Rođen 1984. u Beogradu.
„Dobar deo detinjstva proveo u Rusiji. Prvi razred završio sa značkom ‘oktobarčića’ kao pripadnik poslednje generacije prvaka – kandidata za ‘pionire’ u Sovjetskom Savezu pred njegov raspad. Nakon toga se s roditeljima i bratom vratio u Jugoslaviju koja je te godine takođe prestala da postoji.“ (eckermann.org.rs)
U zvaničnoj biografiji navodi da je posle završene Treće beogradske gimnazije diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
„Tokom studija razvio duboku sklonost ka antičkoj, posebno Platonovoj filozofiji koju nastoji da brani od Ničeovih i Hajdegerovih prigovora. Razočaran u akademski život i osetljiv na svaki nasrtaj na ličnu slobodu, zapošljava se kao nastavnik filozofije najpre u srednjoj školi, a zatim i u gimnaziji.“ (eckermann.org.rs)
Napominje da se bavi književnim prevođenjem i da piše prozu.
„Objavio romane ‘Ruminacije o predstojećoj katastrofi’ (2017), ‘Prelest’ (2018) i ‘Kanon potištenog uma’ (2023). Za prva dva dela dobio nagrade ‘Miloš Crnjanski’ i ‘Branko Ćopić’.“ (eckermann.org.rs)
Ističe da podržava Srpsku naprednu stranku i da je to „vrlo racionalna pozicija“.
„I ono što meni ljudi kažu – pa ti podržavaš SNS. Pa reko’ – pa da. Pa zato što je to vrlo racionalna pozicija. Pa pre će Vučić i Srpska napredna stranka, sada, posle svih ovih previranja da usvoje atribute desnije, konzervativnije politike, što ja priželjkujem, za šta navijam, dakle lakše je zamisliti taj scenario u kome će Vučić i Srpska napredna stranka postati partija desnog centra nalik na AfD u Nemačkoj ili slobodare u Austriji nego što ćemo, pazite sad ovu opkladu, ‘ajmo Peti oktobar 2.0, sa plenumima i zborovima, pa će onda nacionalno i građansko da uđe u duel, pa će nacionalno i građansko u tom duelu, pod uslovom da Srbija to preživi, nacionalno će da pobedi i onda ćemo mi da tobože šta, da se vidimo dogodine u Prizrenu.“ (Dokumentarna TV, 15. 3. 2026. godine)
Smatra da je Aleksandar Vučić „jedan od najliberalnijih predsednika u Evropi“.
„Moja teza je da je potpuni promašaj tvrditi da je Aleksandar Vučić autokrata. On je jedan od najliberalnijih, čini mi se, predsednika u Evropi, u smislu da… A ponekad, i to na moju žalost, mogu da konstatujem da u Srbiji, nažalost, svako radi šta hoće. Ne da nemamo autokratiju, nego da imamo čak neki višak slobode koji preti da preraste u tiraniju!“ (RTS, 19. 5. 2026. godine)
Bliske su mu ideje potpredsednika SAD Džej Di Vensa.
„Politička realnost kakvu zastupa Filip Grbić je novi konzervativizam i desnica, dok je njegova koleginica po zajedničkim nastupima, filozofkinja Andrea Jovanović, glas nove levice. Njih dvoje ističu da desnica, levica i stare ideološke odrednice, ne mogu da objasne današnji svet, pa se njihovo razlikovanje može ilustrovati oduševljenjem Filipa Grbića Džej Di Vensom, potpredsednikom SAD, a kod Jovanovićeve, pravima žena. Filip Grbić je tako na RTS-u, između ostalog, rekao i da Tepić i Popović nisu svesni da žive u društvu liberalnijem nego mnoga druga, kao i da u Srbiji ipak vlada materijalno blagostanje.“ (Danas, 20. 5. 2026. godine)
