Nemačka ne traži Ukrajini povratak finansijske pomoći
Društvenim mrežama kruži objava u kojoj se tvrdi da Nemačka traži od Ukrajine da joj vrati 79 milijardi evra pomoći koju joj je prethodno isplatila, kao i nadoknadu štete za Severni tok. U pitanju je stav Alis Vajdel, predsednice Alternative za Nemačku, političke stranke ekstremne desnice, a ne zvanična odluka Nemačke.
- U objavi se navodi da Nemačka traži da joj Ukrajina vrati pomoć koju joj je prethodno isplatila.
- Reč je o izjavi opozicione nemačke političarke Alis Vejdel, predsednice Alternative za Nemačku, političke stranke ekstremne desnice.
- Nemački zvaničnici, kancelar Fridrih Merc i resorni ministri, potpisali su u aprilu 2026. niz sporazuma sa ukrajinskim kolegama kojima se nastavlja pomoć Nemačke Ukrajini, uključujući i četiri milijarde evra za nabavku sistema “Patriot”.
- Prema budžetskom planu Nemačke, pomoć Ukrajini će se nastaviti najmanje do 2030. godine.
- Objave na mrežama ocenili smo kao netačne.
U objavi koja se proširila društvenim mrežama tvrdi se da Nemačka traži da joj Ukrajina vrati milijarde evra pomoći: “Nemačka traži novac nazad! Alis Vajdel iz Nemačke zatražila je od Ukrajine povratak 79 milijardi evra pomoći koju je prethodno isplatila, kao i nadoknadu štete za Nord Stream! Iako je situacija i dalje nejasna, ova odluka izaziva brojne političke polemike i podelu. Da li je to pravi korak ili novi politički potez?” Ipak, nije reč o odluci države, već o stavu opozicione političarke koji ne predstavlja zvaničnu odluku Nemačke niti proizvodi pravne posledice za Ukrajinu.
Nemački kancelar Fridrih Merc na sastanku sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim održanom 15. aprila 2026. u Berlinu, obećao je još veću pomoć Ukrajini od dosadašnje. Vlade dve države su tom prilikom potpisale više sporazuma sa ciljem da garantuju sveobuhvatnu podršku Ukrajini u oblastima protivvazdušne odbrane, oružja dugog dometa, dronova i municije. Merc je takođe izjavio i da će se zalagati da se sredstva iz obećanog kredita od 90 milijardi evra od Evropske unije brzo dostave Ukrajini, nakon promene vlasti u Mađarskoj, članici Evropske unije koja je blokirala tu isplatu.
Na 34. sastanku Kontakt grupe za odbranu Ukrajine, održanom u Berlinu nekoliko dana kasnije, 18. aprila 2026. godine, evropski saveznici obećali su nove milijarde evra pomoći toj zemlji, uključujući nemačko izdvajanje od 4 milijarde evra za nabavku sistema „Patriot“.
Prema budžetskom planu, Nemačka će nastaviti da podržava Ukrajinu sa 11,6 milijardi evra u 2027. godini i sa 8,5 milijardi evra godišnje u periodu od 2028. do 2030. godine.
Ko je Alis Vajdel?
Kako se navodi u njenoj zvaničnoj biografiji, rođena je 1979. u Giterslohu u Nemačkoj, članica je stranke Alternativa za Nemačku (AfD) od 2013, a od 2017. je šefica njihove poslaničke grupe u Bundestagu, parlamentu Savezne republike Nemačke. U septembru 2025. bila je kandidatkinja za kancelarku, a stranka je na tim izborima postala druga po broju mandata u parlamentu, što predstavlja njihov najbolji rezultat od osnivanja.
Tokom doseljavanja izbeglica iz Sirije i drugih delova Bliskog istoka 2015. godine AfD je otvoreno zastupala antiimigrantske stavove, kao i da treba zatvoriti nemačke granice, opet početi sa uvozom ruskog gasa i “rasturiti” Evropsku uniju. Uz Vajdel i AfD vezuje se pojam “remigracija”, kojim se označava masovni „povratak' ili deportacija ljudi sa migrantskom prošlošću u Nemačkoj.
Otvoreno se protivi pomoći Ukrajini, a njeni predstavnici, uključujući Vajdel, su više puta kritikovali odluke zvanične Nemačke usmerene na to.
Vajdel živi u registrovanoj istopolnoj zajednici sa imigrantkinjom sa Šri Lanke i zajedno odgajaju dvoje usvojene dece, zbog čega je često opisuju kao kontroverznu jer živi u suprotnosti sa vrednostima koje zastupa. Pre bavljenja politikom, radila je kao finansijska analitičarka za Goldman Saks, Credit Suisse i osiguravajuću kompaniju Allianz u Nemačkoj, Kini, Singapuru i Hong Kongu.
O Srbiji u EU izjavila je da bi “pristupanje za Srbiju značilo da bi morala da se odrekne velikog dela svoje teško izborene nezavisnosti, a da pritom ekonomske i političke prednosti ne nadmašuju rizike'.
