Protesti u Irskoj nisu protiv migranata, već protiv rasta cena goriva
Masovne demonstracije u Dablinu pokrenute su zbog naglog rasta cena goriva i ekonomskog pritiska na transportni i poljoprivredni sektor, ne zbog migranata.
- Demonstracije u Irskoj pokrenuli su kamiondžije, zemljoradnici, poljoprivrednici i mali preduzetnici zbog visokih cena goriva.
- Cene dizela dostizale su i preko 2,2 evra po litru, što je značajno ugrozilo poslovanje učesnika protesta.
- Predstavnici demonstranata javno su isticali ekonomske razloge i tražili finansijsku pomoć države nedeljama unazad.
- Vlada je reagovala paketom pomoći vrednim stotinama miliona evra, nakon prethodnih pregovora.
- Nema kredibilnih izvora koji proteste povezuju sa migrantima.
- Objave ocenjujemo kao netačne.
Objave koji proteste u Irskoj predstavljaju kao pobunu protiv „globalističke muktikulturne vlasti“ i migracija proširile su se društvenim mrežama. Tvrdnje sa mreža proteste povezuju sa „masovnom trećesvetskom imigracijom“, teorijom zavere o Velikoj zameni. Pretraga dostupnih informacija, pak, pokazuje da su povodi za masovne demonstracije jasno definisani i pre svega ekonomske prirode.
Protesti su organizovani kao reakcija na nagli rast cena goriva koji je najviše pogodio sektore zavisne od transporta, u prvom redu od kamiondžija, poljoprivrednika i malih preduzetnika. Prema izveštajima medija, cena dizela u Irskoj dostizala je i preko 2,2 evra po litru, dok je benzin bio oko 1,9 evra, što je dovelo do dramatičnog povećanja troškova poslovanja.
Jedan od predstavnika demonstranata Džejms Gogegan je u nedavnim medijskim nastupima jasno naglasio da su protesti usmereni na ekonomsku održivost njihovih delatnosti. Njegova procena da bi godišnji troškovi goriva mogli dostići desetine hiljada evra dodatno ilustruje razmere problema.
Dodatno, pregovori između predstavnika sektora i vlasti trajali su nedeljama pre samih protesta, ukazujući da je reč o dugotrajnim ekonomskim zahtevima, a ne o navodnoj spontanoj reakciji na migracionu politiku. Vlada, predvođena premijerom Mišelom Martinom, odgovorila je na zahteve protesta paketom pomoći vrednim oko 750 miliona evra, koji je predstavljen kao jedan od najvećih takvih paketa u EU u odnosu na broj stanovnika.
Tvrdnje o „protestima protiv migracija“ pojavljuju se isključivo u objavama na društvenim mrežama koje koriste zapaljivu retoriku o „globalističkoj vlasti“ i „masovnoj imigraciji“. Sporne tvrdnje, dakle, nisu potkrepljene izjavama organizatora protesta, niti ih potvrđuju kredibilni medijski izvori.
