Nema dokaza da Ozempic sadrži neurotoksin izolovan iz guštera

Mrežama cirkuliše snimak na kojem kiropraktičar i zagovornik alternativne medicine Brajan Ardis tvrdi da „lek Ozempic ne sadrži GLP-1, već supstancu eksendin-4 koja je izolovana iz otrova guštera“, te da je reč o „neurotoksičnom otrovu“. Ardis je poznat po svojim kontroverznim stavovima o zdravlju. Između ostalog, promovisao je nikotin za lečenje raznih bolesti i širio dezinformacije tokom pandemije kovida 19 o korona virusu i vakcinama.

Ozempic je lek čija je aktivna supstanca semaglutid, a koristi se prvenstveno za lečenje dijabetesa tipa 2. Odobrile su ga vodeće svetske regulatorne agencije poput američke Uprave za hranu i lekove (FDA) i Evropske agencije za lekove (EMA). Deluje tako što oponaša hormon GLP-1, regulišući nivo šećera u krvi, usporavajući varenje i smanjujući apetit. Primenjuje se jednom nedeljno injekcijom i namenjen je odraslima, uz medicinski nadzor. Proizvodi ga danska farmaceutska kompanija Novo Nordisk. Zbog efekta gubitka težine, koristi se i za tretman gojaznosti pod imenom Wegovy.

Tačno je da je razvoj lekova poput Ozempic-a tokom devedesetih godina bio inspirisan istraživanjima otrovnog guštera poznatog pod nazivom gila čudovište (eng. the Gila monster), koji živi na jugozapadu Sjedinjenih Američkih Država i severozapadu Meksika. Međutim, u gotovom leku Ozempic ne postoje sastojci životinjskog porekla – reč je o sintetičkom farmaceutskom proizvodu koji je razvijen da oponaša i unapredi dejstvo hormona koji se prirodno stvara u ljudskom organizmu.

Pošto je semaglutid strukturno zasnovan na ljudskom GLP-1, a ne na peptidima iz otrova gila čudovišta, njegova struktura i sastav nisu povezani sa otrovom ovog guštera, navodi se na sajtu britanske apoteke Bolth Pharmacy specijalizovne za lekove za mršavljenje (čije poslovanje je zvanično odobrio britanski Generalni farmaceutski savet (GPhC)). Lek Ozempic se proizvodi primenom tehnologije rekombinantne DNK u ćelijama kvasca Saccharomyces cerevisiae, što je dobro uspostavljen postupak koji se koristi i u proizvodnji insulina i drugih bioloških lekova.

Zabuna najverovatnije proizlazi iz istorije razvoja cele grupe agonista* receptora za GLP-1**. Iako su prva istraživanja bila inspirisana proučavanjem pljuvačke gila čudovišta, kasnije generacije lekova, uključujući semaglutid, u potpunosti su se udaljile od tog biološkog modela.

*Agonist je supstanca koja oponaša dejstvo neurotransmitera ili hormona kako bi izazvala reakciju kada se veže za određeni receptor u mozgu.

**GLP-1 (glukagon-sličan peptid-1) je prirodni hormon koji oslobađaju creva nakon jela. On signalizira mozgu sitost, usporava varenje u želucu i podstiče pankreas da oslobađa insulin. Sintetičke verzije ovog hormona (GLP-1 agonisti) koriste se za lečenje dijabetesa tipa 2 i gojaznosti.

Tokom devedesetih godina istraživači su otkrili da pljuvačka ovog guštera sadrži peptid nazvan eksendin-4. On ima sličnu strukturu kao ljudski GLP-1, ali se sporije razgrađuje u organizmu. Pokazalo se da eksendin-4 efikasno snižava nivo glukoze u krvi, što je dovelo do razvoja eksenatida (Byetta), prvog agonista GLP-1 receptora odobrenog za lečenje dijabetesa. Međutim, ni eksenatid se ne proizvodi od otrova gila čudovišta. Reč je o sintetičkoj verziji eksendina-4 koja se proizvodi u laboratoriji primenom tehnologije rekombinantne DNK. Drugim rečima, naučnici su iskoristili saznanja o molekulu pronađenom u prirodi, ali se u proizvodnji leka ne koristi otrov niti bilo koji sastojak poreklom od guštera.

Semaglutid, aktivna supstanca u Ozempic-u, predstavlja naredni korak u razvoju ove vrste terapije. Za razliku od eksenatida, on nije razvijen na osnovu eksendina-4 iz pljuvačke gila čudovišta, već je napravljen kao modifikovana verzija ljudskog hormona GLP-1. Naučnici su izmenili strukturu prirodnog GLP-1 kako bi sprečili njegovu brzu razgradnju u organizmu i produžili njegovo dejstvo. Zahvaljujući tim izmenama, semaglutid ostaje aktivan oko sedam dana, zbog čega se Ozempic primenjuje samo jednom nedeljno.

Ovakav pristup nije neuobičajen u razvoju lekova, prirodna jedinjenja često služe kao inspiracija za stvaranje sintetičkih lekova koji su pogodniji za medicinsku primenu.

***

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) odobrila je Ozempic 2019. godine. Lek se izdaje uz lekarski recept.

Važno je istaći da se Ozempic sve češće zloupotrebljava za mršavljenje, posebno od strane ljudi koji nemaju dijabetes. Koristi se bez recepta, često u mikrodozama, ili se nabavlja ilegalno. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je upozorila na falsifikovane verzije leka koje mogu biti opasne. Nuspojave uključuju mučninu, gubitak mišića i povratak kilograma po prestanku upotrebe leka.

Prema izveštaju Univerziteta Teksas u San Antoniju u SAD objavljenom u julu ove godine na sajtu Science Daily, pozivi za kontrolu trovanja koji su u vezi sa semaglutidom (Ozempic i Wegovy) povećali su se nakon što je lek odobren za kontrolu telesne težine, a istraživači su to povezali sa slučajnim greškama u doziranju, a ne sa namernom zloupotrebom. U izveštaju se ističe da bi jednostavna edukacija o pravilnom nedeljnom doziranju i postepenom povećanju doze mogla pomoći u sprečavanju ovakvih incidenata.