolju povezanost između krvnog pritiska i rizika od srčanog i moždanog udara. Sedamdesetih godina Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je koristila više dijagnostičke pragove, ali su oni kasnije promenjeni na osnovu novih dokaza, piše Faktograf u analizi iste teme. Američke smernice su 2017. godine spustile granicu za dijagnozu hipertenzije na 130/80 mmHg, nakon velikih kliničkih istraživanja koja su pokazala da ranije lečenje može koristiti pojedinim pacijentima sa visokim rizikom od srčanog udara. Evropske smernice i dalje zadržavaju granicu od 140/90 mmHg.

I granice za nivo šećera u krvi menjale su se na osnovu naučnih istraživanja. Normalna vrednost glukoze, nakon barem 8 sati bez unosa hrane, kod zdravih odraslih osoba iznosi između 3,9 i 5,6 mmol/L, dok vrednost od 7,0 mmol/L ili više predstavlja jedan od kriterijuma za dijagnozu dijabetesa. Ranije su važili drugačiji kriterijumi, ali su oni menjani kako su naučnici bolje razumeli razvoj bolesti. Najveća promena uvedena je 1997. godine, kada je granica za dijagnozu dijabetesa spuštena sa 7,8 na 7,0 mmol/L. Do toga je došlo jer su istraživanja pokazala da se komplikacije dijabetesa, posebno oštećenje mrežnjače oka, često javljaju već pri vrednosti od oko 7,0 mmol/L.

Netačna je i tvrdnja iz spornih objava da je normalna vrednost ukupnog holesterola između 7 i 8 mmol/L. Holesterol se deli na dve glavne vrste lipoproteina: LDL (loš) i HDL (dobar) holesterol. LDL prenosi holesterol do tkiva i stvara opasne naslage u arterijama, dok HDL skuplja višak i vraća ga u jetru radi eliminacije. Preporučena vrednost ukupnog holesterola kod zdravih odraslih osoba manja je od 5,0 mmol/L, dok se za LDL, odnosno “loš” holesterol, preporučuje vrednost niža od 3,0 mmol/L. Viši nivo HDL ili “dobrog” holesterola povezan je sa manjim rizikom od bolesti srca i krvnih sudova. Ove preporuke su zasnovane na višedecenijskim istraživanjima, uključujući Framingamsku studiju, koja je pokazala da rizik od srčanog i moždanog udara postepeno raste sa povećanjem nivoa holesterola.

Dakle, dostupni medicinski dokazi pokazuju da su promene preporučenih vrednosti za krvni pritisak, šećer i holesterol rezultat dugogodišnjih naučnih istraživanja i novih saznanja o zdravstvenim rizicima.

Svakako, treba istaći da postoji javna rasprava o motivima i posledicama kada je reč o promeni preporučenih granica. Kritičari i pojedini istraživači smatraju da niži pragovi nesrazmerno pogoduju farmaceutskim kompanijama, jer značajno povećavaju broj ljudi kojima se preporučuje doživotna terapija lekovima. Sa druge strane, zagovornici preventivne medicine ističu da ranije otkrivanje povišenog krvnog pritiska i holesterola može sprečiti ozbiljne zdravstvene događaje, poput moždanog i srčanog udara i tvrde da je cilj novih smernica da podstaknu ljude da na vreme promene životne navike, a kada je potrebno, i da započnu odgovarajuće lečenje.