Usvojili smo ODIHR-ove preporuke, sve što su tražili usvojili smo
Narodna skupština usvojila je 20. maja izmene i dopune četiri izborna zakona, koje je parlamentu predložio poslanik Srpske napredne stranke Miroslav Petrašinović. Reč je o izmenama zakona o izboru predsednika, o lokalnim izborima, o izboru narodnih poslanika i o Ustavnom sudu. Predstavnici vlasti su tvrdili da izmene predstavljaju ispunjavanje preporuka Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) nakon decembarskih izbora 2023. godine.
Saopštili su, takođe, da je ispunjeno pet preporuka ODIHR-a, među kojima je i jedna prioritetna, čime se, naveli su, unapređuje transparentnost izbornog procesa. Prorežimski mediji su istovremeno pisali da nakon usvajanja četiri zakona „blokaderi“ na izborima „neće moći da se vade na loše izborne uslove“.
Istaknuto je da su najvažnije promene to da će građani ubuduće svojim potpisom moći da podrže više izbornih lista, da stranke više neće moći da zloupotrebljavaju „manjinski status“, kao i da će oni koji budu čuvali kutije na biračkim mestima morati da imaju potvrdu o završenoj obuci.
Na izborne zakone nedavno se osvrnuo i predsednik Aleksandar Vučić, gostujući u emisiji „Ćirilica“ na TV Prva.
„Mene zove Ana koja se bavi time stvarno, bavi se evropskim integracijama i ja sam joj rekao – radite to, sve što je dobro radite. Usvojili smo nekih 10 evropskih zakona, sad ODIHR-ove preporuke, sve što su tražili usvojili smo i sad ćemo još za dva zakona, ama baš sve što su tražili. Pošto mi znamo da mi na pošten način pobeđujemo na izborima i da ste sve vreme lagali o tome da neko zloupotrebljava ili krade glasove. Pre bih se ubio nego što bih ukrao jedan glas ili jedan dinar“, rekao je Vučić.
Međutim, vlast nije usvojila sve preporuke ODIHR-a. To je potvrdila i sama organizacija, koja je saopštila da izmenama izbornih zakona nisu rešene brojne dugogodišnje preporuke. ODIHR je objasnio da je Srbija u „potpunosti ili delimično“ rešila niz preporuka, dok mnoge dugogodišnje prioritetne preporuke i dalje nisu rešene.
Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava objavila je u februaru 2024. dokument sa 25 preporuka nadležnima za poboljšanje izbornih uslova u Srbiji. Na listi se nalazi sedam prioritetnih i 18 ostalih preporuka. Među najvažnijim preporukama su revizija biračkog spiska, sprečavanje zloupotrebe položaja i državnih resursa, kao i sprečavanje zastrašivanja i pritisaka na birače. Te preporuke nisu deo usvojenih zakonskih izmena.
Programski direktor Crte Raša Nedeljkov kaže da je izmenama zakona usvojena jedna preporuka ODIHR-a, koja se odnosi na okolnost da birač može da podrži više lista na jednim izborima. Izmenama, međutim, nije dotaknut srž problema u vezi sa izborima.
„Nisu pitanje obuka ili pitanje da li jedan birač može da podrži više lista stavili Srbiju na crnu listu kandidata za EU, koja ne ispunjava minimalne standarde za slobodne i fer izbore. Nego pritisci, zastrašivanje, ucenjivanje birača, krivična dela u izbornom procesu koja su nesankcionisana – govorimo o korupciji, kupovini glasova, kršenju procedura na sam izborni dan, nezakonitim radnjama u ažuriranju biračkog spiska, izdavanju lažnih prebivališta, nezakonitom pomeranju birača iz mesta A u mesto B kako bi glasali na lokalnim izborima, kao što je Crta dokumentovala za beogradske decembarske izbore 2023. godine“, objašnjava Nedeljkov.
Dodaje da kao ključni problem ostaje i medijska neravnopravnost.
„Ako kao prosečan birač imate pristup samo televizijama sa nacionalnom pokrivenošću, vi praktično nemate mogućnost da čujete nijedan stav nikoga sem iz vladajuće koalicije. Crta je u aprilu radila monitoring Dnevnika RTS-a i 95 procenata Dnevnika su bile isključivo izjave funkcionera vladajućih stranaka, a pet procenata svih ostalih koji nisu vlast.“
Ističe i da zakonima nije dotaknuta ni jedna od prvih prioritetnih preporuka ODIHR-a, a to je pitanje brisanja granica između države i stranke, gde se prerogativi države zloupotrebljavaju u interesu kampanje jedne političke stranke, odnosno koalicije na vlasti.
„Tu govorimo o zloupotrebi javnih finansija i o zloupotrebi funkcija. Kao što smo imali prilike da vidimo na lokalnim izborima koji su održani pre tri meseca u 10 mesta u Srbiji, vi ne možete da razlučite da li kampanju za stranke na vlasti obavlja država ili je u pitanju koalicija na vlasti. Dakle, koriste se državni simboli, državne institucije, autoritet države, mehanizmi države u korist kampanje stranaka na vlasti. Pa je tako, na primer, skoro 50 odsto svih puteva koji su se u tom trenutku gradili u Srbiji bilo u Kosjeriću. U ovih 10 opština imali smo preko 300 poseta najviših državnih funkcionera.“
Dakle, kultura nekažnjivosti, birački spisak koji još uvek nema privid ažurnosti i tačnosti, medijska neravnopravnost i brisanja granica između države i stranke jesu najvažnije preporuke ODIHR-a koje, po rečima Nedeljkova, još nisu ispunjene. I ODIHR je saopštio da su, uprkos izmenama izbornih zakona, mnoge dugogodišnje prioritetne preporuke i dalje nerešene. Stoga za izjavu „sve što su tražili usvojili smo“, predsednik Vučić dobija ocenu „neistina“.
Neistinita je takođe i njegova tvrdnja da su politički protivnici „sve vreme lagali o tome da neko zloupotrebljava ili krade glasove“. Nedeljkov podseća da je na sudu u Mionici, u vezi sa izborima iz 2023, jedna članica biračkog odbora ispred Srpske napredne stranke pravosnažno osuđena na uslovnu kaznu zatvora upravo zbog falsifikovanja rezultata glasanja.
Naslovna fotografija: FoNet/AP
