Rođen 1977. u Ostrovu kod Požarevca.
Gimnaziju je završio u Požarevcu.
U zvaničnoj biografiji navodi da je na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu diplomirao 2001. godine, magistrirao 2004, a doktorirao 2008. godine.
„Odmah po diplomiranju postao je saradnik Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju u kojoj se u okviru rada na projektima Ministarstva nauke Republike Srbije bavio problemima eksperimentalne estetike i opažanja prostora. U okviru angažmana u Laboratoriji bio je i mentor istraživačkim grupama u okviru vežbi na predmetu Opšta psihologija I. Za asistenta na predmetima Opšta psihologija I i Opšta psihologija II na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici izabran je 2004. godine, a za docenta za predmete Opšta psihologija I i Statistika na tom odeljenju izabran je 2009. godine“, piše u biografiji.
U zvanje docenta na Filozofskom fakultetu u Beogradu izabran je 2010, a za vanrednog profesora 2021. godine. Upravnik je Odeljenja za psihologiju.
„Oblasti interesovanja i istraživanja: evaluacija obrazovanja; popularizacija nauke; psihologija opažanja (opažanje prostora, multisenzorna percepcija, geštalt principi, eksperimentalna estetika); statistika i metodologija naučnih istraživanja“, napominje.
Bio je gostujući profesor na Fakultetu sporta i fizičke kulture u Beogradu i na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu.
„Od 2013. član je Društva psihologa Srbije, a od 2023. potpredsednik Skupštine Istraživačke stanice Petnica i predsednik Nadzornog odbora Centra za primenjenu psihologiju. Od 2010. do 2013. bio je predsednik programskog odbora skupa Empirijska istraživanja u psihologiji, od 2012. do 2013. predsednik programskog odbora skupa Sabor psihologa Srbije, a od 2012. do 2017. član redakcije časopisa ‘Psihologija'“, navodi u biografiji.
Kada su u novembru 2024. (nakon pogibije 16 osoba posle urušavanja nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu) studenti stupili u protest podržao je njihove zahteve, zbog čega je neretko bio meta medija bliskih aktuelnoj vlasti, a u negativnom konktekstu pominjao ga je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Ističe da „današnja vlast ne liči ni na klasične autoritarne režime“, već je „reč o sistemu koji se spolja predstavlja kao demokratski, dok iznutra sistematski razgrađuje temelje države“.
„Ovo nije čvrsta ruka kakvu viđamo u filmovima o diktatorima, već perfidna čvrsta ruka. Iz tog pretvaranja proizilaze bizarni odnosi: pred evropskim zvaničnicima se vlast pravda i prikazuje kao fina, dok kod kuće preti i urušava institucije ove zemlje. Mi se danas borimo za našu državu. Iako nas predstavnici vlasti optužuju da mi – studenti, prosvetni radnici ili kolege sa univerziteta – rušimo sistem, postalo je evidentno da vlast ratuje protiv sopstvene države. Državu ne čini samo vlast, vlast su činovnici koji bi trebalo da je vode. Vlast je ušla u rat sa obrazovanjem, jednom od najvažnijih institucija. Unižava ga, gazi, otpušta ljude, preti kaznama i menja zakone. Vlast je ušla u rat sa zdravstvom – smenjuju se načelnici i uništava se Medicinski fakultet, koji je spona sa obrazovanjem. U najnovijem nizu, vlast je ušla u rat sa pravosudnim sistemom, gde se otvoreno preti sudijama, a predsednik javno poručuje: ‘Osudite koga hoćete, ja ću da pomilujem’. Ovde vidimo interesnu grupu koja je zauzela vlast, a koja ratuje sa čitavom državom i sa svojim narodom, protiv gotovo svih institucija (uključujući i policiju, gde se smenjuju načelnici i komandiri koji nisu ‘dovoljno’ poslušni).” (Radar, 15. 12. 2025. godine)
Foto: FoNet/Ognjen Stevanović
